Како избећи лекове за висок притисак




Смањите со у исхрани и смањићете свој висок крвни притисак, незаобилазни је савет који ће лекари дати пацијентима, иако има много доказа да овај зачин ипак није једини, ни главни кривац за хипертензију. Професор др Бранко Јаковљевић са Института за хигијену Медицинског факултета је на недавном стручном скупу посвећеном недоумицама о лечењу високог притиска, дао много корисних савета о томе ако нас већ мучи крвни притисак, како да покушамо да га регулишемо са што мањом дозом лека. С обзиром на процену да у Србији од високог крвног притиска. болује више од два милиона становника и да су болести срца и крвних судова узрок смрти у 57.7 одсто случајева, ово је била врло важна тема на скупу који је организовала фармацеутска кућа „Берлин хеми”

Крвни притисак 140 са 90 ммХг је вредност за коју лекари најчешће кажу да захтева лечење медикаментима, али др Јаковљевић је упозорио да се циљне вредности морају индивидуално проценити, јер зависе од узраста, стања васкуларног систем и посебно од броја фактора ризика (дијабетес, гојазност, болест бубрега) која нека особа има.

– Само код четвртине здравих људи веће количине кухињске соли изазивају скок притиска. Старењем тај проценат расте. Опште препоруке су да дневно не треба уносити више од шест грама кухињске соли. Значи, већ са 430 грама хлеба испуњене су дневне потребе за натријумом. Сухомеснати и конзервисани производи имају висок проценат натријума, на пример, само 100 грама пршуте је пуна дневна доза натријума. Индустријски прерађене намирнице попут јетрене паштете или месног нареска као и пуномасни, полутврди и тврди сиреви имају високи садржај натријума – чак од 700 до 1700 милиграма.

– Зато је тофу сир од соје изузетно сиромашан натријумом и одлична замена за натријум код особа које су угрожене – објашњава др Јаковљевић.

Кисели купус је наш симбол, али у 100 грама има 700 милиграма натријума. Тако када се кисели купус користи у исхрани није довољно држати главицу под млазом воде, већ он мора да стоји у води која ће се мењати три или четири пута, најмање 40 минута, да би се отклонио вишак натријума.

Др Јаковљевић је навео да су многе студије указале да је натријум тек индиректан кривац и да је битније водити рачуна о односу нивоа калијума и натријума у намирницама. Тако повољан однос, па одмах и препоруку да се чешће налазе на јеловнику добијају свеже и сирове намирнице попут банана (365 милиграма калијума) бадема (800), авокада ораха (500), сојино брашно (1740), али и кромпира, спанаћа, махунарки и осталог зеленог поврћа. Начин припреме јела, упозорио је др Јаковљевић у многоме дефинише да ли ће намирница сачувати повољан однос. На пример, скуша садржи 6,6 пута више калијума него натријума, али оног часа када је припремимо у рерни, печењем се однос спушта на 4,2 пута. Ако је пржимо у тигању само 1,4 пута ћемо имати већу количину калијума него натријума.

Лекари често саветују пацијенте да пију воду са малом количином натријума. По др Јаковљевићу то је последица претераног страха од натријума и непознавање основних ствари. Јер, мала количина натријума у води, која се чак понекад рекламира и хвали, значи и малу количину и других минерала. У крајевима где се пије тврда вода, пуна минерала, појава кардиоваскуларних болести је чак и 30 одсто нижа, у односу на области где се пије мека, односно олигоминерална вода.



Izvor: Politika