Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Propast opšteg dobra: The Tragedy of the Commons  (Pročitano 2549 puta)
14. Avg 2009, 17:45:22
Administrator
Capo di tutti capi


Underpromise; overdeliver.

Zodijak Gemini
Pol Muškarac
Poruke Odustao od brojanja
Zastava 44°49′N - 20°29′E
OS
Windows Vista
Browser
Opera 9.63
mob
Apple iPhone 6s
Ovo je naslov poznatog eseja Gareta Hardina (Garrett Hardin, 1915-2003) koji je, u vreme kad je štampan u časopisu Science, 1968., izazvao veliko interesovanje medju environmentalistima, filozofima, sociolozima, a kasnije su teze iz tog rada prihvaćene i od strane ekonomista, biologa, ekologa, itd. Radi se o konceptu koji nije revolucionarno nov, ali je Hardin uspeo da ga formuliše u modernoj, egzaktnoj formi tako da ga je moguće tretirati matematički u okviru teorije igara.

Clanak govori o tome da iako to ne zele pojedinci koji imaju deljene resurse dovode do unistenja tih resursa ,samo na osnovu toga sto su to zajednicki resursi...

Ako imamo pasnjak koji je zajednicki, interes svakog pojedinca je da ima sto vise krava, cak iako to dovede do gladi krava i unistenja pasnjaka.
Logika promocurnog pojedinca kaze da sav prihod i prednost od veceg broja krava ide pojedincu, a da se steta od unistenja zajednicke imovine deli na sve podjednako....

To dovodi da i kad krene degradacija pasnjaka, pojedinci i dalje idu ka destrukciji jer i u toj destrukciji postoji interes po mentalnoj logici....
Dok ne dodje do totalnog umiranja svih krava i unistenja pasnjaka..

Jedan vrlo vazan detalj nisam pomenuo ,a to je da u zivotu to nije tako zato sto je deo ljudi razlicit, tj glup.
Ujednacavanjem ljudi efekat tragedije zajednistva postaje sve vidljiviji...

Delovi teksta preuzeti sa: Blog.B92 - nsarski i Forum N. Miljkovic - Katancic
IP sačuvana
social share
Pobednik, pre svega.

Napomena: Moje privatne poruke, icq, msn, yim, google talk i mail ne sluze za pruzanje tehnicke podrske ili odgovaranje na pitanja korisnika. Za sva pitanja postoji adekvatan deo foruma. Pronadjite ga! Takve privatne poruke cu jednostavno ignorisati!
Preporuke za clanove: Procitajte najcesce postavljana pitanja!
Pogledaj profil WWW GTalk Twitter Facebook
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Svedok stvaranja istorije

Izgledas mi kao lutkica iz Trsta ;)

Zodijak Gemini
Pol Muškarac
Poruke 15222
Zastava Puerto Pollo
OS
Windows XP
Browser
Mozilla desktopsmiley_1_1
mob
HTC Wildfire S
The Tragedy of the Commons ~ Štrumfovsko objašnjenje
By Ryan Somma


Naša planeta, Zemlja, je ispunjena sa ograničenim resursima koje mi, ljudi, eksploatišemo za ličnu dobit. Nafta, ribe, šume, čist vazduh su samo neki od resursa koje niko "ne poseduje", ali je svima potrebno da bi opstali. Ipak, u našem sistemu, niko ko oduzima ove prirodne resurse od svih nas ne mora da ih vraća u prirodu. Dakle, postoji veliki podsticaj da se konzumiraju svi ovi raspoloživi resursi pre nego što to neko drugi uradi.  Garrett Hardin je ovo nazvao "Propast opšteg dobra".

Upotrebimo Štrumfove kao primer prirodnih resursa. Postoji 100 štrumfova koji žive u štrumf selu i ne razmnožavaju se. Svake subote osamdesetih, producenti su emitovali seriju koja je dokumentovala život i vreme u Štrumf Selu, i time su zarađivali prihod od reklama koji su im doneli milioni gledalaca ove serije. Producenti crtaća koriste štrumfove u prozivodnji umnih dobara. (intelektualnih, misaonih, nematerijalnih dobara)



Upotreba štrumfova kao umna dobra ne umanjuje njihov broj. Kao što je Tomas Džeferson rekao, "Onaj ko dobije ideju zahvaljujući meni, ne umanjuje moju "Onaj ko upali svoju sveću od moju, osvetljava bez zamračivanja mene.".". Slično, vi možete nacrtati štrumfa a da pritom ne oduzimate i ne umanjujete bilo čije pravo na upotrebu štrumfova.

Takođe svake subote, Gargamel, antagonista i štrumfovski neprijatelj broj 1, se trudi da uhvati Štrumfove kako bi ih konvertovao, odnosno pretvorio u zlato. Gargamel želi da upotrebi štrumfove u proizvodnji materijalnih dobara.

