Prvi dokaz postojanja tamne materije: Neviđeno najzad viđeno
Uočena u strahotnom sudaru dva galaktička jata u udaljenom sazvežđu Karina

Neuhvatljiva tvar obojena je u plavo

NASA je ovlašćena da javi: prvi put je neposredno dokazano da postoji tamna materija.

Da budemo sasvim tačni: pre, otprilike, godinu i po dana „Politika” je objavila da je radio-teleskopima oslušnuta prva tamna galaksija u sazvežđu Device, oko 50 miliona svetlosnih godina daleko od Zemlje.

Tamne materije – prema važećim kosmološkim pretpostavkama – ima pet puta više od obične (barioničke) koju vidimo i dodirujemo.

Decenijama su se naučnici dovijali kako da otkriju tu neuhvatljivu tvar, od koje je, kako se pretpostavlja, sazdana četvrtina kosmosa. Poznato je da je deo koji možemo opaziti, od atoma i planeta do zvezda i galaksija, kudikamo manji u poređenju sa onim za koji znamo da postoji, a ne opažamo ga. Neka nedokučiva sila drži zvezdana i galaktička jata da se ne razlete po svekolikom beskraju.

Američki astrofizičari i astronomi veruju da su je sada uočili u zapanjujućem događaju, najstrahotnijem posle „Velikog praska” (Big Bang), u kojem se pre 13,7 ili 15,7 milijardi sve začelo. U strašnom sudaru (oslobodilo se najviše energije do sada, ako ne računamo nastanak) dva ogromna galaktička jata – jedno manje, drugo veće. Od nas su udaljena – po jednima tri, po drugima četiri milijarde svetlosnih godina – a nalaze se u sazvežđu Karina. I tada su se razdvojile uobičajena (vidljiva) i neuobičajena (nevidljiva) kosmička pređa, iz čega je proistekao zaključak da je i ova druga opipljiva.

Hrlile su u zagrljaj

Ko god je sročio uputstvo za spravljanje kosmosa, poznato je da se on sastoji od pet odsto obične građe, petostruko više tamne i, čak, 14 puta više još zagonetnije – tamne energije! Potonja je tek tajanstvena i nadmašuje prethodnu privlačnu, primoravajući galaksije i galaktička jata da se sve brže udaljavaju jedne od drugih. Otuda preovlađujuća teorija da se kosmos ubrzano i nezadrživo širi od samog postanja.

Pojedini astronomi su radije prizivali već proučenu gravitaciju u svoja tumačenja, umesto čudnovate privlačne sile koju niko nikad nije ni opazio, ni izmerio. A svi su saglasni da je to toliko nesvakidašnja zamisao, da je na samoj ivici ludila.

Na prvi pogled pomisao da je satkan od sasvim providnog tkanja, kao carevo novo odelo, zvučala je besmisleno; valjalo je pronaći slabe tačke u takvom razmišljanju.

Za dokazivanje je odabrano jato galaksija, zavedeno u kosmološke spiskove kao 1E0657-56, sa oblakom uzavrelog gasa u vidu metka (nekoliko stotina miliona stepeni). Na snimcima načinjenim iks-zracima sa svemirskog teleskopa „Čandra” pokazalo se da je taj oblik posledica kosmičkih vetrova nastalih u sudaru dva galaktička jata veoma velikom  brzinom. Hrlila su jedno drugom u zagrljaj s 4.500 kilometara u sekundi, a da nijedan svemirski policajac to nije uhvatio na svojem radaru.

Još jedna osmatračnica u putanji oko naše planete („Habl”) i dve zemaljske uključene su da izmere koliko ima materije u jatima, uz korišćenje lukavstva zvanog „gravitaciono sočivo”. Opšta teorija relativnosti Alberta Ajnštajna predviđa da se svetlosni zraci na putu do posmatrača savijaju pod dejstvom nebeskih tela (i same Zemlje). A koliko li se poviju prolazeći pored moćnih galaksija i još moćnijih galaktičkih grozdova? Da nije tog privlačenja, svetlost bi se rasula na sve strane.

U kosmičkom mimohodu

Šta je, u stvari, snimljeno?

Astronomi su se i ranije pitali kakva to dodatna nevidljiva sila privlači galaksije i galaktička jata da uspore bežanje jednih od drugih, i ne znajući joj poreklo nazvali su je tamna materija. Ni u pomenutom orijaškom sudaru nije viđena, ali je opažena sila privlačenja koja joj se pripisuje. Oblak vrelog gasa je, naime, usporio kao da je naišao na nesvakidašnji otpor vazduha. Ali se to nije dogodilo tamnoj materiji, na koju ne deluje obična.

Najjednostavnije rečeno: dve vrste materije su se razišle u „kosmičkom mimohodu” bez ikakvih posledica, što je potvrdilo pretpostavku da neuhvatljiva postoji.

Na računarski obrađenom snimku uz ovaj napis vide se dva ružičasta oblaka u kojima je gro obične materije dva galaktička jata. Desni u obliku metka jeste vreli gas iz jednog jata koji prolazi kroz vreli gas drugog. Kada je izmerena ukupna količina (masa) materije, u čemu su učestvovala i pomenuta tri teleskopa, ispostavilo se da se tamna materija krije u područjima plave boje i na levoj i na desnoj strani.

Iako su astronomi više od stotinu sati snimali dotični događaj (sudari galaksija i galaktičkih jata nisu neoubičajeni) teleskopom „Čandra”, već su se čula oprečna mišljenja da bi tako smeo zaključak valjalo potkrepiti još nekim osmatranjem, čak i oponašanjem u laboratorijskim uslovima (snažni akceleratori).

Ako niste znali: najveća naučna nepoznanica jeste – od čega je sazdan kosmos.

Stanko Stojiljković

Izvor: Politika