DŽORDŽ SOROŠ NA ČELU TIMA ŠPEKULANATA KOJI RUŠE EVRO
ponedeljak, 01 mart 2010 01:55

S početka krize su propale privatne banke, a danas će mesto bankrotiranih banaka zauzeti Grčka i Portugal, najslabije karike zone evra

Najveći svetski špekulativni fondovi su ujedinili napore da bi izazvali pad kursa evra na paritetni nivo sa dolarom SAD, saopštio je američki list Vol Strit Džornel Jurop, koji izlazi u EU. Prema podacima tog lista, šefovi najjačih fondova, uključujući Džordža Sorosa, sprovode u Njujorku redovne susrete gde se razmatraju scenariji pada kursa evra.

Izdanje ističe da je politika tih organizacija isključivo agresivna. Za svaki sopstveni dolar, postavljen protiv evra, oni privlače 20 dolara kratkoročnih kredita. Zbog toga znatan deo svetskog monetarnog tržišta sa dnevanim prometom operacija od tri triliona dolara danas igra protiv jedinstvene evropske valute.

List navodi reči finansiste, u skladu sa kojima su dalji događaji na svetskom finansijskom tržištu sposobni da se razvijaju prema sceniriju 2008. godine. Onda su, kao što je poznato, propale privatne banke Bear Sterns i Leman Braders, od čega je počela svetska finansijska kriza. Danas, prema mišlenju finansista, mesto bankrotiranih banki će zauzeti Grčka i Portugalija - najslabije karike zone evra.

Komentar direktora departmana analitičkih informacija agencije RBK Aleksandra Jakovljeva:

„Niko ne zna realnu strategiju najvećih investicionih fondova. Članak posvećen tome može da bude nagađanje novinara iz Vol Strit Džornel Jurop. Komentarisati se mogu ne konkretne akcije Džordža Sorosa, koji nikada nikoga ne informiše o tome šta radi, kakve strategije ima, protiv čega igra i u šta ulaže, već ideje koje su aktuelne u svetskoj finansijskoj sferi. Ideja je takva da je evro pod pritiskom zbog niza objektivnih razloga. Dok se ne sredi situacija oko Grčke, dok investitori ne uvide da EU ima realne mogućnosti radi rešavanja grčkog problema i sprečavanja sličnih situacija u drugim zemljama, situacija za evro neće biti poboljšana. Razumljivo je da će Grčku spašavati, da je evro daleko od parteta s dolarom. Međutim, situacija nimalo nije prijatna. Što se tiče špekulanata, oni su zato i špekulanti što pokušavaju da na tome zarade. Mislim da ne vredi  pokušavati da se iznesu na videlo njihovi planovi, tim pre tvrditi da će oni dovesti evro i dolar do pariteta.

Zaplašivanje tržišta propašću evra je pravi raj za špekulante, međutim, te pretnje nisu osnovane, smatra i član Komiteta Državne dume RF za finansijsko tržište Anatolij Aksakov. Potencijal svetske ekonomije i iskustvo Evropske centralne banke, uveren je ekonomista, omogućiće očuvanje evra. Za to su zainteresovane ne samo zemlje evrozone, već i čitav svet jer stabilnost evropske valute garantuje stabilnost drugih valuta i inače svetskog finansijskog sistema. Zato će čitav svet direktno ili indirektno učestvovati u očuvanju evra.

Пренето са...

Danas se ni o ratovima ni o “kapitalizmu katastrofe” ne govori toliko koliko o krizi. Diskurs krize kapitalizma, bilo cikličke ili terminalne, naravno nije nov. Što jest novo u zadnjoj krizi?

