Kada neko ima aneurizmu, to znači da se neka arterija u njegovom telu opasno proširila. Ispupčenje napunjeno krvlju može decenijama da ne izaziva nikakve tegobe, ali ako se ne otkrije na vreme i iznenada pukne, ishod je često koban. Pucanje proširenog krvnog suda u mozgu može da uzrokuje moždani udar, a posledica je u mnogim slučajevima smrt ili doživotna hendikepiranost.

Šta je aneurizma
Do pucanja krvnog suda ne dolazi iznenada već je ono posledica skrivenog degenerativnog oboljenja krvnih sudova koje se godinama razvija. Tkivo zidova krvnih žila širi se milimetar po milimetar i stvara se tromb. Ukoliko se napeti zidovi krvnih sudova istanje pod stalnim pritiskom pulsirajuće krvi, oni pucaju i krv se izliva u unutrašnjost organizma.
U načelu, svaka arterija može da razvije degenerativnu promenu, ali više od polovine aneurizmi nastane u aorti, a naročito u trbušnoj. Proširenja su moguća i na krvnim sudovima u grudnom delu (torakalna aneurizma), ali i u mozgu, karličnim arterijama, a ređe i na drugim mestima. Ako se aneurizma nalazi u pregibu kolena, ne postoji opasnost od pucanja krvnog suda već od embolije, to jest začepljenja krvnog suda.
Ako pukne
Šta kada pukne aneurizma aorte? Na mestu pucanja nastaju nepodnošljivi bolovi. Ruptura je opasna po život, jer za kratko vreme u unutrašnjost tela mogu da se izliju dva, tri ili čak četiri litra krvi i da otkaže više organa. Od posledica umre 80 odsto pacijenata. Šansa da se preživi, pod uslovom da se na vreme stigne u bolnicu, iznosi 50 odsto. Pacijent se odmah podvrgava operaciji. Na mestu gde je aorta pukla ugrađuje se stent koji se preko preponske arterije kroz cevčicu dovodi do povređenog mesta i arterija se iznutra zatvara. Drugi način je da se aorta otvori hirurškim putem i na oštećeno mesto se ušije implantat.
Otkrivanje
Proširenje arterija može da se dijagnostifikuje pre nego što dođe do pucanja, i to potpuno bezopasnim i bezbolnim ultrazvučnim pregledom. Kada se ustanovi da pacijent ima proširenje trbušne aorte, neophodno je redovno pratiti situaciju, jer većina ovih proširenja sporo napreduje i ne puca. Ali, kada proširenje dostigne prečnik od 4,5 do 5,5 centimetara, a zid izgleda opasno tanak, pucanje sprečava preventivna operacija, kojom se proširena aorta stabilizuje stentom ili implantatom. Zato bi svi muškarci stariji od 65 godina, budući da su oni najrizičnija grupa, trebalo da obave pregled ultrazvukom.
Ima li razlike između aneurizme u telu i proširenja krvnog suda u mozgu?
Intrakranijalna aneurizma, to jest proširenje krvnog suda u mozgu, izgleda drugačije i ima drugačije uzroke od aneurizme u ostalim delovima tela. Na račvama moždane arterije stvaraju se kesasta proširenja, a razlog je u prvom redu genetskim faktorima uslovljena slabost tkiva na zidovima krvnih sudova. Kada je reč o ovoj vrsti aneurizme, žene su ugroženije nego muškarci. Ako se proširenju pridruže još neki negativni spoljašnji faktori, kao što su neadekvatno lečen visok krvni pritisak, pušenje i izloženost velikom stresu, vrećica može da pukne, a krv da iscuri u okolne delove mozga. Regioni koji su smešteni iza krvnog suda koji je pukao više nisu dovoljno prokrvljeni i mogu da odumru.
Kao grom iz vedra neba javlja se nepodnošljiva glavobolja. Dešava se da pacijent izgubi svest, a retki su simptomi moždanog udara kao što su suženje vidnog polja, oduzetost i otežan govor. Četvrtina pacijenata koja doživi ovakav oblik moždanog udara odmah umire, a od onih koji prežive jedna trećina ostaje najteže hendikepirana, jedna trećina srednje hendikepirana, dok jedna trećina ozdravi. Oni koji su ozdravili često trpe posledice, kao što su problemi sa koncentracijom i druga blaža smanjenja mentalne sposobnosti.
Kako se leči intrakranijalna aneurizma?
Neinvanzivna metoda koilinga podrazumeva uvođenje tanke plastične cevi u preponsku arteriju, koja se zatim dovodi do puknute arterije u mozgu. Tamo se kroz užu cevčicu ubačenu u širu, u vrećasto proširenje ubacuju minijaturne spirale od platine (koilovi), koji ga začepljuju i time zatvaraju zid arterije. Drugi način lečenja je da se lobanja otvori. Neurohirurg na mestu vrata aneurizme postavlja tanku metalnu štipaljku i sprečava dovod krvi u nju.



Istraživanja pokazuju da se pod uticajem naslednih faktora kod svake 20. odrasle osobe u mozgu razvije aneurizma, ali se veoma retko dešava da ona pukne.
Međutim, ona će najpre pući kod osoba koje puše ili imaju visok krvni pritisak (čak 10 puta češće nego kod ljudi koji žive zdravo i ne puše i koji leče hipertenziju na odgovarajući način).

Kako nastaje

Uzroci koji mogu da dovedu do nastanka aneurizme su različiti. Naročito su ugroženi muškarci, pušači i oni čiji su braća ili sestre imali aneurizmu. Ostali faktori rizika su koronarne bolesti srca i visok krvni pritisak.
Pacijent po pravilu ništa ne oseća sve dok aneurizma ne pukne. U retkim slučajevima, tromb je toliko blizu kičme da se još pre pucanja javlja bol. Ponekad, međutim, aneurizma tako brzo raste da izaziva bolove na mestu na kome se nalazi.


Izvor: Blic