8 stvari o kojima mame ne pricaju, ali im se desavaju         

Ovo je priča o svemu onome što se novopečenim mamama dešava, ali o čemu one ne pričaju, misleći da se sve to dešava samo njima. Uvereni smo da ćete pomisliti da ste vi glavna junakinja ove iskrene ispovesti...


"Od ranog detinjstva bila sam veoma nestrpljiva i nisam volela nikakva iznenađenja. Ako bih uzela da pročitam neku knjigu, uvek bih je čitala od kraja, jer nisam imala strpljenja da dočekam i vidim šta će se na kraju dogoditi. Uvek sam želela da znam sve unapred, pa je tako bilo i kada sam ostala u "drugom stanju". Svog lekara naprosto sam zasipala raznim pitanjima, išla sam na predavanja o trudnoći i čitala svu moguću literaturu koja se bavila ovim temama. Međutim, kada sam se porodila i na svet donela svoju dragu devojčicu, shvatila sam da se svaka žena suočava sa mnogobrojnim iznenađenjima koja nije očekivala u toku trudnoće. Zato sam sela i zapisala sve ono što mi se dešavalo, a to nisam očekivala...


1. NE OČEKUJTE DA ĆETE SE ODMAH VEZATI ZA BEBU
Kada sam nakon 23 sata kontrakcija i nekoliko sati napinjanja donela na svet zdravu devojčicu, bila sam veoma ushićena i srećna ali, moram da priznam, u tom trenutku sam, više od bilo čega na svetu, želela da pojedem sočnu pljeskavicu sa urnebes salatom. Pomalo sam se stidela takve želje jer, pobogu, postala sam majka, ali nisam mogla da pobegnem od istine da sam pljeskavicu volela čitavog života, a da je beba, koju sam upravo donela na svet, još uvek "stranac" u mom životu. Nekoliko nedelja kasnije, moja beba se probudila i zaplakala dok sam bila u kupatilu. Umesto da istrčim napolje i uzmem je u naručje, nisam mogla da se oduprem divnom osećanju koje mi je pričinjavala topla kupka, pa sam viknula suprugu da ode u sobu i uzme bebu. Istog trenutka me je obuzela panika... Pomislila sam: "Užas! Mora da sam najgora mama na svetu kada mi kupka ovog trenutka znači više od uzimanja bebe u naručje!" Kasnije sam, u razgovoru sa prijateljicama otkrila da su se i njima dešavale slične stvari, ali o tome nisu nikome pričale.
Možda je teško priznati, ali istinsko vezivanje sa bebom ne dolazi odmah nakon porođaja. Većini žena potrebno je izvesno vreme (nekima više, nekima manje) da prihvate činjenicu da su postale majke i da se njihov život nepovratno izmenio. Neki to zovu "postporođajna depresija", a ja bih rekla da tu nema mesta patologiji, već da je u pitanju sasvim normalan proces koji, jednostavno, mora da prođe.


2. BIĆETE STALNO UMORNI I TO JE NEMINOVNOST!
Pre nego što sam rodila Tamaru, mogla sam noćima da učim za ispite ili da ostanem na žurci do ranih jutarnjih časova, pa da ne osetim umor i potrebu za spavanjem. Svako bi rekao "mladost-ludost" što je, složićete se, tačno, ali kada rodite dete, ta teorija pada u vodu. Jedna je stvar ne spavati zato što tako želimo, a sasvim druga, ne spavati zato što beba tako zahteva. Noćno ustajanje i bauljanje po kući veoma mi je teško palo, stalno sam bila pospana i umorna (a samim tim i nervozna), a ponekad mi se dešavalo da zaspim usred belog dana sa Tamarom u naručju. Iskreno rečeno, ponekad bih pomislila u sebi: "Nikad se neću naspavati i zauvek ću biti rob deteta!", ali tu misao nikad nisam izgovorila. Mislila sam da će hronični umor nestati kad Tamara bude počela da spava preko cele noći, ali avaj! Tada je počeo "dnevni teror", koji me je umarao mnogo više nego noćni. Srećom, žene su "žilava" bića, pa se na sve naviknu, tako da sam prihvatila svoj umor kao neminovnost i prestala da ga osećam. Pretpostavljam da je to slučaj sa većinom novopečenih majki.


3. VAŠE TELO NIKAD VIŠE NEĆE BITI ISTO KAO PRE POROĐAJAČula sam da postoje žene koje su nekoliko dana nakon porođaja obukle iste farmerke koje su nosile kao devojke, ali nijednu od njih nikad nisam srela uživo. One postoje na stranicama modnih časopisa ili se smeškaju sa TV ekrana, ali u mom okruženju takvih nema! Zato, drage moje, nemojte da se poredite sa Sarom Džesikom Parker ili nekom drugom TV zvezdom koja posle porođaja izgleda isto kao i pre njega, jer one ne spadaju u kategoriju "prosečnih mama". Istina je sledeća: nakon izvesnog vremena, uspećete da skinete višak kilograma, ali vaše telo neće biti nikad istog oblika kao pre trudnoće. Kod mene stvari stoje ovako: nosim isti broj odeće kao i ranije, ali su mi kukovi širi, stomak mi je ispupčeniji, grudi opuštenije. Zaključak? Nisam ista kao pe porođaja i nikad neću ni biti!


