Pušači su izloženi većem riziku da obole od svih vrsta bolesti nego nepušači. Naročito su ugroženi žestoki pušači - oni koji dok gase jednu cigaretu već pale novu. Pušači koji u toku 40 godina svakodnevno puše po paklu-dve cigareta imaju čak dvostruko više izgleda da obole od naročito agresivnog tipa karcinoma prostate.

Budući da prostata ne dolazi u direktan kontakt sa dimom koji pušači unose u sebe, postavlja se pitanje indirektnih uticaja koji su razlog za postojanje povećanog rizika. Međutim, kada se uzme u obzir to da je naše telo neobičan mehanizam, sve je moguće. Kada su muškarci u pitanju, najvažniji uticaj mogao bi da ima muški seksualni hormon - testosteron. Što je viši nivo testosterona, brže rastu tumori prostate.

S jedne strane, poznato je da pušači imaju više testosterona u krvi od nepušača. Pored toga, pušenjem se menja koncentracija određenih proteina u krvi koji vezuju slobodan testosteron. Poznato je i da kadmijum u dimu cigareta dospeva preko pluća u krv, pa tako i u ćelije prostate.

Inače, sve je duži spisak karcinoma kod kojih pušenje igra određenu ulogu. Posle raka pluća, bešike, grlića materice, jednjaka i bubrega, moraćemo da stavimo na spisak i rak prostate. Da ne bi ispalo kako za pušače (one koji su manje ili više strastveni) nema dobrih vesti, treba reći da se povećani rizik smanjuje posle nekolikog godina - pošto se prestane sa pušenjem.

Stvar je jasna. Reklama "pušenje ili zdravlje" nije samo reklama - to je pitanje odluke koju treba doneti trezvene glave jer vam je zdrav život sigurno važniji od sitnih zadovoljstava kao što je cigareta posle dobrog ručka, dobrog seksa ili uz jutarnju kafu. Sve to možete da obavljate sa jednakim užitkom, bez brige i bez duvanskog dima u sebi.

NE SAMO da smo prva zemlja u Evropi po broju pušača, već se nalazimo i u svetskom vrhu. Ovi najnoviji podaci, kojima bi trebalo svakodnevno "bombardovati" javnost, pominju se samo dva puta godišnje, upozoravaju lekari. I Svetski dan borbe protiv pušenja nije dovoljan za prevenciju.
- U proseku 50 odsto naših ljudi konzumira nikotin, a možda je taj procenat i veći - kaže za "Novosti" dr Petar Borović iz Instituta za zaštitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". - Istraživanja pokazuju da svaki drugi muškarac i svaka treća žena puše u Srbiji. Svakog dana se u našoj zemlji popuši oko 73 miliona cigareta, što je, zaista, alarmantno.
U svetu od posledica pušenja dnevno umire više od 13.000 ljudi. Prema rečima dr Borovića, u duvanu ima 4.000 štetnih materija, od kojih je 50 kancerogeno i mogu da izazovu različite tipove raka. Ono što najviše zabrinjava je činjenica da mladi prvu cigaretu zapale u devetoj, desetoj godini.
Naš sagovornik ističe da je osoba koja posle 20 godina pušenja ostavi duvan pod rizikom kancera narednih trideset godina.
- U pogledu kardiovaskularnih oboljenja Srbija je na prvom mestu u Evropi - upozorava dr Borović. - Istraživanja su pokazala da od 100 ljudi koji umru, 58 odsto je od kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti. Samo u Vojvodini taj procenat je 65.
Bolest koja je u poslednje vreme dosta izražena jeste tkz. "pušačka noga". Strahuje se da će naša populacija biti suočena sa velikim porastom invalidnosti. Naime, ovo oboljenje se javlja kod osoba koje su preosetljive na duvan i počinje zadebljavanjem zida krvnih sudova.
- Ovaj upalni proces u prvoj fazi podmuklo počinje da sužava krvne sudove noge, zatim se javlja bolesni sjaj kože, da bi se potom gubile i malje. U četvrtoj fazi krive se nokatne ploče, u sledećoj nastupa gangrena, a zatim prst po prst otpada sa noge - govori dr Borović. - Jedini lek je prestanak pušenja.
Na pitanje da li ova bolest pogađa uglavnom ljude srednje životne dobi, dr Borović kaže da je jedan od pacijenata imao samo 19 godina.
- Bilo je slučajeva da nisam mogao da ubedim bolesnika da ostavi duvan. Jedan mi nije verovao da je nikotin uzročnik. I ruku i nogu su mu odstranili, a on mi je rekao: "Pušiću dok mi ne odseku i drugu ruku".
Ne samo što je istina da žene sve više puše i jako mlade stupaju u kontakt sa cigaretama, već i da konzumiraju nikotin u trudnoći. Dr Borović savetuje da se pušenje ostavi od šest do dvanaest meseci pre planirane trudnoće, jer u suprotnom, posledice će biti vidljive na rođenju ili kasnije.
- Beba se, u pravom smislu te reči, guši u majčinom stomaku. Kada mama zapali cigaretu do bebe stižu svi otrovi za nekoliko minuta. Tada je upola smanjen kiseonik u ženinim plućima, 200 puta povećan ugljen-dioksid, a za 30.000 puta je povećan ugljen-monoksid u odnosu na majku koja ne puši. Beba tada dobija manje krvi, sužava se pupčana vrpca, srce ubrzano kuca, broj otkucaja skoči čak i na 180 - tvrdi dr Borović.
Velika je zabluda da su cigarete sa manje nikotina i manje štetne. U Evropi su, kako kaže naš sagovornik, "lajt" cigarete zabranjene.
- Nikotin za sedam sekundi ulazi u mozak, receptori ih analiziraju i ako ima manje nikotina mozak nije zadovoljan. Zavisnik brže, nervoznije puši, dublje uvlači dim, povećava broj cigareta - objašnjava dr Borović. - Svetska industrija je u početku, ubacivala nikotin u papir navodno slabijih cigareta. Kasnije su prešli na amonijak, koji stvara veću zavisnost i brže transportuje nikotin do mozga. Ono što je sada aktuelno, a još uvek nedovoljno istraženo, predstavlja "nikotin slobodne osnove". Sada se to ubacuje umesto amonijaka. Ono što znamo je da je još štetnije i izaziva poremećaj moždanih funkcija - zaključuje dr Petar Borović.

