На фотографији се налазе јерменске хришћанске девојке које су турци након силовања разапели на крстове за време Првог светског рата, кад се и завршава проклета ера исламског калифата.
Турски војници и остали башибозук масовно су силовали Јерменке. Обешчашћено је тако на десетине хиљада жена. После иживљавања понижене Јерменке су клали, а онда им одсецали главе и набијали их на коље поред већ постављених мушких глава. На свим јавним местима, широм Османлијске империје, на раскршћима и трговима могло се видети коље пободено у земљу на чијем су врху биле одсечене јерменске главе.

Јермени су народ који је први на свету на својој историјској судбини искусио највећи могући злочин – покушај потпуног истребљења. Геноцидни двадесети век најавио се у Турској која је у Западној Јерменији побила близу два милиона Јермена, разорила њихова станишта и светилишта и избрисала трагове њиховог миленијумског постојања. Злочин огромних размера изазвао је колективну живу рану у свести свих Јермена која се преноси са колена на колено, са нараштаја у нараштај. Осећају је сви Јермени, без обзира где живе – у Јерменији или у свету.

Постоје прворазредни историјски извори који сведоче да је у логору у Битлису одвојено хиљаду јерменске деце која су жива спаљена! За већину Турака, посебно за оне који су носили униформе, била је национална част убијати Јермене. Често су се сликали са масакрираним жртвама којима би претходно одрубили главе.
На неким фотографијама поред турских официра славодобитнички су стајали и немачки официри који су радили као инструктори у пријатељској, турској војсци, а испред њих су стајали унакажени јерменски лешеви. (Истоветне сцене могле су се видети у Босни на фотографијама муслиманских шехита који су се у лето 1992. године сликали са одубљеним главама српских војника).

‘Ко се још сећа геноцида над Јерменима!’‘
Та трагична равнодушност света дала је за право Турској да преко својих обавештајних служби припреми Азербејџанце да почетком 1988. године почине злочин у Сумгајиту, где је страдало више стотина Јермена. На исти начин Турска је припремала, а онда се и директно умешала у рат који је 1992. године избио у Босни и Херцеговини, стављајући се на страну босанских потурчењака.

Турска Мустафе Кемала (чивутина из Солуна, познат по изјави: „Решио сам јерменско питање за три месеца. Моји претходници то 30 година нису могли да ураде.") је 1918. г. бројала тек 13 милиона душа, ако се ''зна'' де је тај исти Кемал са ''младотурцима'' убио између 600 000 и 1 800 000 излази да је убијен сваки 11 становник Турске.

У Музеју затирања Срба(у оснивању) планирана је Кућа непризнатих геноцида, са словенским, лужичким, кавкаским, јерменским, асирским и курдским одајама.

"Већ 95 година се Јермени расути широм свијета боре да се оно што је турска влада учинила овом народу призна као геноцид. А Османско царство је усред првог свјетског рата одлучило да поведе и рат против властите хришћанске мањине, против Јермена. У овој акцији која се називала "делокализација" од 1915. до 1917. је према различитим изворима, убијено између осамсто хиљада и милион и по Јермена, исто толико је протјерано.


Турски војници спроводе Јермене у логор Мезирех (1915.)

Турски премијер Ердоан и данас негира да је дошло до геноцида и говори како такве оптужбе без доказа каљају част његовог народа. Филм "Агхет" управо износи доказе о геноциду. Реакције на овај филм су већ испрограмиране, јер он није дипломатски увијен, он је направљен као оптужба.


Демонстранти у Турској протестују због називања злочина над Јерменима геноцидом (октобар 2007.)

Осим на документима, филм се заснива на изјавама страних дипломата, мисионара, официра и других људи који су били свједоци збивања у Турској. Јермени су тада посматрани као паразити друштва, њихова имовина је конфискована, цијеле породице су одвођене из њихових домова и у сточним вагонима пребациване у сабирне логоре. Били су присиљени да сами плате тај превоз.
У логорима је обављана селекција на оне који ће бити убијени и оне који ће бити послани у пустињу у Сирију гдје су умирали од глади и жеђи. Филм не говори ништа о томе да је геноцид над Јерменима уствари била генерална проба још темељнијег дјела истребљења које су планирали нацисти, холокауста, а које тако шокантно подсјећа на оно што се збивало у Турској", пише "Зидојче Цајтунг".


Јермени убијени у Сиријском граду Аллепо, фотографија из 1919. године

znima me ova tema pa da se upisem.

Mислим да турски хибриди на Балкану заслужују судбину војвођанских Фолксдојчера, због почињених геноцида, а не да им ЕУ обећава ове просторе.