@Sandurz

Izrazio sam se generalno i figurativno jer drzava podrazumeva granice i simbolicki te sputava. Ipak vrlo konkretan primer toga - ti zivis u drzavi koja je svojom politikom dovela da tebi trebaju vize za svaku zemlju na ovom svetu ako zelis da putujes - to je direktno uskracivanje sloboda kretanja od strane drzave a da ti time nisi doprineo ni malo osim sto zivis u toj drzavi. Ovde ne mislim samo na Srbiju nego na bilo koju drugi zemlju. Amerikanci su omrzeni gde god da se pojave na ovom svetu samo zato sto njihova drzava radi to sto radi - cak i ako su licno protiv te politike.

ako ti drzavu zamishljash kao nekakav prostor na kome zivi ljudi koji su eto sluchajno tu upali , onda od te drzave nema nishta.u neku ruku srbija jeste dobar primer za to.ovde ima mnogo ljudi koji bash tako shvataju drzavu i zbog toga ona i jeste gde jeste. shto se tiche amerike i tu si u pravu. amerika je sve slabija kako se udaljava od onih izvornih principa na kojima je stvorena : bela,protestantska drzava. naravno , u danashnje vreme je verovatno nemoguce da se vrati na te izvorne principe. josh jedan dobar primer je rimska imperija - dok su rimski gradjani bili samo latini ona je napredovala. kad je gradjanstvo pochelo da se prodaje drugima propadalo je i na kraju propalo.
  prava drzava mora da ima odredjeni nacionalni duh ,duh zajednishtva koji ljude nagoni da osecaju da je drzava neshto vishe od njih. to moze da se postigne i religijom ili politichkom ideologijom ali kratko traje. jedino nacionalni duh daje drzavi dugovechnost ,chak i posle velikih nesreca. na kraju krajeva sve dugovechne drzave :kina,japan,rusija ,engleska (ne v.britanija) ,pa i nemachka i srbija jesu nacionalne drzave.

Ovako mozemo u beskraj kumasine - ali u jednome gresis - mo meni je jedina prava nacionalna drzava na ovom svetu Izrael i to ne u potpunosti sve dok ne budu "resili" palestinsko pitanje. Ljude ne mozes zarobiti u vestacke tvorevine kao sto su drzava, nacija i granice. Ljudi ce biti spremni da se osecaju delom nacije sve dok ih nacija cini da se osecaju sigurnim i dok nisu ugrozeni. U trenutku kada drzava i nacija izgube tu ulogu zastitnika (laznog po meni) u ocima pojedinca on trazi bolje za sebe i precice granice drzava na sve moguce nacine bilo to legalno ili ne - ne bili sebi obezbedio bolji zivot. To se desavalo u proslosti desava se i sada. Cak ako i upotpunosti zatvori granice drzave imaces nelegalne imigrante sa kojima neces znati sta da radis. Mislim ipak da su metodi kao sto su koncentracioni logori (kao sto je slucaj u Australiji) ili malo radikalnije metode sto je Nemacka primenjivala 40tih godina proslog veka ipak malkice zastreli.

Ne postoji zrtvovanje - moze samo da postoji simbioza pojedinac - drustvo ; ja placam porez i postujem zakone - za uzvrat moje dete ide u skolu, policija me stiti od kriminalaca i postujem vrednosti zbog kojih me to drustvo prima. Medjutim u trenutku kad bilo koja od ovih stavki nestane prestaje da vazi veza tipa ja tebi ti meni. Stvar je interesa a ne zrtvovanja. Meni kao individui drzava nije neophodna ali mi cini zivot laksim - drzavi sam ja vise nego potreban jer bez mene i ostalih clanova drustva ne bi mogla da opstane. Jedina zrtva koja moze da postoji (eventualno) je od strane drzave a ne od moje strane.

Kakve to veze ima sa protokolima.
Inace lepa i poucna knjiga.

