Publika uzvraća udarac
Viktor ČIKEŠ, 11. januar 2007

SUDEĆI po broju prodatih bioskopskih ulaznica, prošla godina najjadnija je u istoriji, jer je od 13 srpskih filmova koji su ušli u bioskope njih devet ukupno privuklo tek 35.000 gledalaca. Neslavni rekorder je "Aporia", koju je videlo tačno - 719 ljudi!
U najmanju ruku, sve ovo nije normalno. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog činjenice da je Ministarstvo za kulturu za svaki od tih filmova odvojilo novac koji je sakupljen iz naših džepova.
Priča o finansiranju kulture koja treba da nas predstavlja u belom svetu ponajviše liči na bacanje prašine u oči. Jer, festivala u svetu ima toliko da je pravo čudo ako se neki film ne prikaže ni na jednom. Suštinsko pitanje glasi: da li društvo treba da finansira razne umetničke ego tripove koji praktično ne zanimaju ni najužu rodbinu onih koji su u filmu učestvovali? Kada bi producenti, autori ili distributeri sami finansirali svoju "robu", to bi onda bio samo njihov problem. Ovako, svako normalan može postaviti pitanje zašto onda Ministarstvo ne finansira slikara dok radi sliku, pisca koji namerava da započne roman, kompozitora ili pesnika. Javna je tajna da novac iz fondova namenjen filmu otiče u zavisnosti od toga ko ima kakav uticaj ili veze u ovdašnjem političko-poslovno-filmskom establišmentu. I tek kada se jedan određen broj ljudi unutar tog kruga namiri, ostatak, ako pretekne, može otići i nekom drugom.
Eventualne gledaoce zanima šta su dobili za te pare. A dobili su nešto što ih, očigledno, uopšte ne zanima, uprkos tome što su uoči svake premijere i glumci, i reditelji, i producenti uvek puni hvale za svoj film. Sve je, dakle, savršeno, jedino publike nema.
Za ljude koji ovde žive od filma dežurni izgovor za slabu posetu bioskopima su "piraterija", skupe ulaznice i loše bioskopske sale. Ali, biće da je razlog ovako masovnog bojkota publike ipak složeniji. U želji da neprestano podilaze najširem ukusu, distributeri i producenti su u poslednjih petnaestak godina kroz repertoar odgojili nekoliko generacija koje sada u bioskope odlaze isključivo da bi gledale "šarenu celuloidnu mečku", a ne film. Ovdašnji bioskopi su, da bi napravili mesta za velike holivudske hitove, odavno sa repertoara izbacili sve ostalo. Po zakonu tržišta i takve logike, svaki novi film, da bi neko uopšte obratio pažnju na njega, mora da bude veći, skuplji, spektakularniji, senzacionalniji... Za srpski film to je unapred izgubljena trka. I tako smo, malo-pomalo, došli do žetve onoga što smo posejali. Svi oni koji su diktirali i kreirali ukus nove domaće filmske publike ne mogu se smatrati nevinim. Naravno, uticaja ima i činjenica da je bioskop odumirući vid zabave, jer tehnologija omogućava da u udobnosti sopstvenog doma gledate svaki film kada poželite, i to sa vrhunskom slikom i tonom. Jasno je da nije daleko vreme kada će bioskop postati nešto poput opere, mesto za okupljanje nekakve elitne publike koja će dolaziti da bude viđena koliko i da vidi film.
Sve to, naravno, ne znači da su domaćem filmu odbrojani dani. Ali, razloga za veliki optimizam nema, jer će pogrešnu kulturno-poslovnu politiku srpska kinematografija morati da plati.

GLEDANOST U 2006.
1. "Rokenrol uzvraća udarac" (114.390)
2. "Sedam i po" (58.868)
3. "Šejtanov ratnik" (30.038)
4. "Guča" (17.620)
5. "Uslovna sloboda" (7.574)
6. "Nebo iznad krajolika" (6.172)
7. "Optimisti" (5.793)
8. "Sinovci" (5.203)
9. "Stvar srca" (4.921)
10. "Sutra ujutro" (4.340)
11. "Žurka" (2.082)
12. "Krojačeva tajna" (1.267)
13. "Aporia" (719)

Izvor: Novosti

Ljudi su naucili na pirateriju jbg

I opet, najgluplji film je najgledaniji...
Poslednji fil koji sam gledao u bioskopu, a za koji mi nije bilo žao da dam pare bio je apsolutnih sto..