 

Pusenje ->

Pušači moraju poštivati prava nepušača

Pušenje je navika koja stvara psihološku i fizičku ovisnost. Ukoliko niste uspjeli nadvladati tu štetnu naviku, vodite brigu o nepušačima oko sebe, osobito o djeci i mladima. Naučite pravila bon-tona u javnim prostorima i svojim stanovima.


Pušenje cigareta ili lula je štetno što je potvrđeno u brojnim znanstvenim studijama. Svakako je poželjno da se i ukoliko za sada nemate nikakvih zdravstvenih tegoba, pokušate odviknuti. Često to nije lako ni uz svu postojeću pomoć. No, udisanju dima vaših cigareta izloženi su i ostali oko vas-nepušači, osobito djeca i mladi. Prisutnost pušača daje loš primjer djeci te im tako omogućava da oponašajući ih oni jednom postanu pušači. Osim toga oni su također izloženi štetnom djelovanju dima. Zanimljivo je da djeca čiji samo jedan ukućan puši tijekom godinu dana "popuše" 60-150 cigareta! Oni će u znatno većem postotku imati problema s dišnim sustavom: kao npr. otežano disanje, iskašljavanje, kronični kašalj, astmu, smanjenu plućnu funkciju i drugo. Jedan od manje poznatih poremećaja uzrokovanih pasivnim pušenjem u djece je katar srednjeg uha. Katar često prelazi u učestale upale srednjeg uha, te u nekim slučajevima rezultira slabljenjem sluha. O problemu pasivnog pušenja se relativno rijetko piše, pa zato želimo upoznati pušače s nekim dokazanim činjenicama kako bi više vodili brigu o nepušačima.

Djeca roditelja pušača su 3 puta češće i sama pušači. Potvrđeno je da se između te djece češće javljaju i druge ovisnosti (npr. droge alkohol). Pušenje mladima predstavlja i tzv. statusni simbol te pripadnost pojedinim grupama. Djeca su osobito podložna sugestijama ili odobravanju pušanja u društvu. Čak više od 30% djece i mladih cigarete doba od roditelja ili članova obitelji!
U Kanadi je porast mladih pušača unatrag 10 godina bio od 19 na 39%. Izračunato je da će godišnje 1000 kanađana nepušača umrijeti u samo jednoj godini zbog izloženosti dimu pušača (tzv. pasivno pušenje). Oko 300 tih osoba umrijet će od raka, a 700 od bolesti srčanih krvnih žila (infarkt). Pasivni pušači u dimu udišu otrovne plinove i sitne čestice koje dopiru do najsitnijih dijelova pluća i tamo trajno ostaju kao podražaj. Oni su za razliku od pušača izloženi dimu što ga udišu i izdišu pušačia ali i velikog oblaka dima oko same zapaljene cigarete. Taj udahnuti zrak sadži oko 4000 kemijskih tvari od kojih je 50 povezano s pojavom raka različitih organa: grla i glasnica, usne šupljine, bronha i pluća, mokraćnog mjehura, u žena grlića maternice a i nekih drugih.
Važno je znati da oko 2/3 dima oko upaljene cigarete neće udahnuti sam pušač, jer dopire u okolinu. No, taj dim udahnut će nepušač u blizini pušača. Tvari koje dim sadrži spada u klasu A tvari koje uzrokuju rak. Ujedno taj dim ima čak dva puta više nikotina i čađe nego dim kojeg udiše sam pušač. Pasivno udahnut dim sadrži pet puta više ugljičnog monoksida, što direktno smanjuje mogućnost vezivanja kisika za crvene krvne stanice.