Ama bas nikakve Dutch otisli smo u kukuruze - lockuj pa da se ponapijamo i popadamo u shanac

ovo ima veze sa protokolima zato shto protokoli razvijaju bash takve ideje kod ljudi :nacije i drzave su prevara , svi smo isti . cilj toga i jeste da nacije i drzave budu unishtene i da ostane samo gomila egoista koja iznad sebe ne vidi nishta, a u stvari su samo robovi. bash me chudi shto obrazovana osoba poput deckyja zastupa te judeo-liberalne ideje o kvazi-slobodnoj individui (u stvari robu prvo svog ega,pa onda svega drugog)

Eh prijatelju - pogresno si me razumeo - poslednja stvar koju bi zeleo da zastupam su bilo kakve judeo-americko-liberalne ideje tipa - radite sta hocete jer ste slobodni ljudi koji zive u slobodnoj demokratiji - pijte mnogo koka-kole i jedite chipsa jer je to vase pravo kao slobodnog gradjanina. Strasno sam daleko od toga.

Moje ideje - mada greskom liche (mozda na prvi pogled) na gore navedeno - su totalna suprotnost tome sto si ti naveo. Nazalost su neprimenjive na sadasnje stanje ljudke svesti (globalno gledajuci) i zakone ljudskog drustva kakvi danas postoje. One su deo moje vizije covecanstva (i ne samo moje) kako bi trebalo da funkcionise ljudko drustvo kada svest coveka malo poraste od ego-opsednutog postojanja kako je danas do nivoa kada bi bar delimicno postali svesni sveta van pojimanja naseg ega. Ideja je u potpunosti utopijska sa stanovista pragmaticnosti - citaj - neprimenjiva. Ipak se nadam da ce jednog dana biti. Individualizam u mojoj prichi ne podrzaumeva ego-manijacko ponasanje individue koja bahato trosi resurse oko sebe bez ikakve svesti o svetu oko sebe i sebi samom. Individualizam jedinke o kome sam govorio je potpuna svest o svom postojanju i postojanju drugih ljudi u drustvu. Prakticno je moze porediti komunizmom kako ga je Marx teoretski zamislio. Jedina je razlika sto ja ne mislim da je do toga moguce doci revolucijom i brzim promenama - evolutivni pomak svesti je prvi koji je neophodan da bi se nesto tako ostvarilo.

Dacu primer takvog drustva - kompanije koja bi imala iste zaposlene kao sto ih danas ima - direktor, inzenjer, sekretarica, cistac - svi rade svoj posao ali su svi svesni da je njihov posao podjedkano vazan i bitan kao i posao drugih ljudi u firmi. Samim tim svesni toga oni rade sa svojih 100% ne zato sto zele da dokazuju svoj ego ili zato sto zele da zarade gomilu para koje ce da potrose na fast-food vec zato sto su svesni da je savki posao koji se radi kreativan posao bez obzira koliko jednostavan i naizgled nevazan bio. Imajuci tu svesnost oni osecaju zadovoljstvo da obavljaju takav posao. Ako celo drustvo funkcionise na tom nivou onda je pitanje granica, drzavnog uredjenja i politicara totalno nebitno jer nemas ovce koje vodi pastir vec imas svesne individue koji formiraju nesto sto je jace i bitnije od onoga sto mi danas zovemo drzava. Tu onda nema zrtve - jer svi funkcionisu u skladnoj harmoniji.

Da li je ovo moguce - pa duboko u sebi verujem da da - ali je pitanje vremena kada? Kao i uvek.

ziv bio

evo sad chitam neshto o poslednjim trenutcima bojnog broda bizmark,pa me je ta tvoja kompanija podsetila na njega i njegovu posadu. ali da ne krecemo od repa :
1.ljudi su razlichiti. u svakoj normalnoj kompaniji direktor ima mnogo veshtine nego chistachica i teze je zameniti dobrog direktora nego 50 dobrih chistachica.
2.kompanije obichno imaju za cilj profit. mozda ta tvoja kompanija ima za cilj dobrobit chovechanstva.ipak poshto zaposleni kompanije imaju i svoje interese,pored interesa kompanije ,oni ce i njih pokushati da ostvare.
3. iz 1.i 2. proizilazi da ce lichni interesi direktora u svakoj kompaniji biti ispred interesa chistachice.

a sad da se vratim na bizmark. poslednja poruka kapetana bizmarka ,admirala lutensa , je bila:"brod ne moze da manevrishe.boricemo se do poslednje granate.ziveo firer." kao shto se vidi njegova odluka je bila da zrtvuje zivote posade i svoj,za neshto shto je smatrao da je vishe od njih svih. posada je medjutim sauchestvovala u odluci jer su se stvarno borili do samog kraja. tom odlukom su oni postali svi jednaki jer su ostavili svoje individualne ciljeve i svi ,bez obzira na chin, ostali samo posada bizmarka. bojim se da je tvoja kompanija utopija bash iz tog razloga shto ljudska bica zrtvuju svoj egoizam veoma retko i to kad se spremaju da umru.

