Kampanja EU rasistička?


Brisel -- Najnoviji spot napravljen u okviru kampanje proširenja EU trebalo je da prikaže Uniju kao silu koja ujedinjuje, ali većina gledalaca kažu je rasistički.

Reklama prikazuje EU kao belu lepu ženu obučenu u žuti lateks, koju napadaju neprijatelji različitih rasa, ali ona uspeva da ih sve pomiri.

Kampanja je trebalo da prikaze EU u pozitivnom svetlu, kao silu koja ujedinjuje, ali su efekti sasvim suprotni. Procenite sami.




Izvor: Blic

Španski regioni "do guše" u problemima zbog mera štednje


Španija je možda smanjila očekivanja vezana za ciljni deficit na nivou države, ali se regionalni lideri žale da oni nemaju mogućnosti da smanje teret koji donose otkazi u njihovom školstvu i zdravstvu.


"Ostali smo bez ičega, nema više nijednog evra", rekao je predsednik severnog regiona Kantabrije, Ignjasio Dijego, čija je pokrajina 2011. premašila ciljni deficit od 1,3 odsto bruto domaćeg proizvoda za preko četiri odsto, prenela je agencija AFP.


Premijer Španije Marijano Rahoj naljutio je zvaničnike EU prošle nedelje, kada im je rekao da Španija ove godine neće uspeti da smanji javni deficit na 4,4 odsto BDP-a, već da će on iznositi 5,8 odsto.


Rahoj je naveo da je Madrid primoran da revidira ciljni deficit, budući da se ispostavilo da je ekonomska i finansijska situacija iz 2011, pre nego što je njegova Narodna partija u decembru preuzela vlast od socijalista, bila mnogo gora nego što se prvobitno smatralo.


Premijer je, sa druge strane, samo neznatno podigao ciljni deficit za regionalne i lokalne vlasti, na 1,5 sa 1,3 odsto BDP-a, uprkos masovnim uličnim protestima protiv mera štednje koje su pogodile škole, bolnice i vatrogasne stanice.


Predsednici nekoliko najzaduženijih regiona trebalo bi danas da se sastanu sa vladom u Madridu u pokušaju da je ubede da podigne granicu za ovogodišnji deficit, ali vlada je ukazala da neće popustiti.


"Nema fleksibilnosti. Nimalo. Država je preduzela brojne korake. Sada je vreme da regioni učine isto", poručio je sekretar španske državne blagajne Antonio Beteta.


"To nije pravedno. Država je ta koja treba da podnese teret, budući da ima oblasti u kojima može da uštedi. Većina ljudi u Španiji ne želi da teret padne na zdravstvo i školstvo", rekao je predsednik južnog regiona Andaluzije, koja je više nego dvostruko premašila prošlogodišnji ciljni deficit.


Ukupni deficit 17 španskih regiona prošle godine je iznosio 2,94 odsto, više nego dvostruko iznad cilja. Prema zvaničnim podacima objavljenim prošle nedelje, samo je Madrid ispoštovao granicu uz deficit od 1,13 odsto.


Ciljni deficit od 1,5 odsto podrazumeva da regioni treba da uštede dodatnih 15,6 milijardi evra, što će biti teško u zemlji koja je već u problemima zbog pucanja "balona nekretnina" 2008, i u kojoj nezaposlenost iznosi gotovo 24 odsto.


"Regioni moraju da ulože veliki trud, a isto moraju da učine i opštine", rekao je Rahoj, dodajući: "Pokušavamo da pomognemo regionima. Vlada je odobrila kredit od 35 milijardi evra da bi regioni i opštine mogli odmah da isplate svoje snabdevače."


Regioni, međutim, tvrde da su na ivici snaga uz mere štednje koje su već sproveli, uključujući zatvaranje bolnica i obustavljanje grejanja u školama. Predsednik pokrajine Ekstremadura, Hose Antonio Monaho, inistira: "Osim da skinemo odeću sa sebe, učinili smo sve što smo mogli".

Izvor: Blic

Barozo: Neizvestan novi paket pomoći za Grčku


Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, tvrdi da je suviše rano za priču o mogućnosti da Grčka dobije treći paket zajma, nakon dva od 110 i 130 milijardi evra koje su u poslednje tri godine obezbedili EU i MMF.

