Воле се људи!

Он је прешао скоро 10.000 километара да би лично упознао девојку коју је до тада знао само преко Фејсбука. Она није знала шта је чека у потпуно другачијој цивилизацији. После те две неизвесности извесно је да их први осећај није варао.



Кејт и Слободан су се као велики број парова упознали преко Фејсбука.

Припремио Владимир Банић

„Морао сам да устајем свако јутро у шест и онда смо могли да се чујемо до осам због временске разлике. На почетку сваких пар дана, после свакодневно“, прича Слободан Момиров.

После 20 дана дописивања на енглеском, Слободан је отишао у Манилу са сиромашним знањем филипинског.

„Једноставно, једва сам чекао да је видим. Када сам је видео - то је било то“, додаје Слободан.

Венчање је прошло без кола и скидања јабуке, али и без његових сватова због раздаљине од 9.600 километара. После три месеца проведена у Манили, сада је она требало да пређе тај пут.

„Мислила сам да је Србија део Сирије. И онда сам отишла на интернет и схватила да је Србија у центру Европе“, прича Кејт.

Прва филипинска снајка у Борчи изазвала је доста пажње. Највише код Слободанових синоваца.

„Одлазе код ње, споразумевају се на српско-филипинском савршено, снајка их чува, игра се са њима, води их у шетњу“, каже Бојан, Слободанов брат.



Кејт каже да јој у Србији пријају храна, дисциплинованост и историја земље. Други примећују шта јој недостаје.

„Мало та даљина, обара је неки дан, али ту је жена моја која поприча са њом“, каже Бојан.

Овдашњи прописи јој не олакшавају.

„Сваких шест месеци морамо да вадимо исте папире, да плаћамо исте таксе“, наводи Слободан.

Држављанство Србије добиће после три године боравка. Од тога јој је каже, важнији Слободанов прстен.

Izvor: RTS