Skupi lekovi i dalje
na listi za plaćanje
U našoj farmaceutskoj industriji vlada uverenje da više privilegija imaju određeni proizvođači pa se i najviše njihovih lekova stavlja na listu

BEOGRAD - Pacijenti sa psihijatrije oboleli od multiple skleroze i svi ostali pacijenti koji su protestovali zbog toga što početkom leta na novu pozitivnu listu nisu uvršteni, na primer, antipsihotici novije generacije, zatim "beta interferon" i neki drugi lekovi moraće još da pričekaju da ove lekove dobijaju besplatno, na recept. Razlog ovog puta leži u tome što se od jula čeka da se usvoji poslovnik o radu komisije o farmakoekonomiji koja je zadužena za to da razmatra zahteve za stavljanjem lekova na pozitivnu listu.

Doduše, posle protesta pacijenata sa multiple sklerozom, farmaceutske kompanije "Šering" i "Serono" obezbedile su, za 150 ovakvih pacijenata u našoj zemlji, dovoljnu količinu lekova do kraja godine, ali pacijenti se pitaju - šta posle?
- Da bi ta komisija počela da radi, treba prvo da se usvoji poslovnik koji je pripremljen još u junu. U tom poslovniku su objašnjeni kriterijumi na osnovu kojih se lek svrstava na pozitivnu listu, zatim kad i koliko često se komisija sastaje, ko saziva komisiju, u kom roku moraju da se reše zahtevi proizvođača ili zainteresovanih korisnika i slično - rekao je dobro obavešten izvor Glasa.

Budući da je odluka o kriterijumima za stavljanje lekova na pozitivnu listu doneta u junu, mnoge firme su, kako kaže naš izvor, podnele zahteve za stavljanje određenih lekova na listu. U Republički zavod za zdravstveno osiguranje, po nekim informacijama, stiglo je već 40 do 50 zahteva i predstavnici firmi svakodnevno čekaju odgovor, ali nikako da ga dobiju.

Naš izvor kaže da je odluka o kriterijumima bolja od slovenačke i da tačno propisuje kako koji lek stiže na listu - neće pomoći ni potplaćivanje komisije (što proizvođači veruju da se dešava) ukoliko lek ne odgovara pravilima igre. Među predstavnicima naše farmaceutske industrije vlada uverenje kako se dešava da više privilegija imaju određeni proizvođači pa se i najviše njihovih lekova stavlja na listu.

Profesor Svetozar Damjanović, predsednik Centralne komisije za lekove pri Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, priznao je za Glas da poslovnik komisije za farmakoekonomiju nije usvojen, ali da odgovor na pitanje zašto to nije učinjeno potražimo u Upravnom odboru Fonda koji je nadležan za donošenje ovakvih dokumenata. Odgovor smo potom potražili od nadležnih za lekove, ali ni direktorku Svetlanu Vukajlović, niti Nadu Pecalj, direktora sektora za lekova u RZZO, ovim povodom nismo uspeli da čujemo.

Inače, u komisiji za farmakoekonomiju trebalo bi da sedi po jedan predstavnik Fonda, Ministarstva finansija, Ministarstva zdravlja i dva stručnjaka. Trenutno komisija nema svog predsednika, jer je prethodni podneo ostavku.
D. S