Protiv trovanja omladine kapitalizmom! :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Citat

ja zelim da te prisilim da radis za platu koliku ti hoces,skoz demokratski, to znaci da i ja mogu da radim za platu koliku ja hocu! imam ista prava kao i ti.
ali ne moze da ja radim za istu platu kao i ti, ali da vise radim.

Што се првог тиче углавном се слажемо, па нема потребе за присиљавањем.
Код другога грешиш у томе што услови запошљавања нису свуда идеално исти. И тамо где је тржиште потпуно либерализовано услови у којима се ради и стиче профит се разликују у различитим гранама, професијама, па и предузећима. Једнакост профита и цена до којих доводи размена је само апстракција. Да није тако било би доста знати политичку економију коју сам ја учио на ФОН-у. Не би било потребе за економским факултетом и тешким (тако кажу они који то студирају) предметима као што је рецимо теорија цена.
Дакле могуће је за исту количину посла да не будемо плаћени исто. Можда си ти одабрао оно што волиш, а није тражено, па и даље чекаш посао или си морао узети посао ван струке. Можда једноставно ниси имао среће.
Права наравно имаш иста, а да ли си их и колико и како искористио зависи и од тебе. Такође, ја нигде немам написмено да ме неће цимати па да радим и цео дан, или чак прековремено, што ми се повремено и дешавало... И у оквиру једног радног места се услови мењају. Људи мењају радна места, траже боље услове према својим приоритетима.

Што се тиче приоритета, велики број радника има жељу за релативно сигурним послом на коме ће пристојно зарадити и неће бити малтретирани. Сви синдикати или радничке (социјалистичке) партије* боре се захтеве као што су већа сигурност посла, виша надница, краће радно време... Једноставно да у подели колача више припадне раднику, а мање послодавцу. То је легитимно колико и тежња послодавца за свим супротним од овога.
Осим тога, и на десници постоје они који сматрају да се већи приходи могу успоставити мањим порезима до којих може доћи минимизовањем државног бирократског апарата и империјалне улоге коју њихове земље преузимају на себе. Погледајмо рецимо америчке либертаријанце - не траже они методе "научног цеђења зноја" или претварања радничке класе у робове, него да владајуће елите појефтине државу тако што рецимо неће правити империјалне ратове.
У Србији наравно немамо тај проблем, али имамо други. Политичари много брате краду. Сви би боље живели да се нису продавале три шећеране за десет евра, да се није пуцало по сумњивим уговорима за војску по стотине милиона евра, да није цело подорилиште отишло на крађу на аеродрому, да не постоји спрега политичара са монополистима која држи високе цене. А ту учествују баш сви који су 2000. дошли на власт. Тако гледано још ћу поверовати у ону радикалску паролу "да нам већ данас буде боље". Ако се макну лопови - можда.

* наравно не рачунам ту неке блеризме и ДС која је само формално у социјалистичкој интернационали.