Ih bas sam se bio raspisao ali mi backup izede post. Ajd sad moram ponovo.

Svidja mi se sto si primetio namernu stavljenu parabolu sa kompanijom. Namerno sam je stavio jer za mene velike kompanije upravo predstavljaju ono o cemu si ti pricao i gde smo se naizgled razisli. Kompanije su osnovni razlog zasto se ljudsko drustvo nalazi gde je sada - u bezocnoj i sve brzoj jurnjaavi za profitom i materijalnim - kao da je to nesto sto predstavlja neku vrstog svetog Graala - simbola slobode - a na kraju zecije rupe nije nista nego samo vece bezandje i apatija nego sto je bila na pocetku jurnjave. Zaposleni u kompaniji su tretirani kao clanovi porodice - osecaju se zaticenim i prihvacenim - daje im se lazni osecaj slobode pod neformalnim managementom - ali kada se direktoru digne ili kada zbog njegove greske cena akcijapadne 20-30% ili vise - par hiljada "clanova porodice" ce se naci na ulici bez posla. Svet danas - i u tome se slazemo - je u eri manipulacije ljudskim umovima i emocijama. Istina je odavno pobegla sa ove planete a drustvo se bazira na kvazi drzavama koje funkcionisu kao marionete velikih kompanija. Ljudi glasaju da bi im se usadio osecaj da zaista nesto mogu da izaberu i promene - da nadju sebi bolju vlast - dok prava istinska vlast (kompanije) nikad ne rizikuje da se kandiduje na izborima. A i zasto bi.   

Sustina moje price je svesnost - direktor zna svoj polozaj i zna odgovornost istog - cistacica zna svoj polozaj i zna da ne moze da vodi kompaniju ali zan da je njen posao vazan jer kada bi direktor morao da cisti iza sebe ne bi vodio firmu na najkvalitetniji nacin. Kad kazem svesnost - mislim na mnogo vise osim samo na puko razmisljanje u ulozi i zancenju necijeg posla. Mislim na duboko razumevanje i vrednovanje samog sebe i drugih ljudi oko sebe. Takva svesnost razvija postovanje medju ljudima i formira mnogo cvrcu vezu nego sto je to sadasnji pojam drzave ili kompanije ili bilo kog drugog socialnog organizovanja.

Nemam odgovor na pitanje da li ce takva drustvena zajednica zaista biti kompanija i da li ce raditi za profit ili ne - nisam dovoljno mudar da to predvidim. Nisam cak siguran ni da li ce drzave i kompanije i postojati kao pojam. Ono sto sam siguran je kada ljudska svest bude bila na tom stadijumu razumevanja samih sebe i sveta oko sebe svet ce biti totalno drugacije mesto za zivot. Lepse nadam se. 

Ponekad pomislim da se ova moja utopistichka slika vise uklapa u neke druge svetove koji malo toga zajednickog imaju sa materijalnim. Ali otom mozda drugom prilikom

Evo lepog citata koga sam pozajmio sa serbian cafea koji donekle ilustruje ono sto sam pricao:

"Бавећи се, пре седамдесетак година, суштином бића Срба, Хрвата и осталих Југословенаца, Владимир Дворниковић је устврдио да је „претерани регионализам смртни непријатељ сваког ширег стваралачког замаха”. Био је опрезан и када је у питању друга крајност: „Космополитска униформа цивилизације не сме да убије духовну индивидуалност – ту једину праву стваралачку снагу”. Како пронаћи златну средину између те две крајности, како бити интегрални део света а остати свој, вероватно је једно од озбиљнијих захтева које епоха глобализације ставља пред сваки народ. За разлику од многих, ми смо пред тим захтевом ветерани. Бавимо се њиме последњих десетак векова. Махом, неуспешно. "