Niz nelogičnosti na fotki koja je snimljena još 1940.
PROVALJEN putnik kroz vreme?
Sreda - 21.04.2010
Da li je ova fotografija prvi dokaz da je putovanje kroz vreme moguće? Fotografija je deo postavke muzeja „Pioniri iz Bralornea“, iz kanadskog gradića Golden Bridž u Britanskoj Kolumbiji.

Snimljena je 1940. godine i na njoj veliku pažnju privlači mladić obučen u džemper i majicu s odštampanim slovom M, koji ne pripada ni tom vremenu ni tom prostoru. On nosi naočare koje su počele da se proizvode tek 70-ih godina prošlog veka, frizura mu je previše moderna i u ruci drži fotoaparat kakvi su počeli da se proizvode tek decenijama kasnije. Misteriozni mladić izgleda kao da je tek izašao iz nekog kafea na Menhetnu.
Fotografija je deo zbirke od ukupno 155 fotki, koje su objavljene na internetu još 2004. godine i deo su programa kanadskih vlasti, čiji je cilj promocija muzejskih eksponata na internetu. Ne zna se ni šta je ljudima na fotografiji privuklo pažnju, a najverovatnije se radi o nekoj lokanoj svetkovini.
Veliki broj internet sajtova bavi se autentičnošću fotografije, a eksperti za „fotošop“ tvrde da nema dokaza da je obrađivana na kompjuteru, navodeći da sunčeva senka na njoj izgleda sasvim prirodno. Uz to, navodi se još jedan zanimljiv detalj. Naime, mlada žena koja stoji nedaleko od misterioznog mladića okrenuta je i gleda ka njemu, kao da joj je pažnju privukao njegov neobičan izgled. Dok se misterija ne razreši, zapitajte se da li biste voleli da uskočite u vremeplov i vratite vreme unazad, možda ispravite greške iz mladosti ili prisustvujete nekom presudnom istorijskom događaju? Zvuči zanimljivo, zar ne?!

 
Majkl je uspeo!

Najpoznatiji putnik kroz vreme je Majkl Džej Foks, glumac koji je igrao u serijalu „Povratak u budućnost“. Prvi od tri filma snimljen je 1985. i te godine je zaradio 380 miliona dolara. Film govori o mladiću čiji prijatelj, suludi naučnik, uspeva da izmisli automobil kojim je moguće putovati kroz vreme. Kako to obično biva na filmu, dolazi do nepredviđenih i komičnih situacija.

 

Slika izgleda skroz realno.

Šta veliš drogančiću , photoshop 

  Ma to mi ortak,eno mene u kolima odma levo...

Ima još jedna ali je ne kontam baš najbolje 


Oh, the power and the wisdom of Internet people. After more than 100k hits to the hipster “time traveller” in 1940 story, comes the comment from Angie who found another photo of the South Fork bridge reopening… and it seems to have also recorded the man in question!

This second photograph was found on the John Wihksne Collection, and is properly captioned “Opening of the new (1940) bridge at South Fork”.

Here’s an enlargement to help you locate the target:

Dobro je ovo

Naravno ako se ne radi o nekoj fotosop prevari

PUTOVANJE KROZ VREME








Daleka buducnost

FIZIKA PUTOVANJA KROZ VREME

Crne rupe - most u vremenu

Fizicari su ulozili mnogo truda na osmisljavnje teoretski prihvatljive masine, koja bi omogucila putovanje kroz vreme. U svim tim istrazivanjima pocetnu tacku predstavljaju - crne rupe. Ta, jos nedovoljno istrazena nebeska (nazovi) tela, poznata su po tome: sto u sebe uvlace sve sto se nalazi u njihovoj okolini, ukljucujuci i svetlost, a ono sto jednom u njih udje nema mogucnost da ikada vise izadje. One, medjutim, poseduju i neke druge osobine, kao sto je na primer: nacin na koji zakrivljuju prostor-vreme oko sebe.

Crna rupa je beskrajno gusta, sto prevedeno znaci: da privlaci strukturu prostor-vreme do kidanja formirajuci dubok trag dopunjen sa tankim procepom na dnu. Ta njena osobina, ujedno je vecito ostavljala pitanje: sta se nalazi sa druge strane tog procepa?

