IZ DETINJSTVA JE NAJVIŠE PAMTIO GLAD Legendarni Enio Morikone je preminuo, a njegov životni put NIJE BIO LAK




Italijanski kompozitor i dirigent Enio Morikone preminuo je u 91. godini, a pojedini detalji iz njegove biografije malo su poznati javnosti.

Enio Morikone se rodio u Rimu kao sin Libere i Marija Morikonea, džez-trubača. Obrazovao se na Nacionalnoj akademiji Svete Sesilije za trubu, kompoziciju, horsku muziku, i horsko dirigovanje pod Gofredom Petrasijem, koji je na njega imao veliki uticaj i kome je Morikone posvetio koncertne komade.

Morikone je svoje prve kompozicije napisao kad je imao samo šest godina, i bio je ohrabrivan da razvija ovaj talenat i obučavan da bude spreman da preuzme uloge oca, kako u kući, tako i na poslu.

Primoran od strane svog oca da uzme trubu, on je prvo otišao u Santa Sesiliju da uzima časove na ovom instrumentu kad je imao devet godina. Morikone je zvanično ušao u konzervatorijum 1940. sa 12 godina, upisavši četvorogodišnji program za harmoniju. To su bile teške godine Drugog svetskog rata u žestoko bombardovanom "otvorenom gradu", a kompozitor je isticao da je ono što je najviše upamtio tih godina bila glad.

Morikone se smatra jednim od najuticajnijih filmskih kompozitora sa kraja 1950-ih. Dobro je poznat po svojoj dugoročnoj saradnji sa međunarodno priznatim rediteljima, kao što su Serđo Leone, Brajan de Palma, Bari Levinson i Đuzepe Tornatore.

Njegov rani opus obuhvata simfonijsku i kamernu muziku, a ugled je gradio prvenstveno pišući muziku za film, ali i za pozorište i televiziju. Komponovao je i uredio partiture za više od 500 filmskih i televizijskih produkcija.

Napisao je svojstvene filmske partiture za Leonove špageti-vesterne: Za šaku dolara, Za dolar više, Dobar, loš, zao i Bilo jednom na Divljem zapadu. Morikone 80-ih komponuje partiture za horor-film Džona Karpentera, Stvor, Leoneov Bilo jednom u Americi, Misiju Rolanda Žofea, De Palmine Nedodirljive i Bioskop "Paradiso“ Đuzepea Tornatorea.

Počasnog "Oskara" Morikone je dobio od američke Filmske akademije 2007. godine, a 2016. godine i "Oskara" za muziku za film Kventina Tarantina "Omražena osmorka".

Morikone je nastupao u Srbiji 14. februara 2009. sa simfonijskim orkestrom „Roma sinfonijeta“, solistkinjom Suzanom Rigači i akademskim horom "Obilić" iz Beograda. Koncert je održan u Beogradskoj areni pred oko 15.000 gledalaca, a Morikone se tri puta vraćao na bis produživši tako koncert sa predviđenih dva sata na puna tri sata.

Oskarom nagrađeni muzičar i kompozitor je umro u noći između 5. i 6. jula na rimskoj klinici od posledica pada, tokom kojeg je slomio kuk. "Korijera dela sera" piše da da će sahrana biti održana u krugu porodice - "u duhu osećaja poniznosti koji je uvek inspirisao dela njegovog postojanja".

Izvor

Neka je vecna slava jednom od najvecih filmskih kompozitora.