Projekat Punto : Fiat u leru, Zastava u rikvercu

Preuzeto sa : Politika.rs

Ugovor između države i „Fijata”, potpisan 29. septembra prošle godine, objavljen je na sajtu Vlade Srbije koji dan kasnije, ali bez stranica o novim modelima koji će se praviti u Kragujevcu. Ta enigma nije razrešena ni danas, a reč je, možda, o najznačajnijem delu aranžmana. Umesto novih modela „A” i „B” klase, Kragujevac je, a zajedno s njim i Srbija, dobio stari „punto”.

U „Zastavi” se, naime, obnavlja krajem oktobra prošle godine prekinuta montaža „zastave 10”. U pitanju je, dakle, isti model automobila, kome se vraća „Fijatov” logo. (Brojni dodatak 1.8.8 verovatno se odnosi na dizel-verziju ovog automobila sa zapreminom od 1.900 kubika). Značaj nedavno potpisanog ugovora o proizvodnji ovog modela u „Zastavi” obrnuto je proporcionalan halabuci koja je pratila njegovo potpisivanje u Torinu.

Zašto je taj ugovor uopšte i potpisivan kada je „Zastava” i bez njega, na osnovu ugovora od 29. septembra sa „Fijatom”, imala odobrenje da sklapa ovaj model? I to u količinama koje zavise od potreba tržišta. I ko je s kim tu potpisao ugovor? „Fijat”, koji je sa 67 odsto kapitala većinski vlasnik „Zastave”, sa samim sobom.

Čekanje i zastoj prouzrokovani svetskom krizom, koja iz dana u dan nagriza temelje „Fijata”, trebalo je nečim prekratiti. Glavni ugovor i sve obaveze koje je preuzeo italijanski proizvođač danas malo ko pominje, on je stavljen „ad akta” (valjda do okončanja krize), a njegovo mesto zauzeo je „polufabrikat”.

Sve je, podsetimo, počelo još maja prošle godine, kada je u Kragujevcu, svega pet dana uoči izbora, potpisan Memorandum o razumevanju sa „Fijatom”. Bio je to svojevrsni „političko-ekonomski zgoditak”, koji je odagnao mogućnost da bi Srbiju mogli preuzeti radikali. U Kragujevcu su tada svi pozdravili najavljeni ugovor sa „Fijatom”. Bili su radosni i „Zastavini” kooperanti iz više od pedeset gradova u Srbiji. Proizvodnja od oko 300.000 automobila godišnje (rekordna proizvodnja „Zastave” 1989. iznosila je 220 000) nagoveštavala je mogućnost upošljavanja čitavog metalskog sektora i otvaranje hiljade novih radnih mesta. Euforija je dostigla vrhunac na dan potpisivanja ugovora, 29 septembra, a tog istog dana, podsetimo, u Beogradu su potpisana i dva prateća memoranduma o razumevanju sa „Ivekom” i jednim od glavnih „Fijatovih” dobavljača „Manjeti Marelijem”.

A onda je, kao hladan tuš, stigla Tadićeva izjava o odlaganju realizacije ugovora sa „Fijatom” na deset meseci. Nju su pratile loše vesti iz Torina o zatvaranju pogona i 48.000 radnika koje je „Fijat” poslao na plaćeno odsustvo. Ovih dana, da nesreća bude veća, iz Italije stižu još zloslutnije vesti. Na odsustvo je upućen dodatni „kontingent” radnika, a „Fijat” vapi za vladinom pomoći.

Koliko će trajati kriza!? Guverner Radovan Jelašić smatra da je ona mnogo teža nego što se u prvi mah pretpostavljalo i pominje period od „dve do četiri godine”.

Ne časeći časa, DSS se prvi oglasio sa tezom da su ugovor sa „Fijatom” pravili „mladi eksperti bez dana provedenog u privredi”, te da je sada jedini spas u ponovnom pokretanju proizvodnje „juga”. Međutim, jedan od najzaslužnijih ljudi za dolazak „Fijata” u Kragujevac jeste Predrag Bubalo, član najužeg rukovodstva ove partije. Kao ministar privrede, on je „izboksovao” brisanje duga „Zastave” prema bankama u visini od oko 400 miliona dolara, kao i ustupak Italijana koji su kragujevačkoj fabrici oprostili 72 odsto starog duga, negde oko 30 miliona evra. A sve su to bili preduslovi za sklapanje ugovora sa „Fijatom”.

