Požarevljanke Sabajete Avdije nema u knjigama rođenih
Živa sam, a to ne
mogu da dokažem
Već dvanaest godina ne može činovnicima i nadležima da dokaže da postoji i da je živa

POŽAREVAC - Legla bih pod voz da sam sama i završila lako sa sobom, ali majka sam, imam četvoro dece, a nemam čime više da ih hranim i lečim. Ne znam šta ću i gde ću, da mi nije kontejnera, komšija i nepoznatih dobrih ljudi koji nam pomnažu, umrli bismo od gladi i studeni. Evo, pogledajte lavore po podu, ploča prokišnjava kao da je mreža.

Ovako počinje svoju ispovest Požarevljanka Sabajeta Ajeti, glava petočlane porodice, koju su, izgleda, zaboravili i Bog i ljudi. Majka Sabajeta (33) i njeno četvoro dece nemaju izvode iz matične knjige rođenih.

Sve petoro Avdija doživljavaju sopstvenu Golgotu od 1992. godine kada se Sabajeta, sa ćerkom Denanom i sada pokojnim mužem Muharemom, doselila u Požarevac iz Sarajeva, ratom zahvaćenog grada, gde takođe, zbog propusta pijanog oca, nije imala nikakvu ličnu dokumentaciju.
   
      

Išli u Kraljevo

- Dva puta smo išli u Kraljevo, jer se tamo vode izbeglice sa Kosova i Metohije. Ništa nismo uradili. Pre četiri meseca, pomoćnik ministra za nacionalne manjine Vitomir Mihajlović obećao je da će pomoći. Tražio je da faksom dostavimo sve potrebne dokaze o ovoj ženi, to smo i učinili, ali odgovora nema - kaže Goran Petrović, generalni sekretar Odbora za ljudska prava u Braničevskom okrugu.
      
      
      
   

- Dženana je na dijalizi u Beogradu, voze je svaki drugi dan. Eh, kad bi se neko javio da joj da bubreg, ona ima tek 12 godina, a oba su obolela - vajka se Sabajeta.

Požarevački lekari su prošle godine otkrili da devojčica ima bolesne bubrege.

- Imam još pet cepanica u kući, čime ćemo se grejati prekosutra - ne znam - sleže ramenima Sabajeta.

- Televizor nam je poklonila komšinica Sanja, hvala joj do neba.

- Bez posla sam i socijalne pomoći, a sebe i decu hranim ostacima iz kontejnera. Nijedno dete nije zavedeno u matičnu knjigu rođenih, jer ni nje same nema u državnoj dokumentaciji.

Prošle godine porodica Avdija dobijala je u dva navrata u SO Požarevac novčanu pomoć od po 30 hiljada dinara.

- Sada dobijem 4.000 dinara mesečno, a za te pare kupujem lekove svojoj bolesnoj ćerki.

U Opštini su joj jesenas obećali su da će popraviti krov na kući, i to je trebalo da uradi Direkcija, ali nije. Za Sabajetinu udžericu od 12 kvadrata u Direkciji znaju i kažu da je popravka krova preskupa, da košta oko 500.000 dinara i da za sada nemaju para za takvu pomoć. Kuća je neomalterisana, a unutra dva kreveta za petoro ljudi. Kupatila nema.

- Spavam na podu, šta ću kad moram - veli Sabajeta.

Sabajeta Avdija svakog dana ostavlja bolesnu Dženinu da čuva Muhameda od pet, Kasandru od sedam i Denisa od devet godina, i zajedno sa najstarijim sinom Demalom odlazi da pronađe hranu, sapun, ogrev...

- Jedva ugrejem vodu za kupanje Dženane da joj lekari ne kažu "nemoj Dženana da dođeš prljava". A ove ostale ne pamtim kad sam kupala. Nema se... - kaže Sabajeta.

Kada se rodila, majka i otac u Sarajevu nisu je prijavili, otud i počinju njene matičarske muke.

U Centru za socijalni rad, SO i Crvenom krstu u Požarevcu s vremena na vreme imaju saosećanja sa Sabajetinim mukama, ali joj kažu, po pravilu, "da donese dokumenta!".

- Otkud mi kad nemam. Imam samo dve izbegličke legitimacije i ništa drugo. Valjda mi treba i nečije državljanstvo, ne znam.
Nikakve lične isprave Sabajeta još nije dobila iako je jedna dobar čovek u njeno ime napisao pismo ministru za nacionalne manjine Rasimu Ljajiću.

- Pre neki dana rekoše mi u Centru za socijalni rad da su mi stigla neka dokumenta za Dženanu iz Sarajeva. Valjda će i nama jednom svanuti bolji dani - završava ispovest Sabajeta, žena koja već dvanaest godina ne može činovnicima i nadležnima da dokaže da postoji i da je živa.
D. Stodić