"Ptičice" koje beže s časa

Bežanje sa časova: malo je onih koji to baš nikada nisu uradili, ili bar poželeli da urade. Ima ljudi koji će, kad čuju da neko beži sa časova, odmah pomisliti na lošeg đaka, ali onih koji beže sa časova (ili, ako vam se više dopada, koji se elegantno ne pojave na njima) ima zaista različitih - neki od njih su odlični đaci, đaci koji dobijaju nagrade na takmičenjima. Uopšteno govoreći, one koji beže sa časova možemo podeliti u pet kategorija.

Gostujući đaci: to je retka kategorija - u većini odeljenja retko se nađe više od jednog, eventualno, dva takva đaka. To su ljudi koji povremeno dođu na neki čas, da vide kako im je staro društvo, i tada ne ponesu ni sveske ni knjige. Većina nastavnika im ne zna imena; zapravo, čest je slučaj da od nastavnika samo razredna ume da ih prepozna. Nekad ih ni svi iz odeljenja ne prepoznaju. Kad nisu u školi (to jest, najveći deo vremena), uglavnom skitaju po bližoj i daljoj okolini (drugim rečima, klošare). Kako pravdaju časove? Falsifikovanim opravdanjima iz nečijeg štampača; umeju da budu krajnje kreativni kad treba smisliti razlog zašto se nisu pojavili u školi - s medicinske i socijalne tačke gledišta, to su neverovatni primerci koji su operisali nekoliko tumora, dvadesetak slepih creva, pedesetak krajnika, preležali kugu i koleru, roditelji su im se razvodili neverovatan broj puta, bake i deke su im umrle bar tridesetak puta, a o smrtima rođaka (svi imaju jako veliki broj rođaka sa kojima su veoma bliski, samo ti rođaci, eto, umiru) nećemo. Razredna im sve pravda samo da bi ih skinula s vrata. Uglavnom ne završe školu.

Đavolci: oni se relativno redovno pojavljuju na časovima, uglavnom imaju sve sveske i knjige, a beže najčešće sa kontrolnih, pismenih, časova na kojima se odgovara, ili jako dosadnih časova. Ukoliko postoji neki profesor sa čijih je časova izuzetno lako pobeći a ne biti zapisan, obavezno će i to iskoristiti. Što je tromesečje bliže, sve ih je teže naći u školi, a sve lakše u okolnim kafićima. Teški su kampanjci, ali uglavnom nisu baš jako loši učenici (prosek im bude između 3,00 i 4,00). Razredna retko veruje njihovim opravdanjima, ma koliko tužna i potresna bila. Školu uglavnom završe, ali ako pokušaju da se upišu na fakultet, to retko bude onaj fakultet koji su želeli, te uglavnom odustanu od studija.

"Anđelčići": vrlo često se pojavljuju na časovima i prilično su dobri učenici (prosek od 4,00 pa naviše). Lepo su vaspitani i profesori ih smatraju dobrom decom; napravili su umetnost od kombinacije učtivosti i "nevinog dečjeg izgleda". Međutim, kada nisu spremni za odgovaranje (a i u njihovim redovima ima teških kampanjaca), neće oklevati da pobegnu sa časa. Često su omiljeni u razredu, jer ne odbijaju kolektivno bekstvo čak ni kada su se savršeno pripremili za kontrolni, plus umeju da budu odlične diplomate kada treba umiljato zamoliti profesora da odloži kontrolni. Kada pravdaju časove sa kojih su pobegli, razredna će glatko prihvatiti njihovo opravdanje, čak i kada joj je savršeno jasno da je u pitanju laž.

"Ja sam bolji (bolja) od svih vas zajedno": krajnje neomiljeni đaci, uglavnom podjednako retki kao i "gostujući đaci". Uvek su u školi, izostanaka praktično i nemaju, čak ni onih opravdanih - ako se ne pojave u školi, znate da su stvarno jako bolesni. Prosek im je 5,00 ili blizu toga, nikada nisu kampanjci i nikada nisu nepripremljeni za odgovaranje ili kontrolni (ako im je prosek manji od 5,00, to je zbog fizičkog, likovnog ili nekog sličnog predmeta koji ne može ni da se nauči napamet ni izvežba do besvesti). Sve to ne bi bio razlog za neomiljenost, ali ove "ptičice", mada će pristati da vam objasne sve što vam nije jasno i pri tom će biti beskrajno strpljivi, neće vam nikad šapnuti, večito će se ponašati kao da su bolji od svih jer znaju nekoliko enciklopedija napamet i nikada neće pobeći zajedno sa ostatkom odeljenja (što, naravno, celom odeljenju napravi problem). Eventualno budu prihvaćeni nakon što se shvati da su makar iskreni i da se čvrsto drže nekih principa u koje veruju.