Materijalno korišćenje i eksploatisanje štrumfova zahteva ubijanje štrumfova kako bi se pretvorili u zlato1. Kada je štrumf jednom ubijen, više nije dostupan za dalje korišćenje. Tako da svaki put kad Gargamel iskoristi štrumfa, on povredi profit producenata. Ako Gargamel iskoristi sve štrumfove, producenti ostaju bez posla.

Prema tržišnim zakonima i tržišnoj logici, niko ne poseduje štrumfove. Kao što niko ne poseduje naftno polje, ribe u okeanu, ili kišne šume. Niko ne poseduje ove stvari, sve dok neko ne pokupi ove stvari i proda ih drugim ljudima, prema tržišnim zakonima.

Tržišni zakoni i tržišna logika nam takođe govore da inokosna preduzeća i korporacije imaju ljudska prava i da će "Nevidljiva Ruka" srediti sve na kraju i da će sve ispasti najbolje za sve nas na kraju. Izgleda da tržišna logika i nije previše logična na kraju krajeva.

U realnosti, činjenica da Štrumfovi ne pripadaju nikom znači da pripadaju svima. Svako ima pravo da uživa u Štrumfovima, kao što svako ima pravo da uživa u priodi i njenim lepotama.

Kao pojedinac, individua, Gargamel ima pravo da traži bogatstvo, međutim, to pravo se završava tamo gde počinje da gazi po tuđem pravu za traženjem bogatstva. Ti nije fer. Gargamel nema pravo da ostavi producente bez posla i upropasti svačiju zabava samo da bi se obogatio, renovirao zamak i zajebavao i bludničio po gradu. Ali tržišna logika kaže da upravo to sme da uradi!

Tako da tržišna igra i nije naročito fer. Srećom po nas, tržišni zakoni, za razliku od prirodnih zakona, su ljudska društvena tvorevina, što znači da mi posedujemo sposobnost da izmenimo pravila igre tako da Gargamel mora da kompenzuje svima zbog uzimanja naših Štrumfova.

Kolika je uopšte tržišna vrednost jednog Štrumfa?

Zlato se ceni oko 800 dolara po unci trenutno. Ako napravimo velikodušnu pretpostavku da se od jednog štrumfa može napraviti pola kile zlata... pa to je 12.000 dolara po štrumfu! Nije ni čudo što Gargamel toliko jarko želi da se dokopa štrumfova. Košta ga jedino vreme da otme štumfa, procesuira ga i napravi 12.8 soma! Bling! Bling!



Gargamelov profit znači da je preostalo samo još 99 Štrumfova u svetu za nas da uživamo u njima.
Još uvek moramo da odredimo koliko su profitabilni štrumfovi za producente crtaća:

Hajde da kažemo da je show donosio producentima prihod od 1 milion dolara nedeljno od reklama. To znači, kad podelimo trud Industrije Zabave na 100 štrumfova, svaki štrumf vredi 10.000$ nedeljno za producente.

Znači Gargamelov one-time jednokratni profit od 12.000 dolara će koštati crtać "Štrumfovi" 1.200.000 tokom sledeće godine, s tim što produkcija sama mora da radi za procenat više da bi našla dovoljno zanimljivosti kako bi Štrumfovi popunili kontekst programa, a preostalih 99 štrumfova sada vredi 10.101 & za producente. 2

A to je samo mali procenat Štumfovske stvarne vrednosti. Kako odrediti monetarnu vrednost bogatstva koje se sastoji u znanju evolucionista, biologa ili antropologa koji bi zasigurno bili na dobitku ako bi prostudirali Štrumfove? Kako staviti cenu da dečju opčinjenost i oduševljenost štrumfovima?

Znači samo postojanje štrumfova ima odredljivu tržišnu vrednosti i nematerijalnu vrednost. Poražavajuće je, odnosno neuspeh je tržišta što Gargamel uopšte ne mora da nam kompenzuje išta zbog uzimanja Štrumfova.
On može samo jednostavno da nam oduzme štrumfove zbog svojih sebičnih razloga.

Dakle, da bi sprečili Gargamela da pretvori Štrumfove u zlato, ili u elektranu dajući im neurološki poremećaj tako što će prosuti živu po njima, ili u farmu zbog zagađivanja njihove vode sa plodnim đubretom, moramo da ustanovimo tržišni sistem koji određuje vrednost štrumfova. Trebaju nam Štrumf Krediti, poput Karbon Kredita.

Tržišna logika mora da počne da igra po pravilima logike u realnosti, realne logike, koja nam govori da pijaća voda, čist vazduh, biološka raznovrsnost, ugalj, nafta, i bezbroj drugih prirodnih resursa su stvari koje poseduju svi koji žive na svemirskom brodu Zemlja i svima kojima nam je potrebno da preživimo i opstanemo. To je naše rođenjem stečeno pravo.

