Audio-kasete su ponovo u modi :: Sveze zanimljivosti iz zemlje i sveta

Posle više od decenije gotovo zaboravljene audio-kasete i vokmeni vraćaju se izgleda na velika vrata. Prodaja kaseta u svetu sada veća nego ikada u prethodnih deset godina. Traže se i kod nas

Ništa ne budi uspomene na ranu mladost generacije rođene krajem sedamesetih i početkom osamdesetih kao pokušaji da se prislanjanjem kasetofona uz zvučnik televizora snimi najnoviji hit sa „MTV2“ ili „VH1“. A uvek bi, baš kad pesma krene, u sobu bez kucanja ušla keva da ih pita šta bi za večeru.

Jelena Megi Obradović, blogerka iz Podgorice sa boravištem u Prokuplju, imala je manje od deset godina u vreme kada je, čak i u Srbiji, CD (činilo se definitivno) poslao u penziju audio-kasete. Na radost pravih muzičkih posvećenika koji su plesali na sahrani najnekvalitetnijeg nosača zvuka ikada smišljenog. Ne samo da nije imao toplinu gramofonske ploče, niti čistoću zvuka CD, već se i traka stalno mrsila. A kad biste hteli da nađete određenu pesmu, morali ste besomučno da premotavate traku.

I sada, tačno pola veka nakon što je izumljena i gotovo dve decenija od kako je vreme pregazilo, audio-kaseta se vratila u zaboravljene „dekove“. Prodaja kaseta u svetu veća je nego ikada u prethodnih deset godina. Na ulicama se ponovo viđaju kabasti vokmeni zadenuti za pojas.

Citat

PREŽIVELE I PLOČE
PRODAJA gramofonskih ploča i dalje ide odlično, objašnjava nam Aleksa. Kupci su stari kolekcionari, ali i momci i devojke od petnaestak godina. Plaćaju ih od nekoliko stotina dinara do čak 150 evra, koliko košta jedno retko izdanje „Krusejdersa“. - Čini mi se da su stari nosači zvuka definitivno preživeli invaziju „Torenta“ i mp3 formata - kaže Aleksa.

Možda bi to i bilo razumljivo da ih nose „veterani“ koji su osamdesetih i devedesetih godina odrastali uz kasetofone vrebajući omiljenu pesmu na radiju kako bi je dodali na „miks tejp“ koji će pokloniti devojci koju su u utorak uveče upoznali u gradu. I uvek pritiskali „rec“ sa nekoliko sekundi zakašnjenja pa nijedna pesma nije imala uvod. I strašno se nervirali kada di-džej odluči da solažu ukrasi džinglom radio-stanice ili reklamom za lokalno taksi udruženje.

Ali šta audio-kasete znače generaciji koja ne pamti internet pre „Gugla“ i „Torenta“? A koja je zapravo zaslužna za oživljavanje već zaboravljene trake.

- U mojoj porodici muzika se uvek mnogo slušala, tako da sam odrasla okružena pločama i kasetama. One me podsećaju na detinjstvo - kaže Jelena. - Uživam u zvuku pesme koji iz pozadine prati zujanje trake. Slušati „Azru“ sa kasete je neprocenjivo. A super mi je i to što su kasete toliko „aut“ da su zapravo „in“. Kupila sam i „Sonijev“ vokmen preko „Limunda“ za petsto dinara. A kada sam bila klinka, morala sam mesecima da molim roditelje da mi kupe isti takav.

Aleksa Lukić ima dvadeset dve godine i radi u „Trijumviratu“ - jednom od retkih preživelih CD šopova u Beogradu. U ovu radnju ne tako davno ponovo je vraćena polica na kojoj su izložene kasete. Izbor, što bi se reklo, od Silvane do „Nirvane“. Ili, da budem precizniji, od Dragane Mirković do „Metalike“. Garnirano „Van Gogom“, Zdravkom Čolićem i „Plavim orkestrom“.

- Neverovatno je koliko su kasete postale popularne - kaže Aleksa. - Kupuju ih matorci koji još voze stare „kadete“ u kojima imaju auto-kasetofone, ali mnogo više klinci koji ulaze u radnju sa ogromnim vokmenima. Pre neki dan došla grupa mladih Nemaca i pokupovala brdo kaseta. Nisu ni gledali šta uzimaju, samo su hteli da se kod kuće hvale svojim „retro-ulovom“. Kupili su čak i jedan album Mire Kosovke.

Kako muzička industrija još nije prigrlila novi (stari) trend, kasete u radnji su uglavnom korišćene i otkupljuju se od vlasnika koji ne znaju šta bi sa njima. Plaćaju ih različito u zavisnosti od albuma i stanja u kojem se nalaze, a prodaju se za 200 dinara. Pa, ako u velikom jesenjem spremanju naiđete na kutiju davno zaboravljenih kaseta, razmislite pre nego što ih „spakujete“ u obližnji kontejner.

Na Dlanu