Pseća ljubav



Između naleta strasti i kapricioznih svađa sa finim udvaračima ili uličarima i avlijanerima, ljubavni život vaše probirljive ljubimice može da postane veoma komplikovan i za vas. Naročito ako se trudite da joj pomognete tako što ćete joj izabrati partnera. Ženke su veoma probirljive.

Ne pokušavajte da po svaku cenu svojoj ljubimici nametnete pedigriranog momka. Ona će najverovatnije da mu izgrize uši, a ljubav da pokloni nekoj neuglednoj, ali vitalnoj lutalici. Za mnoge vlasnike pasa postavlja se pitanje da li ženka treba da se pari jednom ili dva puta godišnje da bi joj život u gradu bio zaista srećan.

Veterinarski stručnjaci zapazili su da psi dobijaju prvi podsticaj za parenje, zavisno od rase, oko sedmog ili osmog meseca. Kod psa niskog rasta, kao što su čivava i jorkširski terijer, zanimanje za suprotni pol počinje već od šestog meseca, a kod velikih pasa, kao što je nemačka doga ili vučjak, kada navrše godinu dana. Potreba za parenjem kod ženki se javlja svakih šest meseci i traje oko tri nedelje. Takođe, treba znati da u psećem svetu menopauza ne postoji. Međutim, čim počne da stari, a to je oko sedme godine, ženku treba čuvati od parenja. Starije obično imaju manja legla sa većim štencima čije je rađanje otežano, pa se često završava carskim rezom.

Da li se i psima mogu davati kontraceptivne pilule? Upotreba hormona u obliku tableta ili injekcija može biti privremena. Ukoliko se hormonalna terapija daje u dužem periodu, može ostaviti ozbiljne posledice. A sterilizacija? Možemo da izbegnemo da naša ljubimica ima potomstvo, ali je treba sterilisati već posle prvih teranja, kada utvrdimo da joj je karakter formiran.

Ova operacija može povoljno da deluje i na njeno zdravlje, jer sprečava pojavu lažnih trudnoća, smanjuje rizik od tumora i čestih infekcija. Postoje i sekundarni efekti sterilizacije, ali su oni blagi u poređenju sa prednostima ovakve operacije. Da li je ipak neophodno da se ženka bar jednom u životu okoti? Po mišljenju stručnjaka, moguće je da proživi čitav život bez posledica, čak i ako nije imala nijedno leglo. Da li je imala potomstvo ili ne - potpuno je bez uticaja na njeno ponašanje.

Lep prikaz, da ga malo dopunimo...
Odabir partnera je instiktivan, kao u celom zivotinjskom svetu. Zenke intuitivno znaju ko bi bio najbolji potencijalni kandidat koji ce da obezbedi najvitalnije potomstvo. Pas je zivotinja copora, pa bi u tom slucaju najjaci kandidat odeno snjur i pario se. Cesta je pojava da vlasnicima pobegne zenka kad je izvedu u setnju, nagna je avlijaner i eto nezeljenog potomstva. Treba pomenuti da zenka nekoliko dana pre samog vrhunca polnog zara (estrus, strucno) mami potencijalne partnere feromonima, polude za njom, prate je, pokusavaju da je zaskoce, ali ona ne da do trenutka kad oseti da je pravi momenat i da je doslo do ovulacije. Tada jedan srecnik dobija sansu, dok sve druge nakon toga odbija - uporedite razliku - zenka pacova se pari i sa 100 partnera u ciklusu, da bi zasigurno obezbedila potomstvo.
Vreme prvog polnog zara zavisi od stasavanja. Kao i kod drugih vrsta govorimo o ranostasnim i kasnostasnim rasama. Slicno je cak i kod ljudi, zavisno od klimatskih uticaja, ishrane i sl. mogu da se uoce razlike u polnom sazrevanju. Ne bi bilo zgoreg propustiti prvo teranje i pariti tek nakon toga.

Hormonalna kontracepcija moze da bude delotvorna, ali, posebno ranije, iskustvo uci, a i sam sam se uverio puno puta da cackanje sa hormonima moze da ima vrlo neugodne posledice - veliki broj kerusa koje su dobijale hormonske preparate zavrsio je sa malignim promenama mlecnih zlezda, materice, jajnika i dr. Svakako da je hirurska intervencija mnogo bolji nacin, posebno nakon druge godine starosti, ukoliko ne zelimo potomstvo. U slucaju da se kerusa nikako ne pari, u kasnijim godinama moze da dodje do gnojnih upala materice sa komplikacijama, pa je hirurgija neophodna - bolje je, dakle, uraditi isto ranije i bez bojazni od sepse.
Karakter psa nije uslovljen materinstvom, razvija se ranije, pa kocenje nije uslov niti garancija da ce pas biti bolji.