Štrumfovi pripadaju svima. Oni su naši štrumfovi. Gargamel ne igra fer. On nas pljačka, dere, a mi moram da se založimo za sebe.

Svako od nas poseduje 6.5 milijardi deonica od planete Zemlje.
Moramo da vežbamo praktikovanje naših prava i odogovrnosti kao deoničari.

Ili kako bi štrumfovi rekli: “We need to smurfercise our smurfs and smurfibilities as stocksmurfers.” (ne, ovo stvarno ne mogu da prevedem.  Smile )


Izvor: Science Creative Quarterly
Izvinjavam se zbog traljavog prevoda. Imam problema sa terminologijom iz privrede i ekonomije.
_____

1. Kako Gargamel namerava da pretvori Štrumfove u zlato, materijal, nije poznato. Možemo samo pretpostaviti da on poseduje Atmoski Supercollider ispod njegovog zamka, u koji on misli da ugura nesrećne Štrumfove. To je poput japanskih ribolovaca koji tvrde da love i ubijaju velike Plave Kitova zarad naučnih istraživanja.
http://en.wikipedia.org/wiki/Whaling_in_Japan#Scientific_research
Pohlepa uopše nema smisla.

2. Zato što zbog indivudalne prirode štrumfova, njihova vrednost može da varira. Jokey, Hefty i Tata Štrumf mogu da vrede mnogo znantno više od, recimo, Brany Štrumfa, kojeg niko ne voli osim mene.



« Poslednja izmena: 01. Okt 2011, 01:25:32 od WhiteGoa »
IP sačuvana
social share

You sharpen the human appetite to the point where it can split atoms with its desire; you build egos the size of cathedrals; fiber-optically connect the world to every eager impulse; grease even the dullest dreams with these dollar-green, gold-plated fantasies, until every human becomes an aspiring emperor, becomes his own God...
...and where can you go from there? 

OPERATION: Smile
12 MAR 2012 | 16 MAR 2012
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Krajnje beznadezan


s'brda s'dola

Zodijak Taurus
Pol Muškarac
Poruke 14157
Zastava
OS
Windows Vista
Browser
Mozilla Firefox 3.0.13
mob
LG 4X HD
Smanjivanjem broja shtumfova pojedinachna vrednost svagog od prezivelih se povecava, te i ako ostane samo jedan jedini shtrumf on ce vredeti kao i svih 100 zajedno, a mozda i vishe od toga.
Sa druge strane bez Gargamela shtrumfovi ne vrede skoro nishta jer njihova entertainment value umnogome zavisi upravo od opasnosti koja im preti od strane Gargamela.
Trzishna cena tezi ekvilibrijumu izmedju ponude i potraznje, u sluchaju shtrumfova Gargamel je potraznja a broj shtrumfova ponuda.
A stvari se mogu postaviti i ovako:
Svi se ljudi mogu metaforichki podeliti u 3 grupe
-ovce
-pastiri
-vukovi
Iako su vukovi i pastiri po logici suprostavljeni jedni drugima, u stvari su neophodni jedni drugima. pastirima su vukovi potrebni kako bi drzali ovce u strahu i pod kontrolom ( a strah je najmocnije oruzje masovne kontrole) , u cilju da moze da se koristi njihovom vunom i mesom. A vukovima su pastiri potrebni kako ne bi izgubili oshtrinu, namnozili se preterano i tako doshli u sukob medjusobno. U sluchaju premalog broja ovaca neumitno je da neki od vukova postanu ovce  kako bi se odrzao ekvilibrijum.
Iz istog razloga, ako bi pastiri potpuno uklonili pretnju vukova, neke od ovaca bi ubrzo prerasle u vuka.
Sa vremena na vreme neka od ovaca odluchi da zeli vishe od svog zivota  i pokusha da preskochi u neku od druge dve grupe, jedini nachin da to uradi je da se okrene protiv drugih ovaca, manipulacijom ili agresijom. Od toga zavisi da li ce se preobraziti u vuka ili u pastira. Nijedna ni druga grupa ne odobravaju pridoshlice u svojim redovima jer to automatski znachi da ce neko od njih morati da se preobrazi u ovcu da bi, opet, odrzao ekvilibrijum.
sve to preslikano na drushtveno uredjenje bi izgledalo otprilike ovako:

Pastiri - zakonodavna vlast, ekonomski magnati, veliki privrednici
*podvrsta - pastirski pas - izvrshna vlast = policija, vojska

Ovce - shiroke narodne mase

Vukovi - kriminalci, teroristi, ekonomske krize
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Nova godina Beograd :: nova godina restorani :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.081 sec za 14 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.