Samo zlurad čovek može da se raduje problemima u koje je upao „Fijat” i njegovim, eventualnim, odustajanjem od realizacije ugovora sa „Zastavom”, ali, s druge strane, potpuno je jasno da u ovom „poslu veka” mnogo toga ne štima, i to od samog početka.

Glavni ugovor i u međuvremenu

Ugovor između države i „Fijata”, potpisan 29. septembra prošle godine, predviđa proizvodnju 200.000 automobila „A” klase (niskolitražni gradski auto) i još 100.000 „četvorotočkaša” iz „B” segmenta (niža srednja klasa, odnosno manji porodični auto). Ugovor potpisan prošlog petka u Torinu predviđa obnovu montaže starog „punta” do kraja marta, sa naznakom da bi do kraja 2009. trebalo da se sklopi najmanje 15.000 jedinica.

Prvim, glavnim ugovorom, „Fijat” se obavezao da uposli 2.433 radnika kragujevačke fabrike automobila, a na sklapanju „punta” biće angažovano oko 1.000 radnika. Dolazak „Fijatovih” kooperanata i otvaranje 10.000 novih radnih mesta, na čemu je uporno insistirao zamenik gradonačelnika Kragujevca Nebojša Zdravković, inače član najužeg rukovodstva G17 plus, sada niko ne pominje.

„Fijat” je s početka imao nameru da 95 odsto kragujevačke proizvodnje (u intervjuu za „Politiku” potvrdio premijer Mirko Cvetković) usmeri ka EU, a sada se, uglavnom, računa na domaće tržište. Što se tiče izvoza, „u igri” su ostale samo okolne zemlje, članice CEFTA, možda sever Afrike, možda Rusija, možda Belorusija. U ovom kontekstu nije zgoreg pomenuti da na „Zastavinom” parkingu i sada ima oko 300 prošlogodišnjih „zastava 10”, koje nije imao ko da kupi.

Autor : Brane Kartalović

Ćirić: Sporazum u Torinu potpisan na zahtev „Fijata”

Dok „Fijat” ne uplati svoj deo novca od 200 miliona evra za osnivački kapital zajedničkog preduzeća, to neće uraditi ni Srbija.

Sporazum Vlade Srbije i „Fijata” iz Torina, kojim je predviđeno da u martu počne proizvodnja automobila „punto” u Kragujevcu, potpisan je na insistiranje italijanske kompanije, a ne predstavnika zvaničnog Beograda, rekao je za „Politiku” Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.

Da ne bude zabune, ovim naša država nije potpisala nikakav novi dokument, jer je osnovni ugovor već predviđao proizvodnju ovog modela.

Na pitanje „Politike” zašto je uopšte potpisan jedan takav dokument, u kome naša država ne dobija ništa novo, Ćirić odgovara:

– Septembarskim ugovorom je već bila dogovorena proizvodnja „punta” u Kragujevcu. To je deo obaveza koji je bio predviđen osnivačkim ugovorom. Rukovodstvo „Fijata” je, međutim, insistiralo da se potpiše sporazum sa novoformiranim preduzećem u kome je jasno definisano da će italijanska grupacija finansirati celu proizvodnju „punta” – kazao je Ćirić.

Ćirić je juče istakao da ni država Srbija, bez obzira na to što su u budžetu izdvojena sredstva za ovu investiciju, još nije uplatila svoj deo novca.

– Dok „Fijat” ne uplati svoj deo novca od 200 miliona evra za osnivački kapital zajedničkog preduzeća, to neće uraditi ni Srbija – istakao je Ćirić.

Prema njegovim rečima, dosad je, u skladu sa ugovorom, osnovano zajedničko preduzeće, obavljen je prvi deo anketiranja zaposlenih, delimično je počela i obnova fabričkih pogona, što je, po ugovoru, obaveza naše države, ali će se taj proces ubrzati od kraja februara.

Torinski sporazum još nedostupan javnosti

Razliku između torinskog sporazuma i beogradskog ugovora potpisanog u septembru nije moguće saznati, jer dokument potpisan u Italiji još nije dostupan javnosti. Ugovor o zajedničkom investicionom ulaganju je odavno obelodanjen na sajtu vlade, ali je biznis plan ovog projekta za širu javnost i dalje ostao tajna. Kako su ranije isticali zvaničnici, taj prateći dokument je nemoguće objaviti, jer je reč o poslovnoj tajni italijanskog giganta.