Grčke vlasti dale su rok do sutra privatnim poveriocima koji drže 206 milijardi evra duga te zemlje da se izjasne da li pristaju da se on prepolovi. Za sada je na ovaj potez, koji su lideri EU preporučili još na samitu prošlog decembra, pristalo 12 banaka koje drže svega oko 20 odsto duga, a među njima su i dve privatne grčke banke, kao i poverioci iz Francuske i Nemačke.

- Mislim da nije prikladno govoriti o trećem paketu. Još nismo započeli ni ovaj drugi - rekao je Barozo u Austriji.


Najteža kriza od 1945.


Barozo je u Beču izjavio da se Evropa nalazi u najtežoj finansijskoj i krizi poverenja od 1945. On je za austrijsku televiziju ORF rekao da još nije siguran da je kriza prošla, ali da se građani EU nalaze u boljoj poziciji nego ranije. Barozo je naglasio da je odugovlačenje s merama protiv krize bila greška i da je ona koštala novca.

On je tako prokomentarisao izjavu lokalnim medijima Vernera Fajmana, austrijskog kancelara, koji je naveo da bi moglo da se pokaže da drugi paket zajma za Grčku nije dovoljan. Predsednik Evropske komisije smatra da bi istupanje Grčke iz evrozone bilo katastrofalno po stanovništvo te zemlje. To bi, smatra on, izazvalo domino efekat koji bi imao posledice i po druge članice. Barozo smatra da bi time bilo izvesnije da pomoć za druge zemlje evrozone mora da se poveća.


Grčka bi 20. marta trebalo da isplati deo državnih obveznica u vrednosti od 14,4 milijarde evra, ali iako je najnoviji paket međunarodnog zajma od 130 milijardi evra dugoročniji garant da ta zemlja može da izbegne bankrot, vlastima u Atini pod hitno je neophodan pristanak privatnih poverilaca da za 53,5 odsto smanje svoja potraživanja prema Grčkoj. Međutim, iako je grčka vlada postavila 8. mart kao rok za njihovo izjašnjavanje, do juče je na to bilo spremno samo 12 privatnih poverilaca, koji raspolažu sa 40 od ukupno 206 milijardi evra duga.


- Svi privatni kreditori znaju da je bolje izubiti malo da bi se dobilo mnogo umesto da kasnije izgube mnogo i da ne dobiju ništa. Bolje je izgubiti 107 milijardi evra i kasnije ostvariti dobitak na stabilnijem tržištu - tvrdi Žan Leoneti, francuski ministar za evropske poslove. Grčka je, dva dana uoči roka za zamenu državnih obveznica u vlasništvu privatnih banaka i investitora, na jučerašnoj aukciji šestomesečnih obveznica obezbedila 1,137 milijardi evra, pri čemu su kamatne stope pale, a zanimanje investitora je bilo dvostruko veće od vrednosti ponuđenih obveznica.

 

I Krf na prodaju


Grčki fond za privatizaciju raspisao je juče tender za iznajmljivanje na 100 godina velikog dela obale na ostrvu Krf u Jonskom moru. Vlada u Atini je, da bi smanjila minus u državnom budžetu i izbegla bankrot zemlje, odlučila da skreše i vojni budžet za ovu godinu za 400 miliona evra, pa je tako povukla svoje brodove iz specijalnih snaga EU za borbu protiv pirata u Indijskom okeanu, iako oni ugrožavaju grčke brodove.

Izvor: Blic

Грчка, неочекивано, диктира услове

Последња понуда Атине приватним инвеститорима, јер Европа нема пара за грчки банкрот

Грчка ипак има џокера у рукаву: Евангелос Венизелос Фото Ројтерс



„Нема премишљања, ово је последња грчка понуда. Ко замишља да ће бити исплаћен у целости, вара се”, упозорио је грчки министар финансија Евангелос Венизелос приватне инвеститоре уочи истека рока за добровољни отпис лавовског дела грчког дуга.

У финишу преговора са приватним инвеститорима, без обзира на то што не зна да ли ће моћи да исплати 14,5 милијарди евра обавеза које стижу на наплату 20. марта, Грчка је након две-три године узмицања пред силином међународног финансијског гнева у финишу преузела командну позицију.

Атина је престала да буде дефанзивна у мучном рвању око тога колико висок може да буде „добровољни губитак” инвеститора на грчком тржишту хартија од вредности.

Странци држе државне обвезнице Грчке у вредности од 260 милијарди евра, а договор Атине и приватних инвеститора јесте предуслов за дуго одуговлачену исплату обећаног другог пакета међународне помоћи у вредности од 130 милијарди евра.

