Trećina mladih u Srbiji zavisno od ishrane sa kioska
Brza hrana, deca gojazna
Autor: Katarina Jovanović | 30.03.2008 - 00:02


U Srbiji ne postoji tačan podatak koliko je mladih gojazno, mada se barata podatkom da četiri odsto dece ima višak kilograma. Ali se zato broj dece između šest i 17 godina deblje nego što bi trebalo udvostručio tokom poslednje četiri decenije.

Branko Jakovljević, specijalista ishrane sa Medicinskog fakulteta, upozorava i na sve veće prisustvo povišenog krvnog pritiska, koji za dečji uzrast inače nije primeren, a koji je najčešće posledica prekomerne telesne težine ili gojaznosti.
- Ako se ima na umu da je uzorak naše dece pokazao da ih je četiri odsto gojaznih, to onda znači da svako treće dete (od 7 do 14 godina) ima hipertenziju. Stoga, nimalo ne treba da čudi roditelje što njihovim osnovcima prilikom sistematskih pregleda obavezno mere i krvni pritisak - kaže Jakovljević.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu je više od 22 miliona dece predškolskog uzrasta gojazno. Ono što u svemu ovome posebno zabrinjava jeste da se broj gojazne dece udvostručava, pa i utrostručava. Stoga se može govoriti o pandemiji gojaznosti, koja je ozbiljan faktor rizika za razvoj i porast bolesti srca i krvnih sudova, dijabetesa i malignih oboljenja.
Razlozi su najčešće u „proždiranju“ brze i nezdrave hrane, grickalica i slatkiša, sokova i gaziranih napitaka, ali i u sve manjoj fizičkoj aktivnosti mladih i višesatnom sedenju ispred televizora i računara.
- Bitan faktor gojaznosti kod nas je svakako i siromaštvo, koje nameće ishranu s više brašna, krompira, mesa, odnosno hranu koja pruža osećaj sitosti i goji - kaže Marina Miletić, nutricionista.
S ovim se slaže i Branko Jakovljević, koji kaže da jedna trećina mladih kod nas svakoga dana konzumira nešto od „brze hrane“.
- Trećina naše dece svakoga dana pojede nešto sa kioska, iz pekare ili Mekdonaldsa. Ovo je negde normalno, budući da je polovina reklama koje svakoga dana gledamo usmerena na decu do 14 godina. Sve one preporučuju proizvode koji nikako nisu zdravi, ali šarene i atraktivne reklame „kupuju“ mlade.
Jakovljević dodaje i da su pravo iskušenje za mlade ljude i pekare koje se nalaze na svakom koraku, jer se tamo uglavnom prodaju namirnice od belog rafinisanog brašna.
- Pecivo se uglavnom pravi od belog brašna, kvasca, šećera i masnoća. Masnoće koje se koriste za pravljenje peciva su zasićene masti, ulja koja na visokoj temperaturi prelaze u transmasne kiseline koje su veoma štetne za krvne sudove. Masnoće iz peciva podstiču i stvaranje slobodnih radikala, odnosno loših činilaca u organizmu koji utiču na razgradnju ćelija i uzrok su i najtežih oboljenja - objašnjava Jakovljević.
On takođe kaže i da najveći broj klinaca koji bukvalno živi na pekarskoj hrani ima visok rizik da oboli od kardiovaskularnih bolesti, hipertenzije, dijabetesa tipa 2.
Samo litar soka, kaže naš sagovornik, pogotovo onog koji je navodno 100 odsto bez šećera, sadrži čak 500 kalorija.
- Klinci dnevno popiju minimum pola litra soka, što je isto kao da pojedu deset kašičica belog šećera. Pa, samo jedan obrok u Mekdonaldsovom restoranu ima oko 1.300 kalorija, i to takozvanih „praznih“ kalorija bez biološke vrednosti - naglašava doktor Jakovljević.
Problem gojaznosti vezuje se i za velike kompanije koje proizvode nezdravu hranu. Samo prošle godine, najmoćnije svetske kompanije potrošile su 8,1 milijardu dolara na reklamiranje hrane, a oko četiri milijarde na promociju osvežavajućih napitaka.
Jedno od rešenja smanjenja broja mladih koji konzumiraju brzu hranu jeste i aktivnija uloga države, i to u domenu donošenja odgovarajućih zakonskih akata.
- Zakonskim aktima treba prvenstveno regulisati pitanje politike cena hrane. Da, recimo, cene koka-kole i ostalih osvežavajućih napitaka za koje se sigurno zna da goje za potrošače budu obeshrabrujuće. Jer, nema logičnog objašnjenja da, primera radi, mleko s manjim postotkom masnoće košta isto ili više u odnosu na mleko s većim procentom masti - kaže Marina Miletić.
Ministarstvo zdravlja imalo je u planu da se 2008. godina proglasi godinom borbe protiv gojaznosti, pa je u planu bilo donošenje nacionalne strategije protiv gojaznosti.

Gojazni pretekli neuhranjene
Broj gojaznih u svetu je prvi put prošle godine nadmašio broj neuhranjenih, govore podaci Svetske zdravstvene organizacije. Ukupno posmatrano, na planeti je 250 miliona gojaznih osoba, s tim što postoji realna opasnost da se ta brojka stalno uvećava.

Ideje i iskustva drugih zemalja
U cilju zaštite dečjeg zdravlja, Francuska je još 2005. zabranila prodaju brze hrane u školskim dvorištima, Velika Britanija je učinila isto prošle godine, a skandinavske zemlje zabranile su reklamiranje. U Srbiji se međutim po tom pitanju još ništa ne preduzima. Retke su škole u kojima deca mogu u kantinama da pojedu kuvanu hranu, već se uglavnom hrane po obližnjim kioscima i pekarama.

Mršavljenje o državnom trošku
Gojazna deca uzrasta od 12 do 18 godina dobila su prvi put pravo da o trošku zdravstvenog osiguranja provedu tri nedelje godišnje u nekom od rehabilitacionih centara. Ova odluka doneta je nakon izmene Pravilnika o upućivanju na rehabilitaciju, a gojazna deca će u tim centrima naučiti kako da se pravilno hrane i kako kroz brojne programe fizičke vežbe da smanje suvišne kilograme.

Izvor: Blic