Analiza krvi može da ukaže na rizike kojima ste izloženi

Protumačite krvnu sliku

Da biste bili sigurni u vaše zdravlje, bar jednom godišnje treba da proverite krvnu sliku i biohemiju. Iako su na rezultatima uglavnom ispisane granične vrednosti, laicima uglavnom nije lako da na prvi pogled shvate da li im je krvna slika u redu.


Ivan Todorović, doktor opšte prakse u Domu zdravlja „Stari grad“, objašnjava čitaocima „Blica“ kako da protumače rezultate krvne slike i biohemije dok ne stignu do svog lekara.

Zašto, kada i koliko često treba da radite ove analize i kako na najlakši način da protumačite dobijene rezultate?

Kao što je već rečeno, krvna slika i biohemija krvi su dve metode pregleda koje se rade nezavisno jedna od druge, a lekari često traže da se obe analize urade istovremeno. Krvna slika je osnova, ali pored krvnih elemenata u analize krvi spada i određivanje količine:

1. HEMOGLOBINA

(protein za koji se vezuje kiseonik i prenosi do tkiva)

Normalna količina hemoglobina iznosi 110-165 grama po litru. Smanjenje udruženo sa smanjenjem eritrocita govori o sigurnoj anemiji ili krvarenju. Obeležava se sa HGB.

2. SEDIMENTACIJE

- raspadanje izumrlih eritrocita koji je normalan proces posle 120 dana, koliki je njihov životni vek. Inače, u slučaju oboljenja vek eritrocita se smanjuje. Normalna sedimentacija iznosi manje od 12 mm po satu.

3. VREME KRVARENJA

- period u kome dolazi do zaustavljanja krvarenja i iznosi 240-600 sekundi, a može biti produženo kod raznih poremećaja koagulacije.


BIOHEMIJSKE ANALIZE

Služe za određivanje elemenata, enzima, produkata metabolizma, hormona, tumor markera, koncentracije lekova koji se nalaze u organizmu ili pomoću kojih dijagnostikujemo određena oboljenja i poremećaje zdravlja.

Svako oboljenje ima neku svoju biohemijsku karakteristiku, tako da je lekaru od neprocenjivog značaja ova metoda dijagnostikovanja i odlična smernica za dalji tok lečenja.

Nabrojaćemo samo najčešće tražene analize sa referentnim vrednostima i moguće bolesti kod kojih može, a ne mora uvek da dođe do biohemijskog disbalansa.

1. ŠEĆER (GLUKOZA)

- norm. 3,5-6,1 mm po litru, povećan kod šećerne bolesti.

2. UREA

- (otpadni produkt metabolizma) norm. 1,7-8,3 mm po litru, povećana kod bubrežnih bolesti.

3. MOKRAĆNA KISELINA

- norm. žene 140-340, a muškarci 200-420 mola po litru, povećana kod bubrežnih bolesti i bolesti metabolizma.

4. HOLESTEROL

- produkt iz grupe masti, preporučen ispod 5,1, a visok preko 6,2 mmol po litru, povećan kod gojaznih, poremećaja metabolizma, kardiovaskularnih bolesti.

5. TRIGLICERID JON

- produkt iz grupe masti, preporučen manje od 1,5, a visok preko 2,3 mmola po litru, povišen kod kardiovaskularnih oboljenja.

6. ALT(GTP) - enzim jetre koji je povećan kod hepatitisa, ciroze jetre, alkoholizma. Normalna vrednost od 8 do 41 U po litru. 7. AST (GOT)

- takođe enzim jetre i povećan je u istim situacijama. Normalan od 7 do 38 U po litru.

8. BILIRUBIN

- produkt metabolize, najčešće se određuje ukupni i normalan je 1,1-18,8 mol po litru. Povišen kod kamena u žuči, bolesti jetre, a i kod nekih fizioloških stanja; masna i začinjena hrana, konzumacija gaziranih pića i alkohola.

9. KREATININ

- produkt metabolizma čije povećanje sugeriše na bolesti bubrega. Normalne vrednosti 44-80 (žene) i 62-106 (muškarci).

10. ALKALNA FOSFATAZA

- enzim povećan kod maligniteta, poremećaja metabolizma, pankresa... Normalne vrednosti 0-270 za odrasle, a deca 250-800 U po litru.



Izvor: Blic \ Autor: Dr Ivan Todorović