Pukotina guta jezero

Č. Prelević, 24. mart 2007

BIOGRADSKO jezero, najlepši deo Nacionalnog parka "Biogradska gora", jedne od tri preostale prašume u Evropi, moglo bi zauvek da nestane!
Biser prirode ugrožen je zbog "progresivne erozije", preciznije, laganog oticanja vode kroz prirodnu branu koja odvaja jezero od rečice Jezerštice. Stručnjaci kažu da će, ukoliko se nešto hitno ne preduzme, brdo koje zasada "drži" vodu Biogradskog jezera za desetak godina sa sadašnjih 50 metara širine doći na 30. Tada će "brana" pući pod pritiskom, a voda će se sjuriti u obližnju Taru!
Za taj problem, kao i za gomilanje mulja u jezeru i pukotine na njegovom dnu, zna se već tridesetak godina. Ali, sada je, tvrde eksperti iz NVO "Zeleni Crne Gore", sve postalo dramatično.
- Brana je svake godine kraća za tri metra - tvrdi inženjer Radosav Nikčević, koji je za "Zelene" napravio idejni projekat zaštite Biogradskog jezera.
Sanacija je moguća izgradnjom potpornog zida i stabilizacijom cele padine koja jezero deli od ponora.
Cena od dva miliona evra za zaštitu, tvrde stručnjaci, mali je trošak u odnosu na prirodnu katastrofu koja preti. U nepovrat bi otišlo jezero dugačko 870 i široko 410 metara, a odlivanje bi izazvalo i rušenje šumovitih padina, poremećaje u biljnom i životinjskom svetu... Nestala bi, rečju, atrakcija koja privlači na hiljade turista, a odavno je i zaštitni znak severa Crne Gore.
- Ponori po dnu jezera i stalno taloženje mulja iz pritoke, Biogradske reke, takođe čine da je ovo jezero sve pliće - kaže za "Novosti" Darko Brajušković, direktor Nacionalnog parka "Biogradska gora".
Jednom je već viđeno kako bi izgledalo srce ove prašume kada bi voda otekla: u leto 1989. jezero je gotovo presušilo - ostala je samo poveća lokva. Svakog ekstremno sušnog leta ljubitelji prelepog jezera sa strahom očekuju hoće li se voda, kada počnu kiše, "vratiti".
- Sada treba biti oprezan - upozorava Brajušković. - Ovaj problem su proučavali eksperti Zavoda za geološka ispitivanja Crne Gore i Instituta za erozivna područja beogradskog Šumarskog fakulteta. Međutim, ni ispitivanja ni predlog mera nisu dovedeni do kraja.
Stručnjaci se nisu do kraja složili oko problema otkrivenih rupa na dnu jezera. Ako budu veštački popunjene, voda neće oticati, ali, šta će se desiti u vreme visokog vodostaja, teških kiša i snegova?
- Sve promene ćemo pratiti, a u planu za ovu godinu nam je da pokrenemo inicijativu kod svih institucija koje mogu da pomognu - kažu u Nacionalnom parku.
Jezero je ovih dana mirno. I prelepo. U njemu se i golim okom vide pastrmke, a u okolnim šumama ima jelena, divokoza, vukova, medveda, vidri... U prašumi, utvrđeno je davno, ima 220 biljnih vrsta, 150 vrsta ptica, 350 vrsta insekata. Mnoga stabla visoka su i do 50 metara i, kažu, stara i po 500 godina!
Priroda je ovde bila više nego maštovita, ali, izgleda, mogla bi i da surovo, u jednom danu, uništi svu lepotu.
Na potezu je čovek.

ČEGA SVE IMA U JEZERSKOJ PRAŠUMI
220
biljnih vrsta
150
vrsta ptica
350
vrsta insekata
 

Izvor: Novosti