PSV - ZVEZDA 5:0 :: Arhiva: Burek Sportski forumi ~ Kladionica ~ Navijacke strasti

Otvoreno pismo navijaca CZ diktatoru Dzajicu

Poštovani gospodine Džajiću,

napisao sam ove reči u nadi da ćete ih razumeti, da ćete u njima otkriti mnoge stvari koje je trebalo još ranije da znate, i da će one u Vama probuditi ono malo savesti što Vam je možda ostalo iz doba kada ste bili proslavljeni Zvezdin vođa, kao igrač i kao rukovodilac. Takođe se nadam da ćete u njima pronaći sav bes, svo razočarenje i svu strahotu koju su doživele hiljada i hiljade navijača crveno-belog beogradskog ponosa, nakon poslednjeg sramotnog poraza našeg najdražeg kluba u kvalifikacijama za Ligu Šampiona.

Gospodine Džajiću, bili ste uz Zvezdu kada je bila na krovu Evrope, kada su ujutro 30. maja 1991. godine sportske rubrike svih evropskih dnevnih novina bile oboje crveno-belom bojom, objavljujući veliku, možda i najveću ili najsrećniju vest koja je mogla da zadesi srpski narod, ili "bar" onaj njegov najveći deo koji navija za Crvenu Zvezdu. A znamo svi koja je to velika vest bila: Crvena Zvezda, najtrofejniji tada jugoslovenski a sada srpski klub, postala je prvak Evrope, postala je najveća, najbolja među najboljima, najsjajnija, ušla je na večitu listu, na listu onih klubova čiji su kapiteni imali tu čast da podignu pehar osvajača Kupa evropskih Šampiona.

Radost večeri 29. maja te godine trajala je do kasno u noć, zatim se produžila na naredne dane, zatim mesece... Radost je dugo bila radost, ali smo svi svesni da je ta radost postepeno prelazila u sećanje, a iz sećanja u istoriju. Ta istorija je zapisana, a naša sreća je upravo u tome što je deo te istorije zapisala Crvena Zvezda, a tuga što je to ostalo samo to...istorija.

Gospodine Džajiću, 91. je bila pre trinaest godina. Danas je 2004. Večeras je ta ista Crvena Zvezda, sa istom onom armijom najvernijih navijača od kakvih strahuju svi klubovi, bili oni veliki ili mali, izgubila utakmicu od holandskog tima PSV Eindhoven sa 5:0. Da je ovo nekakav slučajan debakl uz koji bismo mogli svi da opsujemo, a već sledeće nedelje ga zaboravimo uz nove pobede, ne bi bilo razloga da Vam napišem ovo pismo. Ipak, razlog mog delovanja je isti za sve one koji su se godinama okupljali na severnoj tribini, koji su učestvovali u koreografijama upućenim igračima, i koji su u Crvenu Zvezdu verovali mnogo više nego što ste to Vi sami činili. Razlog je taj što ova Crvena Zvezda već devet godina nije klub o kome se piše kada gostuje iole ozbiljnijem timu. Razlog je dakle, taj što je nekadašnji evropski prvak, strah i trepet, danas postao trening partner timovima koji čak i nisu nikakve svetske klase, i da ne smemo da se usudimo da pomišljamo na kakav ozbiljniji evropski okršaj, a kamo li da razmišljamo o nekakvoj borbi za tron. Godine 1995. su Jugoslaviji skinute sankcije UN i tada smo, posle tri sezone sportske izolacije ponovo zakoračili nekim evropskim putem. Igrali smo protiv švajcarskog Ksamaksa iz Nojšatela u kvalifikacijama za Kup UEFA. Tada ste poraz pravdali trogodišnjim neigranjem u evro takmičenjima i mladim timom. Još ste tada rekli da će za godinu-dve ovaj tim postati veliki, tada ste započeli da pravite Vaš večiti mladi tim za budućnost.