Novi Punto i za polovnjake iz regiona



Još ne postoji precizna računica po kojoj će vlasnici starih automobila u Srbiji moći da kupe novi „punto” uz pomoć države. Iako je ministar ekonomije Mlađan Dinkić najavio je da će građani uz doplatu moći da zamene bilo koji model starog automobila za novi „punto” uz državnu subvenciju, računica još nije napravljena jer treba obaviti razgovore sa firmama koje se bave reciklažom starih automobila.

Za sada se zna da će subvencija države biti 1.000 evra, da će osnovni model „punta” koštati oko 7.300 evra, a da će se „punto” u sistemu zamene prodavati za 5.999 evra na kredit od sedam godina.

U razradi je još jedna ideja u vezi sa prodajom automobila koji će se proizvoditi u Kragujevcu. U Ministarstvu ekonomije se, naime, razmišlja da stare marke automobila za novi „punto” mogu da zamene i građani država u regionu – Hrvatske, BiH, Makedonije, Crne Gore i Albanije. I za njih bi takođe važile olakšice, odnosno subvencija od 1.000 evra.

Autor: M. B.

Izvor: Politika.rs

 

u Nemackoj kod unisti na presi svoj stari (polovan) auto dobije od drzave 2500e za kupovinu novog, da bi dobio ovaj nova mora biti vlasnik tog auta najmanje godinu dana

Stimulacija kupovine novih automobila u Nemačkoj



Dobili smo i „repliku“ na potez naše Vlade, odnosno potpredsednika Dinkića, koja nam je omogućila da menjamo svoj stari automobil za novi Punto, uz „simboličnu“ doplatu.

Naime, u Nemačkoj će svako ko preda svoje staro vozilo na reciklažu dobiti poklon od države u iznosu od 2500 evra, bespovratno. Da se ovakva akcija sprovede kod nas, mislimo da bi naši putevi bili trenutno oslobođeni od hiljada „krševa“, a ekonomija bi u tom slučaju svakako bila stimulisana. Međutim, treba isplatiti 2500 evra...

Izvor: VreleGume
 

mislim da ko je pisao ovaj clanak nije dobro razumeo o cemu se radi...tamo niko nikome ne poklanja 2500 evra bespovratno...radi se ekoloskoj premiji koju drzava nemacka "placa" (tj. refundira kroz PDV) autoindustiji za svaki stari auto koji oni uzmu od vlasnika po sistemu "staro za novo"...nema tu nigde kesha...sve su to virtuelne pare, ali ko kupi takav auto - boli ga uvo...bitno da mu je auto jeftiniji za 2500 €...

po ovoj logici ---"Naime, u Nemačkoj će svako ko preda svoje staro vozilo na reciklažu dobiti poklon od države u iznosu od 2500 evra, bespovratno" ----covek ode na otpad i kupi za 2500 € 10 krseva i uzme od drzave 25.000 €...bilo bi lepo, ali...

Биће да ти ниси разумео о чему се ради, о томе је већ било речи. Мораш бити власник тог старог аутомобила најмање годину дана. И наравно да не добијаш кеш на руке него ти се цена новог умањује за износ од 2.500 евра.

Nažalost da ipak nešto nije uredu sa ugovorom sa Fiatom
govori i izjava ministarke finansija
da će ove godine pare od ulaganja u zastavu sa Fiatom
biti preusmerene u RTB Bor,dok će se sledeće godine
videti da li će se ispuniti uslovi i isplatiti ulaganje
u zastavu zbog trenutne ekonomske krize.
_________________

Па са тим уговором ништа није у реду. Да је само нешто па и боже помози. Пре свега док они крену са производњом изаћи ће и пунто четврте генерације. Коме онда продати модел друге генерације за 7.300 евра? Коме је то конкурент на тржишту Европе? Будалаштине.

ovo sto je dinkic rekao mogu da poveruju mala dace koja ne znaju da citaju i da sabiraju josh uvek.
Ako se putno dobija za "6000e" i mesecna rata na 7 godina iznosi 100e.
onda dobijamo racunicu 12*7*100=8400 
kako li je on dobio racunicu od 6000 samo da mi je znati   
to mu je isto fora kao i sa akcijama
na pocetku bilo kao prijavice se 4 miliona ljudi (lupa zaboravio sam koliko je bilo tacno)
a na kraju ispalo da se prijavilo 5 miliona

pa zar je taj dinkic toliko retardiran da ne moze da sabere koliko punoletnih gradjana ima u srbiji 

Па цена за кеш је 7.300, а не на кредит од 7 година. А 5.999 евра је цена ако уз ту цифру даш и свој стари аутомобил. Где си ти још видео да цена буде иста за кеш и кредит?