Od 2000. godine Srbija dobila 3,5 milijardi evra međunarodne pomoći

Niko ne kontroliše donacije

Od oktobarskih promena 2000. godine u Srbiju je na razne načine stiglo oko 3,5 milijardi evra međunarodne pomoći. Da smo imali izgrađene institucije i da smo bili inventivniji, pomoć je, kako se procenjuje, mogla biti veća za čitave dve milijarde evra. A da smo trošenje donacija kontrolisali kao što to čine Japanci, imali bismo više uređenih škola, vrtića, bolničkih odeljenja, popravljenih mostova.

zŠkola za decu sa smetnjama u razvoju „Boško Buha“ iz Beograda u martu ove godine dobila je donaciju japanske ambasade u iznosu od 72.000. Po rečima direktorke Olivere Arsenijević, novac je utrošen na način kako je to i predviđeno ugovorom.

- Kupljen je nov nameštaj, mašine za pranje, sušenje i peglanje veša, mašine za krojačku i šivaću radionicu, kao i novih 80 konferencijskih stolica. Pedantni Japanci veoma su revnosno pratili realizaciju celog projekta i način na koji se vodi računa o kupljenim stvarima. Kako sam čula, ta briga će trajati narednih pet godina - kaže za „Blic“ direktorka Arsenijević.

Za razliku od revnosnih Japanaca, kako kaže Gordana Lazarević, pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom, u našoj državnoj upravi ne postoji institucija koja je u stanju da na pravi način kontroliše kako se troši međunarodna pomoć.

- Da se institucije, kao što je državni revizor i spoljna revizija, izgrade i osposobe za rad, potrebno je dosta vremena. Ali bez njih ne možemo ići ka članstvu u EU. Jer kad dobijemo status člana, a time i pristup strukturnim fondovima, plivaćemo u novcu, ali ćemo moći da ga trošimo samo po jasno utvrđenim pravilima - objašnjava Lazarević.

I Nemanja Nenadić iz organizacije „Transparensi internešenel“ kaže da naši nadležni organi imaju vrlo ograničene mogućnosti za kontrolu međunarodne pomoći, zbog čega su donacije potencijalni izvor korupcije. Obaveza formiranja sektora unutrašnje finansijske kontrole, kaže Nenadić, ispunjena je u svega dva ili tri ministarstva, dok su izveštaji Budžetske inspekcije Ministarstva finansija koja, između ostalog, treba da kontroliše i kako se troše donacije, nedostupni javnosti.

Analiza Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom pokazala je da, zbog generalno slabih apsorpcionih kapaciteta korisnika pomoći, uključujući i vladine institucije, najavljena pomoć često ne biva iskorišćena, pa se deo vrati donatorima ili, u najboljem slučaju, preusmeri u neku drugu oblast. Gordana Lazarević kaže da nam je ukupno odobrena 5,1 milijarda evra od čega je do sada kroz projekte realizovano 3,5 milijardi, a ostatak će biti realizovan narednih godina.

Struktura realizovane međunarodne pomoći u protekloj godini pokazuje da je vreme bespovratne pomoći prošlo. Za razliku od ranijih godina, ubuduće će bespovratna pomoć, u okviru koje je humanitarna pomoć dominantna, biti odobravana samo u vanrednim prilikama, kao što je to prošle godine bio slučaj sa poplavama u srednjobanatskom regionu (Jaša Tomić). Gro međunarodne pomoći Srbiji danas čine tzv. meki ili konceionalni krediti (uslovi znatno povoljniji od tržišnih i veliki grejs period) namenjeni razvoju, a pre svega strukturnom prilagođavanju i obnovi infrastrukture.

I konačno, svet ima sve manje razumevanja za naše socijalne probleme, pa se i pomoć za njihovo rešavanje rapidno smanjuje. Očigledno donatori smatraju da je srpska ekonomija dovoljno ojačala i da je država u stanju da sama zbrine ugrožene kategorije stanovništva.

Prema proceni Svetske banke, tranzicija traje 15-20 godina i u čitavom ovom periodu neophodna je eksterna podrška za pokriće jednokratnih troškova reforme, kao što su uvođenje novih institucija i osposobljavanje kadrova. Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom ocenjuje da međunarodna pomoć još nije dovoljna, posebno zbog velikog broja zakona za čiju implementaciju su neophodna dodatna sredstva u budžetu. Dakle, tema donacija i kontrole njihovog trošenja i dalje će biti na dnevnom redu.

Za početak pokušali smo da saznamo na koji način je prošle godine potrošeno 164,83 miliona evra donacija (međ. kredita) budžetu Srbije. Umesto odgovora natrčali smo na pingpong između Ministarstva finansija i Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom. Iako je reč o 2.500 puta većoj sumi od one koju je Ambasada Japana dodelila školi „Boško Buha“, u oba ministarstva tvrde da su nadležni „oni drugi“.

B. Krivokapić - M. Škrbić

    Donacija za program zaštite svedoka

    Oko 21 milion evra donacija u 2005. godini MUP Srbije iskoristio je najvećim delom za nabavku opreme, zaštitu svedoka, organizaciju seminara i edukaciju. Donacijom SAD Jedinici za zaštitu učesnika u krivičnom postupku potpomognuta je realizacija Zakona o programu zaštite svedoka, a pripadnicima Jedinice je obezbeđena i policijska obuka u Americi.

    U toku prošle godine vlada Kraljevine Španije uputila je donaciju u iznosu od 135.000 evra za modernizaciju i opremanje DNK laboratorije, OEBS i vlada Norveške uručili su kompjutersku opremu Odeljenju za istraživanje ratnih zločina, a SR Nemačka 12 vozila upravi granične policije.

    N. E.


Izvor: Blic