Možda najprivljačnija od svih kvantnih neverovatnoća zamisao koja je ponikla iz principa isključenja Volfanga Paulija iz 1925. godine, da izvesni parovi subatomskih čestica, čak i kada ih razdvaja zamašna udaljenost, smesta mogu da saznaju šta radi jedna, odnosno druga. Čestice poseduju kvalitet koji se naziva obrtanje i, po kvantnoj teoriji, u trenutku kada odredite obrtanje jedne čestice, njena sestra čestica, koliko god daleko bila, smesta će početi da se okreće u suprotnom smeru, istom brzinom.
To je kao da, po rečima naučnog pisca Lorensa Džozefa, imate dve identične bilijarske kugle, jednu u Ohaju, drugu na Fidžiju, i u trenutku kad zavrtite jednu, druga odmah počne da se vrti u drugom smeru istom brzinom.  Začudo, taj fenomen je dokazan 1997. kada su fizičari na Univerzitetu u Ženevi odaslali fotone na daljinu od sedam milja u suprotnim smerovima i demonstrirali da pretljanje sa jednim izaziva trenutnu reakciju kod drugog.
Stvari su otišle toliko daleko da je Bor zapazio na jednoj konferenciji u vezi sa novom teorijom da nije pitanje da li je ona luda, već da li je dovoljno luda. Da bi ilustrovao neintuitivnu prirodu kvantnog sveta, Šredionger je ponudio čuveni misaoni eksperiment u kome je hipotetička mačka smeštena u kutiju sa jednim atomom radioaktivne supstance prikačenim za bočicu cijanovodonične kiseline. Ako bi se čestica smanjila u roku od jednog sata, aktivirala bi mehanizam koji bi razbio bočicu i otrovao mačku. U suprotnom, mačka bi preživela. Ali mi ne bismo mogli da znamo kakav je ishod, tako da ne bismo imali drugi izbor, u naučnom smislu, osim da smatramo da je mačka istovremeno 100 živa i 100 odsto mrtva. To znači, kao što je Stiven Hoking zapazio sa izvesnim razumljivim čuđenjem, da čovek »ne može tačno predvideti buduće događaje kao što ne možeprecizno ni da izmeri sadašnje stanje vasione«.
Ajnštajn nije mogao da podnese pomisao da je Bog mogao da stvori vasionu u kojoj će neke stvari ostati zauvek nesaznatljive. Štaviše, zamisao o akciji sa daljine – o tome da jedna čestica može trenutno da utiče na drugu bilionima milja daleko – bila je direktno kršenje posebne teorije relativnosti. Ništa nije moglo biti brže od brzine svetlosti, a opet su neki fizičari tvrdili da, nekako, na subatomskom nivou, informacije to mogu. Uzgred, niko nikad nije objasnio kako česticama to uspeva. Naučnici su se nosili sa tim problemom, po fizičaru Jakiru Aharonovu, “tako što nisu razmišljali o njemu”.

Bil Brajson, Kratka istorija bezmalo svačega

Ah da - najefikasnija naucna metodologija - Ignorance is bliss! 

Mozda cemo se i mrdnuti iz kamenog doba ako bi poceli da prihvatamo da nase misli i emocije su nesto sto moze menjati materiju na sub-atomskom nivou.

a sta je sa kvazarima ? ...

ta pricha o bogu koji je stvorio vasionu malo pochinje da iritira, izvinjavam se ... 

A sta sa kvazarima???

kakve oni imaju veze sa bogom i stvaranjem kosmosa???

Није директно везано са темом, али ми паде напамет.
Не морамо ни ићи на субатомски ниво. Погледајмо шта би се све решило ако бисмо свесно контролисали хемијске реакције свог организма. Од проблема с метаболизмом до заразних болести. Да и не говорим да прави отров ради тако што хемију организма усмери против самог организма. Да попијем један грам разблажене сумпорне киселине ништа посебно лоше ми се не би догодило. Међутим код грама цијановодичне киселине...
Ко је читао Дину зна шта су вештице Бене Џезрит способне да учине. Оснивачица реда је била отрована а онда се сама излечила контролисањем своје телесне хемије. За сада, то је само фантастика...

Fantastika kazes - a kako objasniti svesno kontrolisanje rada srca i disanje od strane jogina u Indiji. To samo pokazuje moc koncentracije i ljudske energije, kao i lecenje na daljinu i ostale stvari. To su mozda danas stvari koje nazivamo magijom, praznovericom i gluposcu ali one su samo deo fizike i stvarnosti koju treba da otkrijemo i da pocnemo da ucimo decu u skolama o tome.

Kvantna fizika dodiruje granice objasnjive klasicnim zakonima i naucnici su sve vishe svesni da je na pragu preispitivanje slike univerzuma za koji danas mislimo da je "realnost". Prosto je fascinantno koliko mi strasno malo znamo o nama samima i svetu oko nas. 

Mea culpa, једино што ја не знам како то јогини раде. Кад кажем да не знам, не кажем да то не постоји, кажем да наука ове цивилизације не зна. А у њиховој цивилизацији има оно да није знање за свакога. Него за брамане. Има можда разлога зашто је то тако.
Тесла је можда с превом говорио да може да преполови Земљу као јабуку. И шта би било да је то знао-могао неко други?

Ту смо негде и са квантном физиком. Она додирује ствари о којима мало знамо, које је уопште тешко и описати нашим уобичајеним терминима. Уз то већ се помало играју опасне игре, а тешко је то спречити. У књизи из које сам узео цитат пише како постоји могућност да се у неком од акцелератора или суперколајдера честице дотле убрзају да створе црну рупу. То што ми овде куцкамо значи да то још никоме није пошло за руком

Најзад, рекох на другом месту -која је сврха наше егзистенције на овом нивоу ако сазнамо све? Или бар смисао? А ипак тежимо ка новим знањима. Где то води - не знам

Impossible to see future is - master Yoda

pozdravljam temu odlicna je