На чему онда Венизелос заснива понуду „узми или остави”?

У маси обвезница тешких 260 милијарди евра, део од 170 милијарди купљен је по узусима грчког законодавства, а остатак по одредбама британских закона.

То значи да грчки парламент у невољи може да промени услове трговања тим хартијама од вредности. Испада да већи део страних играча на грчком тржишту хартија од вредности није био довољно опрезан.

Атина је крајем прошлог месеца одлучила да – уколико проценат инвеститора који до четвртка не пристану на опрост 75 одсто реалне вредности уложеног не буде задовољавајући – примора и инвеститоре који су сагласни и оне који нису на једнаке губитке.

Одлука Атине да након договора са приватним инвеститорима о висини добровољног отписа и репрограмирања дугова у парламенту усвоји ову кључну СОС клаузулу нагнала је одмах кредитну агенцију „Стандард и Пурс” да прогласи селективни банкрот.

Већина водећих страних инвеститора – приватних банака, осигуравајућих друштава, пензионих фондова и појединаца – најављује да су спремни да се опросте од 55,3 одсто номиналне вредности хартија које поседују, тј. 73 одсто њихове садашње вредности.

Проблем прави секција власника грчких обвезница који подлежу британским законима (располажу са око 20 милијарди евра). Они нису спремни да буду натерани на било шта. Траже да им се исплати оно што им следи по ранијем уговору.

Управо њима је намењено Венизелосово упозорење.

Који део приватних инвеститора ће до четвртка (они који су куповали по грчким законима) и почетком априла (они који су трговали по британским законима) пристати на лавовске губитке, засад је неизвесно. Онима који сада пристану на отпис дугова, Грчка нуди да будуће грчке обвезнице подлежу, не грчким, већ британским законима трговине.

Венизелос је најавио да, уколико проценат „добровољаца” буде мањи од 75 одсто, неће оклевати да употреби законско право да их све натера у губитке.

За кредитне агенције то аутоматски значи грчки банкрот. За Европу – финансијску катастрофу.

Уколико би дошло до неконтролисаног банкрота Грчке, то би еврозону коштало више од хиљаду милијарди евра. За потоње колатералне штете Шпанији и Италији требало би 350 милијарди. Ирској и Португалији 380 милијарди. Европској централној банци 160 милијарди.

Европа тај новац нема.

Тања Вујић


Politika

kako je pozirao, ko da ce da pojede englesku 

P.S. e kad bi mi znali sta su ove nase budale potpisivale i po cijim zakonima 

dobro je sto ne znamo, sto da se nerviramo kad ne mozemo nista da uradimo.

Tek sada se ovoga sjetili.

Krah evra košta Nemce 500 mlrd. EUR


Nemačka Bundesbanka će, u slučaju kolapsa Evrozone, izgubiti gotovo 500 milijardi evra. NNa tu opasnost Nemce upozorava ekonomista Hans-Verner Zin.

On je ustanovio da se neravnoteža u platnom sistemu koji funkcioniše između evropskih centralnih banaka posle finansijske krize iz 2007. produbila do neslućenih razmera.

Italija, Španija, Irska, Portugalija i Grčka, naime, imaju deficit od ukupno oko 600 milijardi evra, a potraživanja Bundesbanke narasla su na 498 milijardi.

Sve dok postoji Evropska monetarna unija, to nije katastrofa, piše magazin Špigl. Novac je virtuelan, njegovo "postojanje" ne znači da ista suma negde nedostaje, međutim, čim bi neka zemlja napustila Evrozonu, stvari bi postale kritične. A u slučaju potpunog raspada Evrozone...

NESLAGANJA
"Rov" između evropske centralne banke (ECB) i Bundesbanke o tome kako se boriti s krizom evra produbljuje se, piše Špigl u drugom tekstu. Dok šef ECB Mario Dragi insistira na odluci da "preplavi" tržišta jeftinim novcem, predsednik Bundesbanke Jens Vajdman upozorava da je to opasno.

"Uhvaćeni smo u zamku. Ako evro propadne, ostala bi nam potraživanja od 500 milijardi evra, unutar sistema koji više ne bi postojao", kaže Zin.

Taj iznos nadmašuje jedan i po put godišnji savezni budžet Nemačke!

U slučaju manje katastrofalnog, a znatno realnijeg scenarija, piše Špigl, da neka od zemalja (na primer, Grčka) napusti monetarnu uniju, sve ostale centralne banke evrozone morale bi da podnesu teret njenog duga.

