Veština pamćenja

Kada upoznajete neku devojku, kada je vidite prvi put, primetite sve: dužinu njene kose, zvuk njenog glasa, miris šampona koji koristi. Dok pokušavate da izgovorite prvu rečenicu, vaš mozak je već pretvorio sve te spoljne nadražaje u pamćenje. Sve što predstavlja potencijalnu memoriju mora da prođe kroz mentalno sito da bi se smestilo u našem mozgu. Međutim, to je samo prvi korak u složenom procesu. Jednom stvoreno pamćenje rastavlja se na više senzornih komponenti koje se zatim šalju dalje prema mozgu. Kada kasnije pomislite na određenu osobu ili slučajno čujete njeno ime, stvara se kompletna slika koja je sačuvana u vašem pamćenju.

Pre nego što osetite glavobolju izazvanu mamurlukom, znajte da previše pića može da uzrokuje trenutnu amneziju, neku vrstu pomračenja, zbog čega pijani ljudi mogu da urade svakakve gluposti. Ipak, ako nešto zapamtite dok ste pijani, veća je verovatnoća da ćete se toga setiti kada ponovo budete pod dejstvom alkohola, što je paradoksalno, ali ipak istinito. Setite se onih koji počinju da recituju "Gorski vijenac" posle poslednje ture pića...

Ljudski sklop je takav da se ne sećamo svog rođenja, a čovek bi pomislio da bi nešto tako traumatično kao što je dolazak na svet ostavilo traga u pamćenju. Ipak, činjenica je da naša sećanja sežu najdalje do pete godine života. Zašto? Najčešće objašnjenje polazi od toga da se s početkom govora menja način razmišljanja kod deteta. To nas sprečava da prizovemo dotadašnje pamćenje.

Kakva je onda naša memorija u poređenju s kompjuterskom? Trka je izjednačena, ali smo mi ipak u prednosti - za sada. Naš mozak ima veći kapacitet memorije od najsavršenijeg kompjutera, iako bi se to u narednim godinama lako moglo promeniti. Dakle, sive ćelije su daleko pouzdaniji mehanizam za čuvanje informacija.

Izvor: Krstarica

Zaboravite sve što ste gledali u TV serijama ili na filmu. Retrogradna amnezija, potpuni gubitak pamćenja, tako omiljena u sapunicama, prilično je retka. Ipak, slučaj koji smo mogli da vidimo u filmu "Memento" je vrlo moguć. Imate, dakle, osobu koja priča s vama i u stanju je da vam kaže kako se zove, i u stanju je da sasvim normalno razgovara s vama sve dok ne izađete iz sobe. Ako se vratite posle deset minuta, ta osoba vas se uopšte neće sećati. Idealna psihološka zavrzlama za filmski scenario!

Ipak, neke stvari se jednostavno ne zaboravljaju. Recimo, nikada ne zaboravljamo kako se vozi bicikl. Razlog tome sigurno leži u tome što naš organizam oseća uzbuđenje zbog savladane veštine, ali i zbog toga što je reč o mehaničkim radnjama tela, što se može opisati i kao "mišićna memorija". A zašto nam se dešava da gubimo ključeve ili neke druge važne sitnice? Nemoguće je (i nepraktično) zapamtiti svaki mogući detalj iz svakodnevnog života. Naš mozak to rešava tako što generalizuje pamćenje; na primer, umesto da zapamti svaku jabuku koju ste ikada pojeli, mozak stvara šemu jabuke: tvrda je, crvena i slatka. Ista stvar dešava se i s ključevima. Umesto da pamti svaki put kada ste stavili ključeve na komodu, mozak uspostavlja šemu prema kojoj su ključevi isto što i komoda. Kada ta formula zakaže, imamo problem da se setimo drugačijeg rešenja. Onda dolaze nedoumice...

Kako da sačuvamo pamćenje? Statistički, najčešći uzrok gubitka pamćenja je prirodan proces starenja. Postaje nam sve teže da protumačimo i pohranimo nove informacije, naročito one nevažne, kao što su imena ljudi. Da biste bolje zapamtili nečije ime, koncentrišite se na vizuelni doživljaj i povežite ga s nečim što je upečatljivo na toj pojavi. Možete se tom prilikom poslužiti i asocijacijama i svim onim što će učiniti da otključate potencijal svog uma kako biste brže mislili i bolje pamtili.

Izvor: Krstarica