Situacija je po prilicno uobicajna...
Posvadjate se sa nekim... prijateljem, drugarom, ortakom, poznanikom... povredjena sujeta prska sa obe strane... kriva je jedna strana ili su obe strane podjednako krive...
E, sad... sticajem okolnosti, sretnete se na ulici, kaficu, necijoj zurci... svejedno... okruzeni ste ljudima koji se medjusobno pozdravljaju...
Da li cete pruziti ruku toj osobi ili je samo pozdraviti, ili cete se skrenuti pogled na drugu stranu?
I kako reagujete kada nekom pruzite ruku da se rukujete, a on\ona ne uradi nista?

zavisi do kog stepena se posvadjam sa nekim. svakom pruzim ruku, nemam problem sa tim, a ako ne dobijem isto i sa suprotne strane, pa nista, nasmejem se, napravim salu i gotovo....uglavnom brzo zaboravim!

Zavisi od razloga svadje...

U pricnipu, ja sam za to da minimalni kontakt uvek treba odrzati.

Rukovanje i pogled u oci je neki vid civilizacijske tekovine koji treba postovati bez obzira na svadju...


P.S - A ako te bas povredila, upucaj je u levo koleno

P.S.S - Mrzim kad napisem odgovor i primetim da je neko napisao slican text dak sam ja kucao isti...

Ako me iskuliraju , rukujem se sam sa sobom 
Ako je situacija neformalna , onda salutiram 
...
Zavisi od svadje , ako je bas gadno onda verovatno se ne bih ni pozdravljao, mada se nikad nisam gadno posvadjao.. cak iako sa nekim prekinem sve odnose, uvek se javim na ulici ... smatram da je to korektno sa moje strane

ja bih najrađe varijantu da do rukovanja i ne dođe.

mada,naravno,zavisi i kakva je svađa bila u pitanju.

nisam imala problem sa rukovanjem sa nekim sa kim sam imala sukob...ali,da budem iskrena,nije prijalo.

nisam do sada pružila nekome ruku,a da taj neko nije meni.
nadam se i da neću biti u toj prilici.
kako bih reagovala da mi se na pozdrav ne uzvrati?
pa ok.eto,znam kako da se ponašam pri sledećem susretu.

nisam zlopamtilo.
oko ovakvih i sličnih stvari mnogo ne lupam glavu.

Pozdravljam komentar
nemam nista da dodam 

Hm.. mene ova situacija zanima jer cu se mozda uskoro naci u slicnoj...
Tj. ovo je vezano sa mojim izlaganjem na temi "Koliko cesto priznajete svoju gresku"... o ljudima koji izigravaju vecite zrtve... o ljudima koji ne dozvoljavaju ni da se dise u njihovom pravcu... jer i to je uvreda...
Da li biti pristojan, kao i do sada, i pruziti ruku... biti bar uljudan... ili se okrenuti, precutati, izbeci bilo kakav kontakt...
Mislim.. prvi put mi se javlja ta dilema... do sada mi nikad nije bio problem da budem bar pristojna...ipak... na stranu sve...  treba biti "covek"... ali sad... ne znam... prvi put se susrecem sa osobama cija je (povredjena) sujeta veca cak i od moje...

Sve u svemu... mislim da cu biti uljudna... ali... isto tako mislim da cu se osecati lose... 

Odmjeri...a Misli na to da smo svi prvom mjestu individue pa tek onda socijalna bica
U odmjeravanju uzmi dozu egoizma prije svega radi se i o tebi

Hm...

Takodje mislim da je to pravo resenje... "mislim da cu biti uljudna"

Mada...
Nikad nisam patio od povredjene sujete u velikim kolicinama.

Mislim da je najbolje resenje ne razmisljati o toj situaciji dok ne budes u njoj
pa sta se desi, desi...
Ako odgovori na tvoj gest kako treba... Super
Ako ne... Ko joj jebe m...er
Ne treba gubiti zivce zbog takvih osoba.
U svakom slucaju znaces na cemu si...

Srecno...

uvek pruzim ruku, posebno kada prodje izvesno vreme. sve zaboravim...