U slučaju Grčke, to je 108 milijardi evra - s obzirom na to da Nemačka raspolaže sa oko 28 odsto udela u Evropskoj centralnoj banci, morala bi da se nosi sa oko 30 milijardi helenskog duga.

Hans-Verner Zin smatra da je situacija opasna - to izlaže Nemačku opasnosti od ucena, jer sada svi znaju da Berlin mora da spasava evro, praktično, po svaku cenu.

U početku njegove reči su nailazile na osudu. Govorili su da preteruje. Svi su rezonovali da, ako jedan jedini čovek nešto tvrdi, to ne može biti tačno. Kritički glasovi su u međuvremenu utihnuli, piše Špigl.


Izvor: B92

Grčkoj oprošteno 100 mlrd. EUR duga


Atina -- Grčkoj je razmenom obveznica sa privatnim investitorima otpisano 100 miliajardi evra, što je uslov da Atina dobije drugi paket pomoć EU i MMF od 130 mlrd. evra.

Tako je postignut cilj najvećeg restrukturiranja državnog duga u istoriji.

Grčko ministarstvo finansija saopštilo je da je sporazum prihvatilo 85,8 odsto domaćih kreditora, dok je među manjinskim, stranim investitorima dogovor prihvatilo njih 69 odsto, javio je britanski Bi-Bi-Si.

U saopštenju nakon zaključenja ponude kasno sinoć, grčko ministarstvo finansija saopštilo je da su ponudu o zameni obveznica prihvatiti privatni kreditori koji ukupno drže 172.000.000.000 evra vredne obveznice, znatno iznad minimalnog nivoa koja je bila potrebna da bi zamena bila uspešna. Atini je bilo potrebno da 75 odsto kreditora pristane na dogovor.

Predsedavajući Međunarodnog finansijskog institura Džozef Akerman rekao je komentarišući vest iz Grčke da je ta zemlja dobila priliku da nastavi program ekonomskih reformi a da je zona evra dobila mogućnost da kreira ekonomsko okruženje za rast. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble ocenio je da "veliko učešće" kreditora u sporazumu nudi Grčkoj "istorijsku šansu", dok je njegov francuski kolega Fransoa Baron istakao da je reč o "velikom uspehu" i "dobrim vestima".

Ovo najveće restrukturiranje državnog duga u istoriji znači da su privatni kreditori prihvatiti gubitke od oko tri četvrtine vrednosti postojećih grčkih obveznica u svojim portfeljima.

Prihvatajući zamenu, investitori će dobiti nove obveznice nominalne vrednosti 31,5% starih, zajedno sa zapisima iz Evropskog fonda za finansijsku stabilnost. Zamenom se kani smanjiti vrednost 206 milijardi evra državnih obveznica u vlasništvu privatnih kreditora za 53,3%.

Uspešnom zamenom obveznica otpisat će se oko 100 milijardi evra dugova Grčke, a time je ispunjen i uslov potreban da bi Atina dobila drugi paket pomoći od Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda vredan 130 milijardi evra te tako izbegla bankrot.

Grčko ministarstvo finansija saopštilo je svoje međunarodne partnere da namerava na postojeće državne obveznice koje su regulisane grčkim propisima i vredne ukupno 177 milijardi evra, primeniti klauzulu o kolektivnoj akciji i na one vlasnike obveznica koji nisu prihvatili ponudu o zameni. Očekuje se da će primenom te klauzule procenat kreditora uključen u zamenu obveznica dosegnuti 95,7%.

Rok za prihvatanje ponude za zamenu obveznica prema međunarodnom pravu i za državne obveznice koje su izdale javne kompanije produžen je do 23. mart

I vodeći grčki internet portal "To Vima" hvali restrukturiranje duga kao uspeh i "važan korak za spas zemlje". Ipak, upozoravaju da ne treba biti previše euforičan."Grčka će ostati u evrozoni i EU, čak i ako to nekima ne odgovara. Oprost duga je, doduše, bio korak u pravom smeru. Ali sada je na nama da konsolidaciju uspešno privedemo kraju."

"Želim da zahvalim svim našim kreditorima koji su podržali naš ambiciozni program reformi i prilagođavanje te koji su, zajedno sa grčkim narodom, podneli žrtvu u ovom istorijskom nastojanju", izjavio je grčki ministar finansija Evangelos Venizelos koji će tokom dana održati konferenciju za novinare.

