Pseudomatematika

Pseudomatematika je izraz nastao parafraziranjem izraza pseudonauka, što se koristi za sve ideje koje se predstavljaju kao naučne, a to nisu. Pseudomatematika je oblik aktivnosti nalik matematičkim preduzetih prvenstveno od strane nematematičara, amatera.

Napori pseudomatematičara se mogu podeliti u sledeće kategorije:
Pokušaj rešavanja klasičnih problema na način koji je već dokazano nemoguć;
Stvaranje novih matematičkih teorija;primer
Pokušaj rešavanja teških problema srednjoškolskim znanjem matematike, često insistirajući da je upotreba više matematike pogrešna ili prevara.

Pokušaji u prvoj kategoriji su u startu osuđeni na propast. Oni u drugoj su, u principu, uzaludni jer u najboljem slučaju ponovo se otkriva poznato, a u najgorem slučaju vodi u besmislice. Neki oblici numerologije se mogu svesti pod drugu kategoriju.

Napori iz treće oblasti ne moraju biti odbačeni odmah, jer neki napredni matematički rezultati mogu biti dokazani elementarnim tehnikama. U svakom slučaju, ako istraživač ne poseduje duboko poznavanje materije kojom se bavi, formalno ili intuitivno, verovatnoća značajnih otkrića je minimalna. Kao redak, i izuzetno svetao, izuzetak od ovog može poslužiti indijski genije, matematičar Šrinivasa Ramanudžan.

Pseudomatematika ima svog parnjaka u pseudofizici, gde amateri još uvek pokušavaju da pronađu perpetuum-mobile, opovrgnu Ajnštajnovu teoriju relativiteta ili traže sličnu zanimaciju za mozak.

Nerešivi problemi

Primeri nerešivih problema uključuju i sledeće konstrukcije u euklidskoj geometriji koristeći samo lenjir i šestar:
kvadratura kruga: crtanje kvadrata iste površine kao dati krug
udvostručenje kocke: crtanje kocke dvostruko veće zapremine od date
trisekcija ugla: podela nekog ugla na tri jednaka dela

Više od 2000 godina matematičari su pokušavali da reše ove probleme. Razlog neuspeha je pronađen tek u 19. stoleću dokazivanjem nemogućnosti rešenja. Ali ovakve sitnice nisu obeshrabrile pseudomatematičare, naprotiv, dale su novu inspiraciju za dalje oštrenje uma.

Tekući trendovi pseudomatematike

Poslednjih godina pseudomatematičari su posvetili energiju opovrgavanju Godelove druge teoreme nekompletnosti (spada u prvu kategoriju) i dokazivanju poslednje Fermaove teoreme tehnikama elementarne matematike (treća kategorija). Poslednja teorema ima dugačak i izuzetno komplikovan dokazni postupak koji pokriva mnoge oblasti napredne matematike. Ovo posebno izaziva pseudomatematičare, jer u belešci na marginama knjige koju je nekad davno zapisao Ferma, zapisano je da je dokaz malko duži ali elementaran.

Sledeći pokušaji su vezani za smišljanje algoritma za kompresiju bez gubitka informacije koji bi sažimao bilo kakve ulazne podatke ili pokušaj opovrgavanje teoreme o četiri boje. Oba slučaja spadaju u prvu kategoriju i stoga su dokazano nemogući. Za prvi slučaj je dokaz čak i jednostavan, to je pokušaj preslikavanja velikog skupa u manji skup metodom jedan-prema-jedan.

Omiljene teme pseudomatematičara su i neodređenost izraza 0/0, značenje beskonačnosti, priroda kompleksnih brojeva i imaginarne jedinice itd.

Izvor: Wikipedia