Ptičja mafija uveliko hara Srbijom i prelazi njene granice
S pticama doleće velika zarada
Cena sokola ili orla na crnom tržištu je deset do dvadest hiljada evra, a Arapi su spremni da plate i do 60.000 evra

Ubijanje i krijumčarenje divljih ptica je, zahvaljujući aktivnostima ekoloških organizacija, ali i delovanju policije i tužilaštva, smanjeno, ali ova vrsta kriminala u Srbiji još nalazi veoma plodno tlo za organizovano delovanje.
- Naša dugogodišnja aktivnost i apeli su u poslednje vreme urodili plodom. Ne mogu da kažem da smo zadovoljni, ali izvesnih rezultata ima. Policija se veoma odgovorno uključila u naše akcije i mnogo nam pomaže u otkrivanju kriminalaca. Tužilaštva i sudovi su takođe pojačali svoju aktivnost tako da već postoji oko 40 pravosnažnih presuda, a oko 100 procesa je u toku - rekla je Aleksandra Tadić, koordinator Društva za zaštitu divljih ptica.

Unosno krijumčarenje
U Srbiji je, inače, dozvoljen lov na samo 20 vrsta ptica i to u strogo propisanim uslovima koji se, po tvrdnjama ekoloških organizacija, ne poštuju.

Prekomerna eksploatacija dovela je do nestanka nekoliko ugroženih vrsta, što zahteva široku i koordiniranu akciju nadležnih službi, nevladinog sektora, ali i svih građana kako bi se sačuvala raznolikost autohtonih staništa, a time i ekološkog okvira divljih ptica, ali i samog čoveka.
Enormne zarade, koje se mogu uporediti sa dobitom koji ostvaruju krijumčari droge jak su motiv za sve nivoe veoma dobro i strogo organizovane "ptičije mafije". Ptice se ubijaju bez pravila i na veoma svirep način. Osim krivolova, veliku zaradu, a nekada i veću od ubijanja, donosi krijumčarenje ptica. Društvo za zaštitu divljih ptica procenjuje da se iz naše zemlje godišnje prokrijumčari milion do dva miliona ptica raznih vrsta, a zarade su ogromne.
      
LOVNI TURIZAM

- Lov za strance organizuju lovačka udruženja i agencije. Najčešće mušterije su Italijani, kojima je zabranjeno da love u svojoj i u zemljama Evropske unije, pa love tamo gde je kontrola slaba ili gde vlada velika korupcija. Najveći broj ljudi koji su uključeni u ove kriminalne lance su siromašni građani koji pristaju da budu vodiči, skupljači i dželati, a na višim nivoima, koji seže do samog vrha vlasti, jeste veliki novac, ali je mali broj ljudi koji imaju visoke zarade. Piramida je veoma precizno ustrojena i sistem odlično funkcioniše - objašnjava Tadić zainteresovanost stranaca za ovaj vid "turizma" u Srbiji.      
   
   



Cena ptice pevačice je, kada se prodaju na veliko, tri evra, a dok stignu do krajnjih kupaca širom Evrope dostignu cenu i dvestotine evra. Grabljivice kao što su sokolovi i orlovi u Srbiji se prodaju po deset do dvadest hiljada evra, a bogati Arapi, kada ptice stignu do svetskog tržišta, spremni su da plate i do 60.000 evra po komadu.
Posebno visoke zarade donose tzv "bastardi", što je jak motiv da se organizuje njihova "proizvodnja" i krijumčarenje. Bastardi su ptice nastale nelegalnim genetskim inženjeringom, odnosno ukrštanjem divljih ptica pevačica sa nekom egzotičnom vrstom, najčešće kanarincem ili ukrštanjem dve različite vrste izmeću sebe. Hibridi nastaju ukrštanjem dve vrste grabljivica. Uslov da bi moglo da se obavi ukrštanje je da ptice provedu u kavezu dve-tri godine i daju im se sredstva koja menjaju rad hormona zbog čega "pristaju" na odnose sa drugim vrstama.

Pri transportu ili krijumčarenju živih ptica preko granice, kriminalci ih drogiraju i vežu lepljivim trakama, a zatim pakuju u fijoke i tajne pregrade automobila. Prevoz ilegalno ubijenih divljih ptica se obavlja pomoću specijalno napravljenih vozila sa duplim prtljažnikom, prostorom ispod tapacirunga, ili preko falsifikovanih propratnih papira. Često se prevoze već od perja očišćene i zamrznute ptice, kako bi se izbegao proces njihove identifikacije.

Uloga inspektora
Društvo za zaštitu divljih ptica najviše primedbi upućuje na račun lovnih inspektora, jer su po tvrdnjama zaštitnika prirode u velikoj meri korumpirani, ali mnogo više nekompetentni za posao kojim se bave.
- Svi lovni inspektori imaju obrazovanje i radno iskustvo koje su propisani zakonom. Bolje stanje na terenu je u velikoj meri zasluga naših inspektora. Ne bih da umanjujem značaj policije, ali su ti rezultati u velikoj meri proizvod naših aktivnosti, odnosno saradnje. Međutim, nevladine organizacije skreću pažnju na sebe podacima koji su toliko neozbiljni, da mi ne nalazimo za shodno ni da ih demantujemo. Naravno da nismo u potpunosti zadovoljni rezultatima, ali podaci i zaključci koje navode nevladine organizacije su u najmanju ruku neozbiljne. Bilo bi lepo da znamo ko utvrđuje stručnost ljudi koji sve te neproverene informacije iznose u javnost - primećuje Blagoje Pejić, načelnik šumarske i lovne inspekcije pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Poznato je da je prethodnu deceniju obeležio krivolov i šverc ptica, pre svega zbog veza sa političarima, ali se poslednjih godina mnogo toga promenilo. Sada najviše problema, prema Pejićevim rečima, ima sa sprovođenjem pravde na lokalnom nivou. Korupcija, poznanstva i rođačke veze su glavni uzrok što započete aktivnosti ne mogu da budu sprovedene do kraja.


Izvor: Glas Javnosti \ Snežana Čelić