Međunarodni zvaničnici su puni hvale za to što je Grčkoj uspela preraspodela duga.

Komesar Evropske unije za ekonomska pitanja Oli Ren izjavio je da je "veoma zadovoljan" učešćem privatnih kreditora u razmeni grčkih obveznica.

"Veoma sam zadovoljan velikim učešćem u dobrovoljnoj razmeni grčkog duga", rekao je Ren, ocenjujući taj rezultat kao "presudni doprinos finansijskoj stabilnosti evrozone u celini", prenela je agencija AFP.

Direktorka MMF Kristin Lagard, još i pre zvaničnog saopštenja o otpisu duga, rekla je da je „izbegnuta teška kriza“, da se čini da će otpis duga proteći bez većih problema i da brojke „obećavaju“, pa je čak i poetski dodala da se „proleće oseća u vazduhu“.

I američki ministar finansija Timoti Gajtner rekao je da je Evropa ostvarila napredak u borbi protiv dužničke krize. To su značajne reči ako se ima u vidu da je upravo Gajtner proteklih meseci bio jedan od najoštrijih kritičara evropske finansijske politike.

„Ovde u Sjedinjenim Američkim Državama, ljudi sada mogu da gaje više optimizma kada je reč o šteti koju bi Evropa mogla da nanese svetskoj i našoj privredi“, rekao je Gajtner.


Izvor: B92

Sa evrozonom propada i Bundesbanka


Berlin -- Ukoliko dođe do kolapsa evra, Bundesbanka će biti u dugu od 500 milijardi evra, što je veći iznos nego ceo nemački godišnji budžet.

Ovu tajnu nemačke nacionalne banke otrkiro je ekonomista Hans Verner Sin, a prenosi Špigel.

Iako je Hans-Verner Sin direktor uglednog minhenskog instituta Ifo, niko mu nije verovao kada se prvi puta oglasio autorskim tekstom u Frankfurter Allgemeine Zeitung u kojem je upozorio da bi raspad evrozone značio i neverovatno teško situaciju za nemačku narodnu banku, Bundesbank.

U praksi to funkcioniše na sledeći način, objašnjava Sin u Špigelu: ako grčka kompanija kupi nemački kamion, lokalna grčka banka taj novac šalje u nemačku banku koju koristi proizvođač odnosno trgovac kamiona. Uplata se odvija preko centralnih banaka Nemačke i Grčke, što stvara dug - unutar spomenutog TARGET2 sistema - grčke centralne banke prema ECB-u, ali istovremeno i potraživanje Bundesbanke prema ECB-u. Spomenuti se disbalans izjednačavao u vremenu pre krize tako što bi grčka banka posudila novac direktno od nemačke, što danas više nije opcija.

Sin u nemačkim ekonomskim krugovima ima reputaciju nekog ko je uvek spreman na gostovanje u talk šou, s nekoliko kontroverznih izjava na lageru.

Zbog toga je prva reakcija struke na njegove tvrdnje, zasnovane na vrlo komplikovanim ekonomskim promišljanjima, bilo potpuno odbacivanje, a takvom stavu je svakako potpomogla i reakcija Bundesbanke, koja je celu priču odlučno demantovala.

Kolege Sina su tvrdile kako preteruje i pogrešno tumači brojke, vođen željom za pojavljivanjem u medijima.

To je bilo pre nekoliko nedelja. Danas su kritičari utihnuli, Evropska centralna banka pak priznala da Sinova interpretacija i nije potpuno pogrešna, dok se anonimno oglašavaju univerzitetski profesori ekonomije, s konstatacijama poput da je 'Sinova analiza briljantna'.

A ona upozorava na to da će se Bundesbank u slučaju najcrnjeg scenarija - dakle potpunog raspada evrozone - naći s računom od 500 milijardi evra koji će morati da plate. Kako i čime nije jasno, s obzirom da je reč o iznosu koji je veći od celokupnog nemačkog godišnjeg budžeta.

Kako je to uopšte moguće, ekonomskim laicima nije jednostavno objasniti.

Sin objašnjava da mu je prvi trag ove kompleksne slagalice otkrio nekadašnji guverner Bundesbanke Helmut Šlesinger, upozorivši ga 2010. na u dokumentaciji zakopan podatak da Bundesbank ima oko 300 milijardi evra potraživanja u odnosu na ostale centralne banke država evrozone.

