Tajni zalogaji diplomatije

Mnogi i danas veruju da uspešan obrok može da bude presudan za uspostavljanje dobrih odnosa među visokim zvaničnicima i diplomatama. Ali, pripremiti diplomatsku večeru, nije nimalo lako, jer krije niz nepredvidljivih zamki.



Raspored sedenja: Bivši britanski ambasador u Vašingtonu ser Kristofer Mejer kaže da je to jedna od „najsuptilnijih veština diplomatije“. Njegova ambasada u Vašingtonu imala je društvenu sekretaricu, čiji je zadatak bio da zna sve tračeve - ko je s kim u vezi ili svađi kako bi pri određivanju mesta za stolom ne bi bilo gafova.

Escajg: čak i on može da izazove nevolje. Staljina je, recimo, zbunjivao komplikovan raspored escajga za stolom, seća se Hju Lungi, britanski prevodilac. „Imamo još mnogo da učimo od vas“, navodno je Staljin rekao Čerčilu.

Specijalna hrana: Najuspešnije su one večere koje su pripremljene tako da zvanice zaista rado jedu ono što im je posluženo, kakav god da je meni, ali i gosti moraju da budu svesni svoje odgovornosti. Šta god da je na meniju, morate da budete učtivi.

Piće: Neki „veterani“ diplomatskih večera u Moskvi u šali kažu da se od njih tražilo da „daju jetru za otadžbinu“. Staljin je, s druge strane, ostajao dovoljno trezan da iskoristi tuđe odsustvo duha time što je pio vodu u časi za votku.


Izvor: Blic / Tanjug

PIĆE I IĆE ZA OTADŽBINU
Diplomatsku večeru nije lako prirediti, naročito zato što se hrana i piće u diplomatiji koriste kao dodatna sredstva za ubeđivanje

Priprema...
LONDON - Od svečanih i gala obeda do intimnih ručkova i večera, diplomate su uvek koristile hranu i piće kao dodatno sredstvo za ubeđivanje. Jedni smatraju da se važnost gošćenja u diplomatiji preuveličava i da tome danas pridaju značaj samo oni koji brkaju spoljnu politiku i lepo ponašanje prema strancima. Drugi još veruju da uspešan obrok može da bude presudan za uspostavljanje dobrih odnosa među visokim zvaničnicima i diplomatama. Iako su mišljenja o tome podeljena, svi se, međutim, slažu da nije lako prirediti diplomatsku večeru.
Priprema diplomatskog obroka je poduhvat koji krije niz nepredvidljivih zamki. Na dobro isplaniranim večerama mogu da se sklope važna prijateljstva, ali ponekad i sitna greška dovede do ozbiljnog incidenta.
Uzmimo, na primer, ono što se naziva raspored sedenja.
Bivši britanski ambasador u Vašingtonu ser Kristofer Mejer kaže da je to jedna od "najsuptilnijih veština diplomatije". Njegova ambasada u Vašingtonu je imala društvenu sekretaricu, čiji je zadatak bio da zna sve tračeve - ko je s kim u vezi ili svađi kako pri određivanju mesta za stolom ne bi bilo gafova, objasnio je britanski diplomata u izjavi za BBC. Dodatni problem je što pored skrivenih odnosa mora da se vodi računa o statusu gostiju i tome ko ima prvenstvo.
Britanski diplomata lord Karington seća se kako je prilikom jedne večere u Australiji neki diplomata okrenuo svoj tanjir naopako, uvređen što je stavljen da sedi previše blizu začelja stola.
- Srećom da je bio proždrljiv, tako da je izdržao samo do završetka predjela, a onda se predomislio i nastavio da jede - rekao je Karington, sećajući se vremena kad je bio visoki komesar za Australiju.
Čak i escajg može da izazove nevolje. Staljina je recimo zbunjivao komplikovan raspored escajga za stolom, seća se Hju Lungi, britanski prevodilac tokom ratnih sastanaka Vinstona Čerčila sa bivšim sovjetskim liderom. On tvrdi i da je Staljin na kraju priznao da su Sovjeti "primitivni u pristupu hrani".
U Parizu, prestonici kulinarstva, britanska ambasada je imala tajno oružje - francuskog kuvara obučenog da priprema engleske pudinge i pite na dopadljiv način. Priča se da je jedini neuspeh umešnih ambasadorskih supruga, koje su iz Britanije donosile sve vrste delikatesa, bio žele koji Francuzi nikada nisu zavoleli, te su morali da ga izostave sa menija.
Tanjug

Zalogaji nisu uvek "politički" jestivi

Štagod da je na meniju neke zvanične večere, diplomate moraju da budu učtive, jer je možda reč o nacionalnom specijalitetu.
Veterani bliskoistočne diplomatije, kao britanski diplomata ser Antoni Ejkland, bili su u situacijama u kojima se služi ovnova glava, a oko specijalno nudi počasnom gostu.
- Znate da vam ukazuju čast i domaćin zna da vam čini čast, ali taj zalogaj nekada nije baš ukusan - seća se on.
Ponekad stvari na jelovniku nisu "politički" jestive.
Bivši guverner Hongkonga Kris Paten seća se posete jedne delegacije Svetskog fonda za zaštitu divljih životinja (WWF) Kini koji su došli da promovišu zaštitu retkih vrsta, a na banketu koji je u njihovu čast priredila vlada u Pekingu poslužene su medveđe šape.

Piće najriskantnija stvar

Najriskantnija stvar na diplomatskim skupovima je piće. Neki "veterani" diplomatskih večera u Moskvi u šali kažu da se od njih tražilo da "daju jetru za otadžbinu".
Prisećajući se svojih dana u posleratnoj Moskvi, britanski prevodilac Lungi je ispričao kako su strani gosti nalivani pićem, a neki od njih, uključujući veoma visoke zvanice, kao što je i britanski ambasador, jednostavno su padali pod sto.
Staljin je, s druge strane, ostajao dovoljno trezan da iskoristi tuđe odsustvo duha time što je pio vodu u čaši za votku, seća se britanski prevodilac.

Izvor: Press

ma jadni, skoro pa da mi ih je zao, zaplakacu ... sto bi reko kombinezon: mukica