"Izdajnici", takođe nazvani i ulizice, šlihtare i slično: najneomiljeniji od svih. Njihov prosek kreće se od 4,50 pa naviše, dobri su đaci, ali ih kao osobe niko ne voli. Neće da šapuću, neće vam dati da prepišete od njih, kažu da će pobeći sa ostatkom odeljenja, ali to ili ne urade, ili se kasnije, krišom od ostatka odeljenja, vrate (i time svima naprave probleme). Srećom, oni su najređi od svih "ptičica" - u nekim odeljenjima ih čak uopšte i nema.

Da neko ne stekne pogrešan utisak, mi ovde ne podržavamo bežanje sa časova (kao ni šaputanje i prepisivanje), samo spominjemo kakvi sve đaci beže (ili ne beže) sa časova. S druge strane, ne mislimo ni da je elegantno nepojavljivanje na času neki težak zločin - samo, treba imati mere. Pobeći sa časa može biti zabavno, u nekim slučajevima i korisno - ali samo ako to ne činite toliko često da postanete "gostujući đaci".

Đavolci: oni se relativno redovno pojavljuju na časovima, uglavnom imaju sve sveske i knjige, a beže najčešće sa kontrolnih, pismenih, časova na kojima se odgovara, ili jako dosadnih časova. Ukoliko postoji neki profesor sa čijih je časova izuzetno lako pobeći a ne biti zapisan, obavezno će i to iskoristiti. Što je tromesečje bliže, sve ih je teže naći u školi, a sve lakše u okolnim kafićima. Teški su kampanjci, ali uglavnom nisu baš jako loši učenici (prosek im bude između 3,00 i 4,00). Razredna retko veruje njihovim opravdanjima, ma koliko tužna i potresna bila. Školu uglavnom završe, ali ako pokušaju da se upišu na fakultet, to retko bude onaj fakultet koji su želeli, te uglavnom odustanu od studija.


Taj sam  

ja sam kombinejshn


sto se gostujucih tice, nije istina da im ni jedan profesor ne zna ime, naprotiv, svih iz naju, jer svaki dan, svaki cas iste upisuju u dnevnik

tacno...ali nekom magijom nikako da zapamte njihova imena  

sto ja nisam imala takve profesore..


ako neko bas svaki dan ne dodje...  tesko da ga ne zapamte, kod nas bar, imali smo startnu petorku koju profesori upisu, pa onda pitaju ko nije tu

Ja sam bila u novinarskoj sekciji tako da sam imala dobro opravdanje za sve svoje, kahm, izlete

shtreberu

Ja sam izmedju gostujutjih djaka i djavolchitja.. I nije tachno da ih niko ne zna... Dok sam zivjela u Bosni svi su me znali kao bezacha iz shkole.. Tretja godina srednje.. Nikad me nije bilo u shkoli, uvjek sam imala neka opravdanja iz bolnice, kako sam bila prehladjena.. I jednom mi se desilo da odem kod doktorice i da mi kao vadi krv jer mi neshto kao nije bilo u redu sa zeldcom ili kako se vetj bishe.. Funny ha? ) Ma mladost loodost brej  

Ja se secam u osnovnoj kad sam ja za 1.5 polugodiste [bombardovanje] imao 370 opravdanih Kako je to bilo lepo vreme
Clan svih sportskih ekipa i ide na sva takmicenja Milina, a toga fala bogu ima dovoljno da svakih nedelju dana, nedelju ne idem
Al dobro, ljudima je bilo jasno da ja tu i nemam sta da trazim, bar kad je osnovna u pitanju...
Posle u srednjoj je bilo gusto, al i tu je bilo par nekih izleta po nedelju, dve....
Uvek sam redovno dolazio u skolu, ali ako je fizika prvi cas ili muzicko imalo je nesto pametnije da se radi

svaki dan u shkolu je moralo da se dodje,a na casove,e to je vec druga prica.Zasto bih ustjao rano kad su mi uvek pravdali 1. cas,shto se ne bih izluhtirao 1 cas dnevno,kad znam da ako pokusham da budem na svim chasovima,izbacice me bar sa 3 komada. bolje neopravdani nego ukor i upravu je covek nisam upisao ono shto sam hteo pa se sad cimam da upishem shta bilo,samo vojsku da eskiviram.