Hans-Verner Sin se prvo obratio Bundesbanci za objašnjenje, koja mu je odgovorila da su to 'irelevantne brojke'.

Sin se ipak nedeljama posvetio istraživanju, razgovarao s kolegama i predstavnicima drugih centralnih banaka 17 zemalja koje čine evrozonu, te je došao do zaključka da je u sistemu od početka ekonomske krize 2007. nastao zabrinjavajući disbalans.

Naime, u sistemu naplate i potraživanja unutar evrozone tokom proteklih pet godina su se stvorila nenaplaćena potraživanja: centralne banke Italije, Španije, Grčke, Irske i Portugala imaju deficit od preko 600 milijardi evra, dok se onaj Bundesbanke u međuvremenu popeo na 498 milijardi evra. I raste.


Izvor: B92

Sarkozi preti izlaskom Francuske iz šengen zone


Francuski predsednik Nikola Sarkozi zapretio je danas da će njegova zemlja izaći iz "šengen zone" slobodnih putovanja, ukoliko EU ne uznapreduje u zaštiti svojih granica od ilegalne imigracije.

Sarkozi je, u žučnom govoru pred nekoliko hiljada pristalica u okviru predsedničke kampanje koja se sve više zahuktava, upozorio da će ilegalna imigracija dovesti u pitanje sposobnost Unije da prihvata i integriše legalne došljake.

 

On je ukazao da će ona, takođe, otežati funkcionisanje socijalnih službi za većinu ugroženih širom kontinenta.

 

"Ovo je hitna stvar, jer ne možemo da prihvatimo da budemo žrtve (bezbednosnih) nedostataka evropskih spoljnih granica", poručio je Sarkozi i pozvao na reforme, jer su one, kako je ukazao, "jedini način da se izbegne implozija Evrope".

 

On je istakao da ako u narednih 12 meseci ne primeti nikakav ozbiljan napredak po tom pitanju, tada će Francuska obustaviti svoje članstvo u Šengenskom sporazumu, sve dok se nešto ne popravi.

 

Francuski predsednik je, takođe, predložio da se u Evropi uvede slična zaštita evropskih proizvoda, kao što to postoji u SAD, kada se radi o američkim proizvodima.

 

"Zašto bi Evropa branila sebi ono što SAD, svetsko najslobodnije tržište, dozvoljavaju sebi? Francuska će tražiti od Evrope da usvoji 'Zakon o kupovini evropske robe', po modelu 'Zakona o kupovini američke robe'. Na taj način će kompanije koje proizvode u Evropi imati koristi od evropskog novca", ukazao je Sarkozi.

 

Politička debata poslednjih nedelja u Francuskoj najviše je bila usredsređena na pitanje ilegalne imigracije i sposobnost te zemlje da prihvati nove došljake, što je, kako ocenjuje agencija AP, nešto čemu se posebno protivi partija krajnje desnice Nacionalni front.

 

Kritičari optužuju Sarkozija i njegove saradnike u konzervativnoj Uniji za narodni pokret (UMP) zbog oštrog stava prema ilegalnoj imigraciji i tumače to kao pokušaj da pridobiju podršku ekstremne desnice pred prvu rundu glasanja na predsedničkim izborima 22. aprila.

 

Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, Sarkozi se ne kotira dobro među biračima i najverovatnije bi izgubio od kandidata socijalista Fransoa Olanda, ukoliko bi, kako se očekuje, njih dvojica prošla u drugi krug 6. maja.

 

"Šengen zona" je veliko dostignuće EU, kojim su građanima Unije olakšana putovanja unutar njenih granica. Neki se žale da je ona olakšala i ilegalnim imigrantima da prelaze granice zemalja članica EU.

 

Tokom prošlogodišnjeg Arapskog proleća, Italija je razbesnela Francusku i još neke evropske zemlje, time što je dala privremene dozvole boravka hiljadama Tunišana koji su pobegli od nasilja iz svoje zemlje.

 

Mnogi su pokušali da se pridruže rođacima i prijateljima u Francuskoj, jer je Tunis bivša francuska kolonija.

 

Šengen zona obuhvata svih 27 zemalja članica EU, osim Britanije i Irske.

 

Austrija, Belgija, Britanija, Francuska, Nemačka, Holandija i Švedska u sredu su pozvale na akcioni plan kojim bi se prekinuo talas ilegalnih imigranata u Uniju.

 

Evropska komisija bi trebalo u maju da podnese izveštaj o funkcionisanju šengenskog sistema.

Izvor: Blic