Poštujte prava odraslih nepušača. Pušači često više ni sami nisu svjesni koliko taj dim smeta nepušačima, pa zaboravljaju na bon-ton. Ukoliko negdje u zatvorenim javnim prostorima ne postoje zabrane pušenja ili posebna mjesta gdje se mogu dobro odvojiti pušači te gdje je dobra ventilacija, savladajte se i ne pušite. Izađite na otvoreno ili pričekajte.


Najvažnija poruka svega navedenog je da nikako ne izlažete mlade ili malu djecu duhanskom dimu. Ne vodite ih u zadimljene kafiće, pa čak ni na kratko, ne pušite u njihovoj neposrednoj blizini. Time ćete im sačuvati zdravlje i pravo na zrak bez duhanskog dima. Budite im prijatelji.
Trudnice i dojilje ne bi nikako smjele pušiti niti boraviti u zadimljenom prostoru. 

 U cigaretama je više nikotina

Između 1998. i 2005. su proizvođači cigareta za 11% povećali količinu nikotina koju udahne tipični pušač, pokrenuvši time 'duhansku pandemiju' zbog čega se teže ostaviti pušenja.

Znanstvenici tvrde da su američki proizvođači povećavali koncentracije nikotina u svom duhanu te su modificirali način izrade cigareta kako bi povećali broj dimova po cigareti.
Krajnji rezultat toga je da tako 'podešen' krajnji proizvod može povećati ovisnost o duhanu.

Znanstveni tim s harvardskog Medicinskog fakulteta analizirao je podatke koje su glavni proizvođači cigareta dostavili Ministarstvu zdravstva države Massachusetts, koje je 2006. objavilo svoju studiju koja je pokazala da razine nikotina u cigareti neprestano rastu.

Prena novoj analizi državnih medicinskih podataka, količina nikotina koje pušač tipično unese po cigareti, bez obzira na proizvođača, godišnje je, između 1998. i 2005., prosječno rasla za 1,6%.

Massachusetts je prva američka savezna država koja još od 1997. zahtijeva od proizvođača cigareta da podnose godišnje izvještaje o količinama nikotina u cigareti.

Uloga raka
"Cigarete su fino ugođeni uređaji za dostavljanje droge, dizjanirani kako bi izazvali duhansku pandemiju", kaže Howard Koh, prodekan fakulteta i bivši povjerenik za javno zdravstvo Massachusettsa.

Količine nikotina rasle su u cigaretama sva četiri američka velika proizvođača i u svim vodećim kategorijama tržišta cigareta – od mentolnih do onih punog okusa, od light do ultralight.

Nikotin je glavna komponenta duhana koja izaziva ovisnost, a studije su pokazale da taj spoj, ubrzanjem rasta tumora, igra i glavu ulogu u razvoju raka.

Predstavnici duhanske industrije još nisu komentirali ovu studiju. U Phillipu Morrisu, najvećem proizvođaču cigareta, samo su kratko rekli da razine nikotina variraju od godine do godine te da nema stalnog povećanja.

Pad prodaje
Najnoviji savezni podaci o prodaji duhanskih prerađevina pokazuju da je broj cigareta prodan u SAD-u u 2005. pao na najniži razinu u posljednjih 55 godina. Godine 2004. zabilježen je pad prodaje od 4,2%, što je najveće smanjenje na godišnjoj razini od 1999.

To je nastavak osmogodišnjeg trenda smanjenja pušenja cigareta. Naime, 1998. godine postignuta je Generalna nagodba između američkih saveznih država i duhanske industrije, kojima se reguliraju nagodbe saveznih država o troškovima liječenja bolesti povezanih s uživanjem duhana.

"Naši podaci traže ozbiljno preispitivanje je li duhanska industrija od nagodbe išta promijenila u svojoj težnji za pravljenjem što više duhanskih ovisnika", rekao je Gregory Connolly dirketor Istraživačkog programa kontrole duhana Medicinskog fakulteta Sveučilišta Harvard.

On je rekao da duhanske kompanije nisu obavijestile kupce o stalnom povećanju razine nikotina od nagodbe 1998. te je pozvao američke savezne države da pojačaju nadzor nad duhanskom industrijom.
Net.hr

ne pusim već 3 nedelje jupiiii

samo nastavi 

Netacno , uzimam i ostavljam po potrebi ... svi uvoznici su prestali da uvoze cigare koje ja pusim pa trenutno nista ne konzumiram...  dok ne budem narucio ove moje preko grane ... inace imam nizak pritisak i poneka cigara me sa kafom me nece ubiti nista vise do izduvni gasovi kojih se naudisemo svaki dan ...

"Ponekad cak i otrov u malim kolicinama moze biti dobar"

А колико дуго пушиш?