- Kriza je razotkrila da sva službena ekonomika ne počiva ni na kakvoj sustavnoj spoznaji nego na religioznoj dogmi Nevidljive Ruke Tržišta koja će sve urediti. Drugo i osnovno: njeno je suzbijanje sasvim krivo postavljeno, tj. kao puko spašavanje banaka (i to nekih najvećih, stotine manjih hrpimice bivaju progutane od velikih!). Te su banke shvatile da su “prevelike da ih se pusti propasti” pa sad veselo nastavljaju s praksom koja je dovela do krize, ne otplativši uopće veći dio dugova koje još na papiru imaju. Ali s jednom razlikom: mnogo ih je manje briga za “realnu ekonomiju” tj. nefinancijsku proizvodnju srednjeg i malog (a ponegdje i krupnog) razmjera, a uopće ih nije briga za potrošače. Dakle, daju vrlo malo ili nikako zajmove takvim tvrtkama i porodicama.

Nezaposlenost je, kako u SAD tako i u Evropi, ogromna i stalno raste. Službeno se nezaposlenost u ta dva područja cijeni na 37 miliona osoba, što bi s porodicama dalo već negdje oko 120 miliona; no kritičari primjećuju da su sve statistike manipulirane kako bi isključile osobe koje nisu registrirane da traže posao, ilegalce itd., tako da sve te brojke valja povećati do jedne polovine. Metropolitanski kapitalizam bio bi dakle stvorio negdje oko 180 miliona nezbrinutih osoba u svom srcu – ne samo na Jugu ili Istoku. A kako će se ekonomija popraviti ako se ne poveća zaposlenost, proizvodnja a time i dohodak radnih ljudi da bi mogli kupovati što trebaju za život, od jela do stana? To nitko na vlasti ne pita, svi ti vajni specijalisti koju su krizu 2008. i prouzročili. Jedina masovna proizvodnja za koju država danas daje mnogo para jest, npr. u SAD, ona vojna. Hoće li to suzbiti krizu, ma i na račun ostale tri četvrtine svijeta koji se može otpisati ili suzbiti silom? Sumnjam, vrlo sumnjam.

Kako će se onda kriza “razriješiti”?

- Osnovni učinak krize bit će dakle da će sve manje bogatih postajati sve bogatiji, a sve više siromašnih sve siromašniji. Propadat će srednje klase i srednje države (u Evropi Grčka, Portugal, Irska itd., te velika većina njih između Praga i Moskve). Nalazimo se u oku uragana koji se zove (recimo) turbokapitalizam. Optimisti ga zovu slomom kapitalizma, a pesimisti početkom novog barbarstva koje želi da spoji totalnu kontrolu fašizma s građanskim parlamentarizmom kao zaglupljivanjem masa preko efikasnih propagandnih aparata ispiranja mozgova (televizija, masovni gledalački sportovi, gdje ustreba nacionalizam itd.). Ja smatram da i jedni i drugi imaju pravo. Kako je išlo od 1970-ih do danas, dakle diktatura banaka i armija uz potporu država, dalje ne ide. Prošlo je zlatno doba Države Blagostanja ili kejnzijanizma, koje je bilo zauzdalo banke ali nikako armije jer se ekonomija neophodnim dijelom temeljila na vojnim izdacima (kao i danas: ratovanje i ratna pljačka kao izvor profita je konstanta kapitalizma od venecijanskog arsenala i londonske burze od pred pola tisućljeća). Povratak na tu Državu također ne ide, otpori su preveliki, te i Obamin četvrt-kejnzijanizam izgleda mrtvorođen.

Potaknuti ratovima u post-Jugoslaviji, ali i američkim odgovorom na terorističke napade od 11. rujna, napisali ste kako kapitalizam danas treba, hoće i znači rat e da bi “normalno” funkcionirao. Mislite li još uvijek da smo u stogodišnjem ratu koji je počeo 1911. godine?

- Pax americana je očigledno propao jer je neophodnim dijelom počivao na strahu od, ustvari nepostojećeg, komunizma. Bez te prijetnje ni Evropa ni Azija nisu više poslušne, držao ih je samo strah od financijskih i vojnih represalija SAD-a. Ono prvo je nakon 2008. otpalo, a ono drugo sve manje pali, vojna sila nije uspjela smiriti Irak (mada jeste uspjela otvoriti petrolejska polja zapadnoj eksploataciji), a još manje će uspjeti da smiri Afganistan. Varijante su dakle: novo dvovlađe SAD-Kina, a bilo bi i trovlađe à la Orwellova “1984″ da projekt Evrope nije ovako bijedno potonuo u vlast banaka i policije bez ikakve, ma i prividne, demokracije; ili pak, pogotovo ako dođe do nuklearnog ratovanja ili širokog ekološkog sloma, raspad na regionalna patrijarhalno-šovinistička grupiranja većeg ili manjeg razmjera (dakle smrt turizma). Mislim li još uvijek da smo u stogodišnjem ratu, koji je počeo 1911. godine? Da, mislim, samo sam eto opet bio nepopravljivi optimist: bit će dulji no 100 godina…

