Crna Gora je vec dobrim delom bila okupirana. Zato je veliki znachaj Mojkovachke bitke gde su crnogorci dovoljno dugo zadrzhali austrijsku vojsku da srpska prodje na jug. Da nije bilo toga, srpska vojska bi se nashla u obruchu, bez ikakve mogucnosti povlachenja.
Nisi valjda mislio da si pametniji od Mishica, Putnika i ostalih ? 

Četvrto poglavlje knjige je o rasrbljivanju Crnogoraca. Ovo poglavlje je najzanimljivije. Autor nas upoznaje da su Srbi u Crnoj Gori rasrbljivani od početka sedamnaestog stoleća. Činili su to Vatikan, Austrija, Mletačka Republika, kasnije: Francuska i Engleska, pa opet Austrija i Austrougarska – ali, svi u dogovoru s Turskom! Neverovatno, ali je tako. Činjeno je to i za vreme Njegoša, ali najviše i najštetnije za vlade Kralja Nikole i u toku Prvog svetskog rata. Ono što su uradili komunisti na čelu s Milovanom Đilasom i Milom Đukanovićem, samo je poslednja faza tog četiristogodišnjeg razbijanja srpstva u Crnoj Gori. Pokrajini koja je bila prestona srpska zemlja, jer je prestonica Srbije bila u Skadru – od 492. do 1171. godine. To se u našoj istoriografiji krilo, pa je Srbija bila opisana u udžbenicima kao jedina srednjevekovna država u Evropi koja nije imala prestonicu – pre dinastije Nemanjića. O Crnoj Gori je još mnogo iznenađenja. Nju su oslobodili od Turaka Srbi Dalmacije, što nikad nismo mogli pročitati u literaturi Jugoslavije. To se krilo, kao i to da su Srbi sami oslobodili Dalmaciju, pa su evropske sile odlučile da je tako oslobođenu poklone Mlecima!

Najužasniji su podaci iz vremena Prvog svetskog rata. Saznajemo da je kralj Nikola Petrović bio pobornik rasrbljivanja – a pisao je prosrpske pesme, da bi svoje namere prikrio. Nije ratovao protiv Austrougarske s više od polovine crnogorske vojske. Kad je Janko Vukotić bio pred oslobođenjem Sarajeva, kralj Nikola je narodio da se crnogorska vojska povuče na desnu obalu Drine! Za to je dobio od austrijskog cara 15 miliona franaka, jer su bili tajni saveznici. Kralj Nikola je sprečio gradnju puta od Peći do Andrijevice, kud je nameravao Putnik da evakuiše srpsku vojsku i narod i da izvuče artiljeriju i hranu. Bez tog puta, za koji je Srbija dala novac kralju Nikoli, usledila je strašna golgota srpske vojske i naroda. Pored tog zla, kralj Nikola je platio da se organizuje stopedeset arbanaških bandi – sa zadatkom da one ubiju što više Srbijanaca! Užasna istina.

Srpska vojska se povlacila i preko Crne Gore i preko Albanije. A kada su dosli na Jadran od saveznika su dobili ne pomoc nego jedan crnacki od 32cm. Francuzi su pritekli u pomoc tek kada je ruski car zapretio da ce Rusija izaci iz rata ako saveznici ne pomognu Srbima.