Gospodine Džajiću, Vi nas 9 godina LAŽETE kako pravite tim za budućnost, kako ulažete u mlade i talentovane igrače koji će za neku godinu vratiti Crvenu Zvezdu gde joj je mesto. Vašim OBESNIM LAŽIMA nije došao kraj ni kada ste u više navrata taj isti "mladi tim za budućnost" rasprodavali velikim evropskim klubovima. Zatim su se takve laži produžile i onda kada je Crvena Zvezda dalje tonula, gubivši utakmice od svetskih veličina kakav je Žerminal iz Ekerena, a kada su igrači prestali da odlaze u velike evropske klubove i počeli da prelaze u one koje pripadaju nešto nižoj klasi, čak drugoligaškoj. Igrači Vašeg famoznog "tima za budućnost" su redom svoje angažmane pronalazili u drugim ligama Španije, Italije... Nesreća je u tome što ni tada nije došao kraj mukama, pa je "tim za budućnost" počeo da se rasipa ka Rusiji, Češkoj, Ukrajini, Kini... Ne želim da Vas podsećam na to koji je trenutno po redu "tim za budućnost", samo da vam kažem da je danas Vaš rad u Crvenoj Zvezdi postao stvar ismejavanja, izigravanja i sprdnje, a sama fraza "pravimo tim za budućnost" izaziva komične komentare. Na žalost, rezultati Crvene Zvezde u poslednjim godinama nikome ne daju pravo da se smeje. U stvari, plač i tragedija su ono što preovladava među navijačima svake godine kada završimo evropsku turneju tamo negde u novembru, a katkad i ranije, ali uvek u vreme kada se drugi timovi tek razigravaju i spremaju za prolećni deo takmičenja.

U fudbalskom smislu devet godina je dugačak period. Taj "tim za budućnost" kojim ste nam zamazali oči te 1995. nakon poraza od švajcarskog nestandardnog prvoligaša, odavno je trebalo da bude u elitnom takmičenju kakvo je Liga Šampiona, ili ono bar u zimskom delu Kupa UEFA. Ako ne ni to, a ono makar u trećem kolu istog takmičenja (koje se prethodnih godina igralo u zimskoj polusezoni). Ili bar, za one najskromnije, da preskoči timove kakvi su CSK, Ksamaks, Žerminal, Monpelje... Za devet godina ništa od ovoga niste uspeli da obezbedite. Niste uspeli da nama koji se svake godine iznova nadamo, nerviramo i molimo Boga samo da Crvena Zvezda makar malo podseti na onaj sjaj koji je nekada imala, niste uspeli da nam obezbedite da se radujemo. Uspeli ste samo da maksimalno zloupotrebite veru i volju navijača, da ih izigrate i njima izmanipulišete kako bi oni i dalje mislili da neka nada postoji, i da ćemo, eto, već sledeće godine biti mnogo bolji i jači. I dok naše igrače u koje tek što poverujemo, prosledite nekom za Zvezdu nedostojnom klubu, ta "sledeća godina" se mnogo puta ponovila. A Crvene Zvezde nema ni u Ligi Šampiona, ni u trećem kolu Kupa UEFA, a često ni na prvom mestu tabele domaće lige.

Večeras je Zvezda izgubila najvećim rezultatom u svojoj istoriji kada je reč o evropskim takmičenjima. Bruka i sramota do koje ste nas doveli je samo zakasnela faza koja nas je po inerciji zatekla na osnovu svih prethodnih brukanja imena Crvene Zvezde i Vaših loših poteza kao predsednika tj. kao čoveka kome je na poverenje ostavljeno da vodi jedan klub koji ima mnogo čime da se ponosi, a čije ime ste Vi upropastili. Glupo je da sada upotrebim reči "krajnje je vreme", jer nije. Krajnje vreme je odavno prošlo, a ovo sada ja poniranje sve dublje i dublje, dok se ne zaustavimo verovatno na nekoj tački gde niže i ne možemo. Liga Šampiona je do juče za lakoverne poput nas bila skoro pa stvarnost, danas je to samo san, a sutra nećemo smeti to više ni da sanjamo, biće to preambiciozno čak i za snove i nade.

Zvezdini navijači to nisu zaslužili! Svi oni koji su godinama ostavljali svoje grlo na tribini, koji su svoje nerve propastili prateći utakmice, i svi oni koji su svoje srce bili rezervisali jedino za crveno-beli tim kada se igra utakmica, nisu to zaslužili!!

Zato Vas molim, gospodine Džajiću, uz svu zahvalnost za ono što ste kao Tehnički direktor 1991. postigli, da ono što je trebalo da uradite 1995. godine kada je krenuo Zvezdin sunovrat, uradite sada. Da svoje mesto Predsednika fudbalskog kluba prepustite nekome ko će Zvezdu više voleti, ko će je bolje voditi i ko će je vratiti na put slave, kakvim zaslužuje da ide i kakav očekuju svi njeni verni navijači. Molim Vas u ime svih onih kojima je muka da gledaju nekadašnjeg fudbalskog kolosa kako se grči i redom gubi od timova kakve je nekada u prolazu pobeđivao, i u ime onih kojima je dosadilo da neprekidno čekaju "sledeću godinu" i "tim budućnosti", sada već plašeći se da ni njihovi unuci tako nešto neće doživeti.

U nadi da ćete postupiti onako kako od vas očekuje armija već po ko zna koji put razočaranih navijača,

Branislav Jeremić
Beograd, četvrtak, 26. avgust 2004