Situacija se još do prije nekoliko desetljeća nije činila tako beznadnom?

- Postojala je dakako, od Lenjinove revolucije 1917. i oduševljenja koje je ona izazvala u dobrom dijelu razvlaštenih i ugnjetenih narodnih masa, sve do negdje 1956. (Mađarska) ili 1968. (Čehoslovačka), i lijeva alternativa, naime prava demokracija odozdo, s punom kontrolom organiziranog naroda nad svim sredstvima proizvodnje i financiranja. To bi značilo i kraj ratovanja (mada nikako i kraj društvenih napetosti ili trvenja, to su gluposti). Slom te alternative, koju je Bloch nazivao konkretnom utopijom, prouzrokovala su ugrubo dva faktora. Prvo i najvažnije, ona se sama kompromitirala svojatanjem komunističkih i sličnih partija na vlasti da ne samo što vode do takvog društva nego su ga uglavnom već i stvorila; to je u sve većoj korupciji i stagnaciji njihovih država bila najbolja svakodnevna propaganda za dokaz lažnosti takvog društvenog uređenja. Ja za njega tvrdim da nije nikada bilo komunističko a da je prema komunizmu ili istinskom socijalizmu vjerovatno vodilo u herojskim podvizima oslobodilačkih ratova i izgradnje razrušenih društava, recimo otprilike prvih deset do dvadeset godina, već prema uslovima konkretne zemlje. U Jugoslaviji, rekao bih intuitivno, ali valja konzultirati još neobjavljene izvore, možda prvih petnaestak godina nakon 1945. Drugi faktor sloma ljevice bila je neprekinuta i dobro organizirana opsada cijelog kapitalističkog svijeta, najefikasnije u ogromnoj utrci naoružanja, koja je otjerala SSSR u bankrot.

Uslijedila je obnova kulta države, u sljednica Jugoslavije ideologija državotvorstva, zajedno s novim obožavanim državnim vođama. Kako to da su te “vjekovima čekane”, “ponosne države” čim su mogle, poput poslušnih postkolonijalnih psića počele isporučivati svoj teritorij i građane globalnom kapitalu? Radi li se tu još/već uopće o narodima koji imaju svoje države i društva ili samo o nakupinama identitetskog nasilja novokomponiranih grupa i slojeva nad ostatkom obespravljenog stanovništva? A sve pod nadzorom globalnih centara moći?

- Mislim da ste napipali osnovnu proturječnost između nacionalističke ideologije i kapitalističke stvarnosti. Sigurno ima i među nacionalistima ljubitelja svog naroda, dakle konkretnih ljudi kojima se on (nacionalisti su uglavnom muški, većina žena ima prečeg posla, npr. preživjeti) osjeća srodan i odan. E sad, na čem bi takav “iskreni nacionalist” trebao prvenstveno nastojati? Da tom voljenom narodu ide dobro, počev u osnovnom fizičkom smislu: da ima dosta za iće i piće, za stan i disanje, za odjeću, zdravlje, odgoj i obrazovanje, i dodajte, dragi čitaoče, što god vi mislite da je tu bitno. Dakle, ne smije se poljoprivredu predati profitnim kompanijama koje se ne brinu za dobru hranu niti za dobrobit seljaka (bez kojih one danas u svijetu mogu); ne smije se cijelu ostalu industrijsku proizvodnju dati budzašto stranim kompanijama koje mogu lijepo otići u Kinu ako radnici traže osnovna građanska prava i poštenu plaću da mogu kupiti gore navedena dobra; ne smije se kompanijama dopustiti da zagađuju zrak tako da će naši unuci nositi plinske maske i kisik za disanje na leđima; ne smije se učenje potpuno podvesti pod njemu sasvim neprimjerenu kvantifikaciju tako da će generacije odrasti bez odgoja i sa sasvim suženim obrazovanjem. I tako dalje. Drugim riječima, ako si nacionalist moraš biti protiv “ulaska u Evropu” jer ti ona danas nalaže upravo sve to što se po tebi, ako si iskren, ne smije. Na muci se poznaju junaci: kako su se odlučili Tuđman, Račan i kompanija, te njihovi nasljednici danas? Za kapitalizam a protiv naroda. Kako ja onda mogu vjerovati da su ti vajni narodni vođe iskreni nacionalisti, da im nacionalizam nije – svjesna ili nesvjesna – maska da ušićare (razmjerno male) pare za sebe naveliko služeći stranom kapitalu? Kako mogu da ne žalim za zbilja nezavisnom Jugoslavijom?

