Prvi put u Srbiji ugrađena samorastuća proteza

Devojčici sačuvali život i spasli nogu



Stručnjaci Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“ uspešno su ugradili samorastuću protezu kolena dvanaestogodišnjoj Svetlani Tanić, koja je obolela od raka kostiju. Četvoročasovna operacija prvi put je obavljena u Srbiji, a na čelu tima bio je dr Nenad Lujić, ortopedski hirurg.

Dvanaestogodišnjoj Svetlani Tanić pre četiri meseca lekari su utvrdili da boluje od sarkoma, malignog tumora kostiju, koji se nalazio u gornjem delu potkolenice. Urađena je biopsija i nakon toga konzilijum odlučio je da tumor može da se odstrani i ugradi rastegljiva proteza kolena. Tim činom lekari nisu samo spasili njen život već i nogu.

- Jednom godišnje moći ćemo, pomoću šrafova na protezi, nogu devojčice da produžimo za onoliko koliko je zdrava noga porasla. Na taj način oba ekstremiteta biće iste dužine. Maksimalno proteza može da se produži pet centimetra. Ovo dete ima 12 godina i ona će porasti još najmanje 15 centimetra. Međutim, procena rasta celog skeleta ne može se utvrditi samo preko jedne kosti. Ne očekujemo da će potkolenica izrasti još 15 centimetara, već svega tri do četiri centimetra - objašnjava na početku razgovora dr Nenad Lujić, ortopedski hirurg u Institutu „Banjica“.

On kaže da je protezu nemačkog porekla, koja inače košta oko sedam do osam hiljada evra, mala Svetlana dobila besplatno.

- Proteza je pravljena specijalno za nju po narudžbini. Posebno je važno što će ovakve proteze od sada biti dostupne i drugoj deci, jer su u Fondu za zdravstveno osiguranje izdvojena posebna sredstva za ortopedsku protetiku, a pre svega za mališane sa malignim tumorima - vidno zadovoljan kaže dr Lujić, hirurg koji je ovu tehniku usavršio u Americi na Univerzitetu u Floridi.

Svetlana je još u postoperativnom toku, dobro je i polako se oporavlja. Međutim, ona će morati po oporavku nastaviti sa hemoterapijom u Institutu za onkologiju.

Kada smo je posetili, u sobi joj je pravio društvo deka. Kaže da joj ništa nije naporno i da se dobro oseća.

- Pre i posle operacije malo sam se uplašila, ali sada više nisam. Jedva čekam da se vratim kući u Niš - kratko je rekla Svetlana. Pošto će provesti dosta vremena u bolnici, da ne bi gubila gradivo, juče je posetila i nastavnica srpskog jezika. Učile su gramatiku. Inače, u ortopedskoj bolnici postoji istureno odeljenje Osnovne škole „Dragan Herceg“ za decu koja u bolnici leže dugo.

Od malignih tumori lokomotornih sistema (kostiju, zglobova, mišići) najčešće obolevaju deca i adolescenti. U našoj zemlji skoro sto mališana godišnje oboli od ove vrste tumora.

- Ranije su ta deca, nažalost, bila prepuštena samoj sebi i jeziva dijagnoza tumora najčešće je predstavljala smrtnu presudu. Do osamdesetih godina najčešće su im se amputirale noge, ruke, u zavisnosti gde je tumor lokalizovan. Međutim, zadatak ovog tima nije samo da se spasi život pacijenta, već i noga - objašnjava dr Branko Sbutega, načelnik Centra za naučnoistraživački rad u Institutu „Banjica“.



Izvor: Blic \ Sonja Todorović