Што су људи идијоти, пуно питаш 

Zdravo svima.
Ja sam iz manjeg grada (c. 50.000). Položio sam vožnju pre dve godine. Prošle godine u septembru morao sam da vozim moje na jednu kratku relaciju van grada, moj otac nije mogao, imao je nekih zdravstvenih problema. Noć pre toga sam jako slabo spavao.
U povratku, na jednoj raskrsnici u zabačenijem kraju sam skretao u jednu ulicu na ulazu u koju je bio parkiran automobil (tom ulicom prođu kola mesečno). Loše sam procenio ugao (ne vozim često) i ulica je uska - mislio sam da ću proći pored kola, polako i truckavo, ali nisam uspeo, vratio sam se u rikverc, pa napred, pa rikverc, pa napred - put je prometan, mene hvata panika... i nekako i to prevaziđoh.
Elem, dan kasnije moju majku je susrela jedna dobronamerna budala koja joj je ispričala kako je čula da sam hteo da UDARIM U KOLA, da nisma pogledao ima li nekog kad sam išao u rikverc (netačno), da sam IZ BESA da gas posle svega (da jesam) i da mi treba tutor. Znam osobu koja je izvršila prenos.
 Posle sam prolazio tim krajem - ne prolazim tamo nikad, ne poznajem NIKOG. Mene poznaju. Ne mogu da verujem koliko su me ljudi fiksirali pogledom kao zadnjeg krimosa, u prolazu, iz dvorišta... I to da je neko zurio u mene i pamtio svaki moj pokret... Zašto sam baš ja crvena krpa; možda 'zračim' nečim?
Pričao sam mnogima, svi su u fazonu 'Ma pusti nemaju druga posla...' 'Opušteno brate' itsl.
Meni je lično bilo jezivo.

A zasto i ti ne podjes na tu svadbu?

Sto se ostalog tice, nema ti pomoci, crcices dok se svadba ne zavrsi jer vec pravis filmove u glavi. Mogu misliti kakav ce horor biti tek tog dana   

Ako je utesno, verujes njoj a i lepsi si od njega. Sto se onda sekiras?