Evropski sud pravde brani poljske gastarbajtere
Radnici sa istoka teško do posla u Nemačkoj
J. Stojković | 23. 01. 2010. - 00:01h | Foto: Shuterstock | Komentara: 2

Evropski sud pravde presudio je u korist poljskih gastarbajtera u sporu protiv nemačke države, u procesu koji su zajedno pokrenule Poljska i Evropska komisija. Najviši sud EU je diskriminatornim nazvao meru po kojoj u Nemačkoj samo strane firme i one nemačke kompanije koje ima ogranke u Poljskoj mogu da zapošljavaju poljske radnike. Nemačka i Austrija su jedine članice EU koje su zadržale ograničenja na zapošljavanje radnika iz osam država bivšeg komunističkog bloka, primljenih u Uniju 2004. godine.

Evropski sud pravde je, međutim, podržao pravo vlade u Berlinu da postavi limit na to koliko će radnika iz „nove EU“ zaposliti u svojoj zemlji. Taj limit će biti na snazi do maja sledeće godine. Presude Evropskog suda pravde sa sedištem u Luksemburgu obavezujuće su za države članice EU i ako im se zemlje ne povinuju, slede im novčane kazne.
Od nekadašnjih 15 država članica EU, samo su Velika Britanija, Irska i Švedska odmah nakon 1. maja 2004. otvorile svoja tržišta rada za državljane novopridošlih članica. U 2006. su ograničenja za prijem radne snage sa istoka EU ukinule Grčka, Finska, Italija, Španija i Portugal, dok su Luksemburg i Holandija to učinili godinu dana kasnije. Francuska je svoje tržište rada otvorila 2008, a Belgija i Danska 1. maja 2009. godine.
Radnici iz zemalja koje su ušle u EU 2004, kao i oni iz Bugarske i Rumunije, koje su Uniji pristupile 2007, moraju još uvek da u Nemačkoj i Austriji podnesu zahtev za dobijanje radne dozvole. Nemačka je izdala 500.000 takvih dozvola od 2004. do 2006. godine.
Ulazak istočnoevropskih država u EU uticao je snažno u poslednjih šest godina na socijalnu strukturu Velike Britanije. Vlada u Londonu pružila je dobrodošlicu strancima, smatrajući da će sa istoka stići najviše nekoliko desetina hiljada ljudi. Ali, pošto nisu imali mnogo izbora kod kuće i pošto je britanska privreda doživljavala procvat, na ostrvo su počele da pristižu stotine hiljada radnika u potrazi za boljim životom. Jedni su radili na crno, drugi nisu ni radili, treći su se brzo vratili kući. Prema podacima Instituta za migracionu politiku i Komisije za ljudska prava, procenjuje se da je od 2004. u Britaniju ušlo milion i po ljudi iz „nove EU“. Približno dve trećine je stiglo iz Poljske, među njima 70 odsto starosti između 18 i 35 godina. Mnogi su bili odlično obrazovani i visokokvalifikovani.
Međutim, sa početkom finansijske krize 2008. situacija je počela da se menja. Fil Vulas, britanski ministar za imigraciju, izjavio je da je u zemlji sada ostalo samo 700.000 stranih radnika. Ipak, profesorka Kristina Iglicka iz varšavskog Centra za međunarodne poslove kaže da Poljska nema potvrdu da se toliko stanovnika te zemlje vratilo u otadžbinu.
„Mi ih ovde nismo registrovali“, kazala je Iglicka.
Oko 900.000 radnika iz Slovačke našlo je poslednjih godina posao u Češkoj. Dosta Slovaka ima i u Velikoj Britaniji (oko 60.000), Irskoj (40.000) i Mađarskoj (15.000). Prema procenama stručnjaka, Slovaci na radu u inostranstvu svake godine šalju u domovinu oko milijardu evra kao pomoć rođacima.
U prvim godinama posle sloma komunizma, Rumuni su odlazili na rad pre svega u Mađarsku, Nemačku i Izrael, dok su poslednjih godina počeli da se opredeljuju za Italiju i Španiju kao dve najprivlačnije zemlje, u kojima je zaposleno 800.000, odnosno 450.000 rumunskih gastarbajtera.

 

Plava karta EU šansa za stručnjake iz Srbije
 

Evropski parlament je 25. maja 2009. usvojio zakon o plavoj karti, radnoj dozvoli koja važi na teritoriji cele EU i koja omogućava visokokvalifikovanim stanovnicima država izvan Unije da rade i žive u bilo kojoj zemlji članici EU, sa izuzetkom Danske, Irske i Velike Britanije. Prijavljivanje za plavu kartu trebalo bi da počne naredne godine, a glavne karakteristike tog evropskog sistema su sledeće:

- Da bi mogao da konkuriše za plavu kartu, stranom radniku mora da bude ponuđen posao s godišnjom zaradom koja je najmanje 1,5 puta veća od prosečne bruto zarade u dotičnoj članici EU ili 1,2 puta veća od prosečne zarade u sektorima u kojima vlada nestašica radne snage.

- Strani radnik mora da ima diplomu fakulteta (bačelor) ili najmanje pet godina iskustva na radnom mestu koji zahteva taj stepen stručnosti.

- Članice EU imaju pojedinačno pravo odlučivanja o vremenskoj trajanju plave karte, a maksimalni period je četiri godine. Plava karta važi najmanje tri meseca nakon što radnik izgubi posao.

Opet odoše, mladi i stručni. Tito je prodao u Nemačku uglavnom fizikalce , ovi dans prodaju intelektualce.