Први самостални летови девојака пилота

„Утва 75“, школски авион Војске Србије, облеће два круга изнад аеродрома Батајница, слеће, рула и паркира се надомак контролног торња. Поклопац кокпита се отвара, насмејани и зајапурени млади пилот искаче из летелице, наставник летења га симболично шутира у задњицу. Ништа ту не би било необично, реч је о традиционалном ритуалу после првог самосталног лета, да пилот нема розе лак на ноктима и дугу црну косу свезану у коњски реп...

На највећем српском војном аеродрому јуче се писала историја. Сандра Радовановић, постала је прва кадеткиња Војне академије (ВА) која је „лаширала“. То значи да је први пут пилотирала самостално, као једини члан посаде, после захтевне обуке у основном летењу на којој је било најтеже савладати технику слетања. Самостално летење је изузетно битно, јер развија самопоуздање, али и самокритичност.

За двадесетдвогодишњу девојку из Рековца код Јагодине било је то ватрено крштење, а данас то исто чека и њене другарице са смера – Ању Крнету и Ану Тадић.

– Пред лет се нисам нешто посебно узбуђивала. Схватила сам шта сам урадила тек кад сам слетела – прича Сандра, која, као и остале девојке, има око седам сати налета са инструктором.

Укупно 19 часова налета, ако се рачуна летење током селекције кроз коју је прошла пре прве године студија. Како каже, одмалена је хтела да постане пилот. Као и већина кадета, волела би да једног дана пилотира млазним авионима. Ипак, императив за наредни период је пре свега увежбавање до сада научених маневара. У њеној породици нико није војно лице, сама је изабрала свој пут и најближи је здушно подржавају.

Како истичу три девојке, међу њима нема такмичења и ривалитета. Сматрају се и потпуно равноправним са мушким колегама са факултета. Већ су се доказале, каже Ања Крнета. Момци на академији их подржавају и прихватају. А када чују да разговарају са будућим војним пилотом, остали момци не верују. „Морате слике да им покажете, да се увере”, додаје Ана Тадић. Иначе, њих три су једине девојке које тренутно на Војној академији похађају ваздухопловни смер. Кадеткиње су 132. класе, на којој имају и осам колега.

– Импонује нам што смо једине девојке, али нисмо се уобразиле – каже Сандра.

Пре лета, кадете и кадеткиње је бодрио и бригадни генерал Мирко Вранић, командант 204. авијацијске базе на аеродрому Батајница.

Према његовим речима, пре три године, на овом аеродрому они су одрадили такозвано селективно летење, и сада су у процедури обуке која је предвиђена наставним планом и програмом ВА.

– Очекујемо да ће успешно завршити „лаширање“, где треба себе да потврде. Пилот мора да буде у потпуности самосталан – истиче Вранић и додаје да за оба пола важе исти критеријуми.

Како подсећа потпуковник Бранислав Павловић, шеф одсека авијације на ВА, кадети ће по дипломирању бити и инжењери ваздухопловства и официри пилоти.

Пре него што су изабрани, прошли су кроз ригорозне прегледе на Војномедицинском институту. На крају их је чекала „центрифуга од 5,5 г” – тест у пилотској кабини која се окреће у круг уз ефекат убрзања. Били су изложени тежини пет и по пута већој од њихове.

Кадетима следи обука у навигацијском и групном летењу. После тога, према потребама команде ВиПВО, упућују се на авијацијски или хеликоптерски смер. Академци пилоти авиона обучавају се на Г-4, а хеликоптера на „газели“. Укупно до дипломе стекну око 135 сати налета, каже потпуковник Павловић.

Како објашњавају мајор Кристијан Сасур и капетан Братислав Јеремић, инструктори из 252. мешовите авијацијске ескадриле из састава 204. авијацијске базе аеродрома Батајница, кадети прво морају одлично да савладају полетање, слетање, режиме летења и заокрете. Међу маневрима су, рецимо, благи и оштар заокрет, полупревртање и борбени заокрети. Теорију уче на ВА.

Мајор Сасур, који се инструктажом бави већ 15 година, био је Сандрин наставник летења. Како истиче, када је схватио да ће подучавати девојку, био је одушевљен. За ученицу има само речи хвале:

– Има смисла за летење, зна шта ради – каже мајор Сасур.

Тереза Бојковић

Izvor: Politika