Цео текст

Sjajne analize   ..... Steta sto ce ih  malo ko razumeti ,  a pogotovo niko nece zbog ovih istina promeniti stav     .. dovoljno je da  sive narodne  mase samo ukljuce  B92 ili RTS  - i sve ovo ode u propast.... 

Valjda neko ima glavu, ili su svi zamenuli glavu za televizor?

Светски шпекуланти желе да сруше евро

Највећи светски шпекулативни фондови су ујединили напоре да би изазвали пад  курса евра на паритетни ниво са доларом САД, - саопштио  је амерички лист Вол-Стрит Џорнел Јуроп који излази у ЕУ.

Према подацима тог листа, шефови најјачих фондова, укључујући Џорџа Сороса, спроводе у Њу-Јорку редовне сусрете где разматрају сценарији  пада курса евра.

Издање истиче да је политика тих организација искључиво агресивна. За сваки сопствени долар, постављен против евра, они привлаче 20 долара краткорочних кредита.  Због тога знатан део светског монетарног тржишта  са дневаним прометом операција од 3 трилиона долара данас игра против јединствене европске валуте.

Лист наводи речи финансисте, у складу са којима су даљи догађаји на светском финансијском тржишту способни да се развијају према сценирију 2008. године. Онда су, као што је познато, пропале приватне банке Беар Стернз и Леман Бразерз, од чега је почела светска финансијска криза. Данас, према мишлењу финансиста, место банкротираних банки ће заузети Грчка и Португалија - најслабије карике зоне евра.

Коментар директора департмана аналитичких информација агенције РБК Александра Јаковљева.

 Нико не зна реалну стратегију највећих инвестиционих фондова.  Чланак посвећен томе може да буде нагађање новинара из Вол-Стрит Џорнел Јуроп. Коментарисати се могу не конкретне акције Џорџа Сороса који никада никога не информише о томе шта ради, какве стратегије има, против чега игра и у шта улаже, већ  идеје које су актуелне у светској финансијској сфери. Идеја је таква да је евро под притиском због низа објективних разлога. Док се не среди ситуација око Грчке, док инвеститори не увиде да ЕУ има реалне могућности ради решавања грчког проблема и спречавања сличних ситуација у другим земљама, ситуација за евро неће бити побољшана. Разумљиво је да ће Грчку спашавати, да је евро далеко од партета с доларом. Међутим, ситуација нимало није пријатна. Што се тиче шпекуланата, они су зато и шпекуланти што покушавају да на томе зараде. Мислим да не вреди  покушавати да се изнесу на видело њихови планови, тим пре тврдити да ће они довести евро и долар до паритета.

