Lekovi daleko manje škode nego narkotici. Jedan džoint recimo ostavi kumulativne efekte kao polugodišnja ozbiljna terapija, o heroinu, ekstaziju, ili kokainu da i ne govorim. Doza se nekad smanjuje a nekad povećava. Zavisi od procene lekara, nekad se i potpuno ukida ili zameni drugim modernijim preparatom.



Sve zavisi o kom leku i kojoj količini je reč. U principu lekar prepisuje samo onu količinu koja je neophodna i još neku količinu koja se uzima prema potrebi. Na početku terapije čest je osećaj pospanosti ili zbunjenosti, kasnije se mozak navikne. Takođe u početku se ide sa malo većim dozama, a pošto se postignu drugi efekti lečenja doze se umanjuju. Ako nekome ne odgovara jedan lek treba da to kaže svom lekaru jer uvek postoje i alternativne terapije.

Samo kod vrlo teških slučajeva količina leka je takva da ometa koncentraciju. Recimo dosta ljudi koji piju xanax i rivotril smeju da voze pod terapijom. Često i sama bolest ometa učenje ili koncentraciju.

Hvala Smijon!
Da li anidepresivi poboljšavaju?

Svakako ne poboljšavaju, ali pošto rasterete um od napetosti, strahova i pritisaka iz glave u stvari ne smetaju vrlo dugo.

kao sto rece  Simijon " Često i sama bolest ometa učenje ili koncentraciju." i o jako vise nego lekovi koji su tu da nam pomognu da nam se psihicke sposobnosti vrate

Sestra mi pije već godinu dana antidepresive i uči ko luda, daje rezultate i manje ima promene raspoloženja.... pa da pitam!
Ali sam veliki protivnik uzimanja lekova, pogotovo nekog ko ima 18-19.godina.

Neuron je kao žica, kroz njega teče struja. Oko njega je izolacija od glija ćelija koje ga obmotavaju a jačinu impulsa reguliše količina neurotransmitera koje prima kratkim kracima dendritima od susednih neurona.

Od prejake struje (prevelike nervne aktivnosti) istanji se izolacija od glija ćelija oko neurona, tj oko njegovog glavnog kraka neurita. To dovodi do preslušavanja struja sa jednog na drugo vlakno, prevelikih intenziteta struje, oštećivanja neurona. Vremenom se zahvaljujući lekovima smanji struja, glia ćelije koje nisu skroz uništene se oporave, količina neurotransmitera se smanji i stanje se stabilizuje na nekoj tački. Ne poboljšava se dalje ali se ni ne pogoršava spontano. Tada se smanjuje terapija na minimum po proceni lekara.

Opasnost je u nekom novom događaju koji bi ponovo pokrenuo poplavu transmitera, ponovo spalio glije i ponovo oštećivao neurone.

Ovo je najgrublje opisano zašto se terapija ne prekida u potpunosti ni kada je osobi dobro. 

Smijon, ali njoj su terapiju povećali, sa 1 sa jedne navečer, na 2  ujutru i uveče!

 ovo nije tachno - marihuana ostavlja posledice posle duzeg uzimanja u kontinuitetu , extazi (metildioksi ... zaboravio sam  ) ne ostavlja posledice na koncentraciju vec gubitke memorije posle duzeg uzimanja ... itd ...

Tj. bf odumiranja nervnih ćelija!

ima raznih vrsta nervnih celija (odnosno ima raznih uloga nervnih celija  ) ,a ne deluje svaki narkotik isto ...