Lekarske ekipe opet su imale povećan broj poziva zbog sunčanica i padanja u nesvest na ulici


I njemu je toplo… (Foto L. Adrović)

Ko mora da radi i na letnjim žegama mora da upamti najjednostavniji recept: laka hrana i dovoljno tečnosti. Kako ćemo podneti vrućinu prvenstveno zavisi od odnosa vlage i temperature. Ako je procenat vlažnosti visok, već na temperaturama višim od 26 stepeni Celzijusa život postaje nepodnošljiv. Oni koji, uprkos preporukama lekara, ostaju uporni pa tenis ili košarku igraju u podne, krov popravljaju kad sunce najjače prži, ili žeđ gase isključivo pivom umesto vodom, moraju da budu svesni da se izlažu velikom riziku po svoje zdravlje.

Primarijus Nada Macura, kardiolog i pi-ar Hitne pomoći, zato kaže da niko od vrućina na može da se skloni pod „stakleno zvono” i bude stalno na oprezu, ipak svako mora da bude svestan svoje izdržljivosti. Već juče su lekarske ekipe na ulicama Beograda opet imale povećan broj poziva zbog padanja u nesvest, sunčanica i hipertenzivnih kriza, iako dr Macura kaže da je primetno da se prestonica ispraznila zbog sezone godišnjih odmora. Gotovo polovina poziva, po rečima dr Macure, bile su intervencije na javnim mestima.

– Mnogi su ipak i na jučerašnjih 30 stepeni Celzijusa morali da rade na gradilištima, putevima, ili su bili za volanom autobusa. Apelujemo na poslodavce da u slučaju većih vrućina prilagode radno vreme i da radnici na otvorenom ne rade tokom najtoplijeg dela dana. Takođe, radnicima moraju da se obezbede dovoljne količine tečnosti, preporučujem kiselu vodu. Zaposlenima u kioscima poslodavci bi mogli da obezbede bar ventilatore – kaže dr Macura.

Docent dr Vesna Stojanov, kardiolog, koja radi u jedinici za dijagnostiku i lečenje arterijske hipertenzije u Kliničkom centru Srbije, podseća i da je za letnje, tople dane karakteristično da mnoge osobe imaju problem sa padom krvnog pritiska, kada je sistolni (gornji) pritisak niži od 90 milimetara živinog stuba, a dijastolni krvni pritisak niži od 60 mmHg. Nizak pritisak nije garancija dugog bezbrižnog života, kako se pogrešno misli. Te osobe mogu da dobiju šlog ili infarkt srca, upozorava doktorka Stojanov.

Simptomi pada krvnog pritiska su osećaj malaksalosti, umora, zamaranje pri stajanju, vrtoglavica i omaglica, eventualno nesvestica i gubitak svesti. Pad pritiska najčešće uzrokuju umor, stres, visoke temperature. Žene više pate od muškaraca, ali niskom pritisku su skloni i mladi u periodu brzog rasta i fizički neaktivne osobe. Osetljive su mlade devojke, kod kojih pritisak pada zbog čestih rigoroznih dijeta. Posle nedovoljnog sna ili stresa može doći i do pada i do skoka pritiska, pad pritiska mogu da izazovu i neki lekovi (anksiolitici, antidepresivi, antihipertenzivni lekovi).

– Tokom letnjeg perioda zbog širenja krvnih sudova, pojačanog znojenja vrednost pritiska pada i zato je potrebna adekvatna lekarska kontrola i promena terapije. Hipotenzivne osobe ustaju ujutru umorne, malaksale, posle ustajanja imaju vrtoglavicu, lako se umaraju, imaju omaglice i svetlucanje pred očima, slabiju koncentraciju, sklonost ka depresiji, osetljivost na promenu vremena, pojačanu potrebu za spavanjem, hladne noge, ruke, jutarnje glavobolje koje su blaže u ležećem položaju. Zato im savetujemo da svako jutro odvoje deset minuta za vežbe. Pomoći će im i masaže i tuširanje naizmenično toplom i hladnom vodom. Hipotenzivne osobe treba da uzimaju veće količine tečnosti, kisele vode, ali ne kafe, da imaju bar osam do devet sati sna, da se bave fizičkom aktivnošću, da obavezno doručkuju – kaže dr Vesna Stojanov.



Izvor: Politika