Заплашивање тржишта пропашћу евра је прави рај за шпекуланте, међутим, те претње нису основане, - сматра и члан Комитета Државне думе РФ за финансијско тржиште Анатолиј Аксаков. Потенцијал светске економије и искуство Европске централне банке, - уверен је економиста, омогућиће очување евра. За то су заинтересоване не само земље еврозоне, већ и читав свет јер стабилност европске валуте гарантује стабилност других валута и иначе светског финансијског система.  Зато ће читав свет директно или индиректно учествовати у очувању евра.

http://serbian.ruvr.ru/2010/02/27/4890187.html

Коментар дана
Шпанија не може да се плати
      
Бранко Павловић      
понедељак, 01. март 2010.
Дуг Грчке је велики, али то теоријски може да се плати. Кад би то био централни проблем, нашло би се 340 милијарди евра. Међутим, шпански дуг не може да се плати ни теоријски.

Процењује се да Шпанија у овом тренутку дугује око 3.600 милијарди евра. Није штампарска грешка: три хиљаде шест стотина милијарди.

Од тога је око 16% јавни дуг, а остало је приватни. Јавни је на 74% БДП. Када цифре дођу до ових размера, потпуно је свеједно да ли је реч о јавном или приватном дугу.

Истовремено, тренуто на тржишту некретнина у Шпанији 1,3 милиона јединица тражи купца. Није штампарска грешка: милион три стотине хиљада. Углавном безуспешно. Замислите колико је капитала замрзнуто у недовршеним објектима или у плачевима за изградњу.

Ако знамо да је губитак на некретнинама у Дубаију 40% (повериоцима се нуди 60 центи за један долар), онда за Шпанију тај губитак не може бити мањи од 60%.

Како је тржиште некретнина кључни разлог енормне презадужености у Шпанији, то значи да је ненаплативих потреживања око 1,8 хиљада милијарди евра. То не може да се плати.

Процена је да би само за текуће спашавање Грчке, Шпаније, Протугала и Ирске ове године било потребно 426 милијарди евра. Није штампарска грешка: четири стотине двадесет шест милијарди.

Треба имати у виду да је дуг Италије достигао 113% БДП. Није грешка: сто тринаест. И да је Француска 2009. годину завршила са 13 % буџетског дефицита (уочавате да је Грчка на стубу срама због 12,7%). Озбиљно стезање каиша у највећим економијама ЕУ тек предстоји.

Велика Британија има озбиљан дуг, али највећи део тог дуга доспева тек за 10 година. Они такође имају и своју валуту, тако да је пад фунте готово известан, зато што ће тиме искористити шансу да повећају конкурентност пре свега својих услуга, али наравно и роба. Оно што брине, то је план да се у наредне три године додатно задуже за даљих 1.100 милијарди долара. Хиљаду сто.

Инсистирам на тим бројкама, не само да бих показао да вађења нема, него и због тога да схватимо колико смо сви уз ове светске преваранте навикли на фантастичне, незамисливе цифре. Поређења рад, укупна тржишна капитализација Ербаса је 12, 5 милијарди евра. Замислите ви сад то: ове године треба интервенисати за четири набројане земље са 35 неких Ербасова. Тридесет пет. По свој прилици, неко ће морати да саопшти неким марљивим и штедљивим људима да њиховог пензионог фонда нема, да њиховог фонда од полиса осигурања нема итд. Односно, мораће то да се покрива штампањем пара.

Ови проблеми имаће и своју политичку димензију. Ако се испостави да се Барселона није задуживала као остатак Шпаније, ето проблема. Немац не може даље да носи на својим леђима гомилу других неодговорних у ЕУ, тим пре што су већ за интеграцију Источне Немачке платили 1.100 милијарди марака. Грчку већ читате. А спремају се социјалне тензије у Италији и Француској, крајем ове и почетком следеће године.

Што се Србије тиче, не вреди ни објашњавати да ће бити тешко.Постоје и даље бољи и лошији потези, али сви су нужно веома болни. Зато се неће ни догодити.

Пренето са... ...

ebemti kako je Španija toliko dužna? Treba da investiraju u vetrenjače u Srbiji? Što ne puče pederska nemačka, austrija,holandija...

 

сад ће станислав да објасни како то није тако и да је крив слоба

И САНУ, брадата Удба и ''поражене'' антиевропске снаге

Jebote i to dozivesmo da skusha postane Sorosevac, kad je cuo da rusi Evropu.
Znao sam ja da Soros je nas ubacen agent.Sorose srbine.