U trazenju odgovora, Einstein i Nathan Rosen su 1935. godine razvili teoriju, po kojoj je mali procep jedne crne rupe povezan sa procepom druge crne rupe, povezujuci dva razlicita dela prostora-vremena kroz uzan kanal. Ta ideja nazvana je �Einstein-Rosenov most� , i predstavlja crnu rupu koja je povezana sa svojom slikom u ogledalu. Takav most omogucuje da se iz unutrasnjosti jedne crne rupe predje u unutrasnjost druge, i predstavlja precicu nasem zamisljenom putniku kroz prostor-vreme.

Naravno, kao sto je to uvek slucaj kod nedovoljno istrazenih naucnih postavki, i ovde se potkrala jedna mana. Problem je u tome, sto je kanal formiran izmedju dve crne rupe minijaturan, manji od centra jednog atoma i ostaje otvoren samo delic sekunde. Cak i svetlost, kao najbrzi entitet u univerzumu, ne bi imala dovoljno vremena da prodje.
Zvuci surovo, ali bez obzira na jacinu letelice naseg putnika on ce neizbezno biti iskidan od neizmerne gravitacione sile crne rupe. Zbog ovog, ali i drugih problema �Einstein-Rosenov most� , je sve do 1980. smatran nemogucim.






Ako su Einstein i Rosen arhitekte ove pretpostavljene precice kroz vreme-prostor, onda je Kip Torn (Thorne) njen strukturni inzenjer. Poceo je od grube skice koju su za sobom ostavili Einstein i Rosen, da bi na kraju razvio algoritam koji matematickim terminima striktno opisuje fiziku rada masine za putovanje kroz vreme.
Iako smo u smislu tehnoloskog razvoja od konstrukcije te masine udaljeni mnogo vekova ovaj rad dokazuje da je putovanje kroz vreme moguce, bar u teorijijskom smislu.

Torn , je morao da pronadje nacin da zadrzi kanal otvorenim dovoljno dugo, da se kroz njega moze proci. Potrebna mu je bila supstanca, koja bi mogla da se odupre ili neutralise dejstvo crne rupe - antigravitacija. Umesto da deluje privlacno antigravitacija ili negativna energija, deluje odbojno. Prema teoriji, antigravitacija bi bila smestena u kanal otvarajuci ga dovoljno da kroz njega moze da prodje astronaut, pa cak i letelica. Dakle tajna je u antigravitaciji, ali problem je pronaci je.

Trenutno najbolji kandidat za stvaranje koncentrisane antigravitacije predstavlja �Casimir-ov efektat� , koji se stvara izmedju dve ravne metalne ploce. Ukoliko im je rastojanje na nivou debljine jedne vlasi kose, pod odredjenim i strogo kontrolisanim uslovima, stvara se mala kolicina negativne energije koja bi, ako se nekim posebnim uredjajima visestruko poveca, mogla da prestavlja resenje. Ta negativna energija, bi mogla da drzi kanal otvirenim i ublazi dejstvo gravitacije, cime bi bilo spreceno da putnik bude iskidan.

Pre desetak godina, tacnije 1991. godine, pojavila se jos jedna zanimljiva ideja za putovanje kroz vreme.
Astrofizicar Dzej Ricard Got Treci (J. Richard Gott III) , smatra da bi hipoteticki objekti nazvani �kosmicki prestenovi� , mogli da omoguce astronautima putovanje unazad kroz vreme.


�Kosmicki prstenovi� , su beskonacno dugi, sirine jednog atoma i takve gustine da bi par milja jednog prstena imali vecu tezinu od mase cele Zemlje. Da bi omogucili putovanje kroz vreme dva kosmicka prstena moraju biti savrseno paralelna, da putuju priblizno brzinom svetlosti, ne bi li projurili jedan pored drugog kao dva automobila koja se krecu autoputom u suprotnim smerovima. Pri prolasku ovih prstenova jedan pored drugog, vreme-prostor postaju potpuno poremeceni - sto bi trebalo da omoguci nasem putniku da se vrati unazad kroz vreme.

Drugacije se sada probava. Prsteni vise nisu bas "interesantni". 

Ne znam za tebe al ja volim da putujem kroz vreme prstenjakom