4. NE MENJA SE SAMO VAŠE TELO, VEĆ I VAŠ UM
Primetila sam da sam postala zaboravna. Jednom sam zaboravila da isperem balzam sa kose, jer sam žurila da pripremim popodnevnu kašicu za Tamaru. Drugi put sam zastala kada me je prijateljica zamolila da joj objasnim neko pravilo iz gramatike engleskog jezika (što mi je struka), što me je zapanjilo. Razgovarala sam sa svojom lekarkom (ima troje dece!) i ona me je smirila rečima: "Priroda se pobrinula za to da briga o detetu postane jedina preokupacija roditelja, naročito majke. Izvesno vreme ništa ti neće biti na pameti osim deteta, ali vremenom će se stvari izbalansirati." Sve što mogu da vam kažem jeste to da je bila u pravu. Konfuzija u glavi je privremena, ali osećanje materinstva je večno!


5. DOJENJE NIJE LAKO, A NIJE NI BEZBOLNO
Mnogo sam čitala o dojenju i njegovoj važnosti za bebino zdravlje. Takođe sam slušala i priče svojih drugarica koje su imale mastitis, ragade na bradavicama i slične tegobe, tako da sam i pre porođaja bila svesna toga da će dojenje biti prava avantura. Nisam mnogo pogrešila. Prvih šest nedelja bilo mi je zaista teško. Mislila sam da je moja Tamara "najteža" beba na svetu koja nikako ne može da ukapira kako da uhvati bradavicu i kako da izvuče njen sadržaj. A tek ceđenje! Plakala sam od bolova dok je moj suprug pokušavao da iscedi višak mleka iz mojih bolnih dojki i bila sam uverena da ću odmah nakon završetka tog "pakla" otrčati do apoteke i kupiti veštačko mleko i flašicu. Srećom, pa to nisam učinila. "Pakao" je posle skoro dva meseca polako počeo da liči na "raj". Tamara i ja smo se konačno usaglasile i dojenje je postalo prijatno (u svakom smislu reči). Romantika i prijatnost trajali su nekoliko meseci, ali je "pakao" ponovo počeo kada je moja devojčica počela da klopa i drugu vrstu hrane. Moji hormoni opet su "podivljali", opet sam imala viška mleka, non-stop sam bila mokra... Verujte, počela sam da patim za vremenom kada je moja devojčica samo sisala i kada smo nas dve bile jedine osobe na svetu.


6. ZABORAVITE NA MODNE TRENDOVE
Pre nego što sam postala majka, oblačila sam se u skladu sa modnim trendovima, onoliko koliko su mi dozvoljavale materijalne mogućnosti. Kada nisam bila u prilici da kupim moderan komad odeće, kupovala sam "trendi" detalje. Sve u svemu, trudila sam se da na poslu i ostalim javnim mestima izgledam uskladu s postojećim modnim trendovima i to se odnosilo kako na frizuru, tako i na šminku. Međutim, kada sam postala majka, moje odevanje svelo se na nekoliko širokih trenerki i dukseva. Nisam se ležerno oblačila zbog viška kilograma već zato što mi je ta garderoba bila najlakša za održavanje. Još nisam srela mamu sa tromesečnom bebom koja nema fleku na ramenu od bljuckanja ili balavljenja niti onu koja po kući nosi "firmiranu" bluzu. Takođe, nisam videla nijednu "vlasnicu" tromesečne bebe sa savršeno izmanikiranim noktima ili frizurom koja zahteva mnogo gnjavaže. Sve moje prijateljice, kao i ja, nose trenerke i dukseve i maštaju (kao i ja) o vremenu kada će imati pola sata vremena samo za sebe. Dobra vest je da to vreme uvek dođe, kod nekih pre, kod nekih kasnije.


7. MAKSIMALNO SE ORGANIZUJTE
U toku trudnoće često sam razmišljala o tome kako će izgledati moja svakodnevica kada se beba bude rodila. Mislila sam: "Nije to ništa strašno. Ako sam mogla da savladam komplikovane programe na računaru, moći ću da se izborim i sa obavezama oko deteta." Međutim, računarski programi i briga o detetu imaju sličnosti k'o nebo i zemlja! Svaka aktivnost, bez obzira na to koliko mala ona bila, zahteva vojničko planiranje. Jednostavno, ništa ne možete da uradite a da se pre toga niste dobro pripremili. Evo primera: morate da odete u prodavnicu koja se nalazi preko puta vaše zgrade, ali nemate kome da ostavite bebu. Sledi oblačenje deteta za izlazak, nošenje kolica, pripremanje flašice (čisto da vam se nađe ako beba zaplače)... Rezime: da biste obavili aktivnost od deset minuta, morate da se pripremate dvostruko više vremena.


8. IPAK, NIJE SVE TAKO CRNO...
Materinstvo je poput ljubavne romanse - ispunjeno je napetošću, brigom, zabrinutošću, nestrpljenjem, nervozom, greškama... Ali, kada se jednom "ugnjezdi" u žensko srce, nema te sile koja ga iz njega može iščupati. Sada mogu da kažem da nikad više ništa neću moći da predvidim jer svaki dan sa Tamarom za mene predstavlja nešto novo i nedoživljeno, nešto čemu se unapred radujem. Ponekad uhvatim sebe kako razmišljam o tome da li sam dobra majka i da li će mi jednog dana moje dete nešto zameriti. Greška! Sve što je potrebno da činim jeste da se svakog dana radujem svemu što materinstvo sa sobom nosi, bez obzira na to da li se radi o trenucima radosti ili tuge. Tada se sve nekako "namesti" na svoje mesto i dobija svoj smisao."