Po svemu sudeći, iskrcavanje prvih “kolonista” na Mesec neće biti ni malo prijatno a možda čak bude i opasno, s obzirom na to da su naučnici otkrili da prve „Mesečare” najverovatnije čeka šok u pravom smislu te reči. Naime, ekipa američkih astrofizičara upozorila je u nedavno objavljenoj studiji da bi površina Zemljinog satelita mogla da bude naelektrisana sa nekoliko hiljada volti jakog statičkog elektriciteta!Dogodi li se to, ovaj električni naboj mogao bi da izazove varničenja koja bi potpuno onesposobila elektronske uređaje, uključujući monitore, svemirska vozila, pa čak i glavni ulaz u buduću istraživačku bazu na Mesecu.


 Uz to, gusti oblaci prašine mogli bi da blokiraju instrumente, a sve bi to, po najgorem scenariju, moglo da se dogodi u trenutku kada počinje svemirsko nevreme, kad je astronautima najpotrebnija oprema koja bi ih upozorila na opasnosti i omogućila im da potraže zaklon od radijacije.

Vođa tima, astronom DŽasper Halekas sa Univerziteta u Berkliju i njegovi saradnici znali su da površina Meseca može biti naelektrisana kad se naelektrisane čestice nađu u solarnoj oluji. Ovaj proces mogao je ostaviti ostaviti i “otisak” koji bi uređaj “lunarni prospektor”, pretpostavili su, sigurno detektovao dok se kretao orbitom oko Meseca 1998. i 1999. godine. Zbog toga su Halekas i njegove kolege zavirili u podatke koje sakupio “prospektor” i otkrili su da bi površina Meseca zaista u određenom trenutku mogla biti pogođena strujom od čak 4.500 volti. “To je više nego dovoljna snaga da pričini ozbiljna šteta ako se električno polje nalazi na maloj udaljenosti. Iako bi, na sreću, astronaut ipak bio zaštićen specijalnim odelom, svi metalni uređaji bili bi ranjivi”, naveo je Halekas.

On je takođe upozorio i da njihova istraživanja nisu obuhvatila širok prostor, tako da je stvarna snaga lokalnog električnog polja na površini Meseca još uvek nepoznanica. Jer, ako se naelektrisanost dovoljno proširi i tako umanji koncentrisanost električnog naboja, onda možda i ne bi bilo rizika za kosmonaute. U svakom slučaju, po oceni astrofizičara, dva uzroka mogu izazvati veliku naelektrisanost površine Meseca: prvi kad Mesec prolazi kroz magnetni “rep” Zemlje, odnosno magnetno polje koji je za sobom ostavio “solarni vetar” dok je prolazio preko naše planete; drugi uzrok, pak, može biti “solarna bura”, koja jako naelektrisane čestice sa Sunca “razbacuje” vasionom.

Ipak, astrofizičar Dejl Ferguson ocenjuje da je jačina naelektrisanosti koja se detektuje na Mesecu slična onoj koju registruju sateliti za vreme solarne bure. U tom slučaju postoje tehnike da se izbegnu štete od električnog varničenja, recimo tako što se na površinu nanosi sloj specijalne zaštite. Veći problem bi mogao biti kako naelektrisanost utiče na Mesečevu prašinu. “Ta prašina se lepi za sve; izuzetno je sitna, gotovo koloidna, tako da lako proilazi kroz zaštitu. Upravo ona, ako u međuvremenu ne pronađemo adekvatno rešenje, može da bude i veća kočnica od samog statičkog elektriciteta”, zaključio je Ferguson.

Pripremio: Aleksandar Zorkić



Izvor: Dnevnik