PROPAST FORDA!

Povlačenje Vilijama Forda sa čela čuvene auto-korporacije, kraj je priče o porodičnoj kontroli nad kompanijom osnovanom 1903.

Kormilo "Forda" prepušteno je Alanu Maliju, doskorašnjem šefu "Boinga", u kome se ovaj nije proslavio

MIČIGEN - Vilijam Ford, praunuk osnivača automobilske korporacije "Ford Motor Co", odrekao se prošle nedelje vođenja kompanije i prepustio kormilo Alanu Maliju, doskorašnjem šefu "Boinga", čoveku koji se nije proslavio u kompaniji koja u avio-saobraćaju ima jednak značaj kao i "Ford" u auto-industriji. Suočen s krizom, Viliam je predao porodični biznis.
Fordova odluka o povlačenju tačka je na priču o potpunoj porodičnoj kontroli nad kompanijom, koja je trajala četiri generacije, a počela 1903. kada je Vilijamov pradeda Henri Ford, uz pomoć 11 ulagača, osnovao preduzeće s kapitalom od 28.000 dolara.
Još pre nepunih mesec dana u "Fordu" su raspravljali o drugačijoj opciji - potpunom povlačenju s berze i povratku kompanije u stopostotno okrilje porodice. To bi bio vrlo skup potez, prema procenama "težak" 13,7 milijardi dolara, koji bi bio bez presedana, ali bi omogućio "Fordovom" menadžmentu da upravlja bez obaveze da svi podaci o poslovanju u svakom trenutku budu izloženi javnosti. Spekulacije su očito pokazale da bi trošak bio prevelik, a korist od tog poteza, kao i moguća šteta, mogli bi da se vide tek za nekoliko godina.

Početak na farmi

Pradeda Henri Ford vrlo je brzo nakon osnivanja kompanije, na nekadašnjoj farmi u Dirbornu, u američkoj saveznoj državi Mičigen, postao poznat po revolucionarnim inovacijama koje su iz korena promenile dotadašnje načine industrijske proizvodnje. Prvi je 1913. godine u proizvodnju uveo tekuću traku, čime je skratio proces proizvodnje automobila s 13 na tri sata. Godinu dana posle uveo je minimalnu nadnicu za radnike. Više niko nije mogao biti plaćen manje od pet dolara po satu. Tada je to značilo udvostručavanje radničke zarade.
- Radnici moraju da zarade toliko da mogu da kupe automobile koje proizvode - bio je Fordov lakonski odgovor na pitanja začuđenih.
Otvorena je era radničkih stimulacija, ali i pokrenuta eksplozija potrošačkog društva koja se još danas širi daleko izvan američkih granica.
Sa sinom Edselom Henri je osnovao jedan od najvećih svetskih dobrotvornih fondova. "Ford fondejšn" i danas je među najvećim američkim fondovima, odmah iza onog koji su osnovali Bil i Melinda Gejts.
Čovek koji je utemeljio instituciju minimalne nadnice i prvi pokrenuo raspravu o zadovoljnim radnicima kao ključu uspeha, u potpunosti je kasnije bio netrpeljiv prema sindikatima. Ta se politika nije promenila ni u vreme potpuno beskrvnog upravljanja kompanijom njegovog sina Edsela koji je slepo, bez pokazivanja stavova, sledio tatina uputstva (tata ga je i nasledio na čelu kompanije nakon njegove prerane smrti 1943. godine).
Tek drugi naslednik, unuk Henri II, uveo je u kompaniju novi duh. Henri II bio je taj koji je 1956. godine uveo "Ford Motors Co." na Njujoršku berzu. Tako je korporaciji osigurao dodatnih 650 miliona dolara.
Osim što je odmah otvorio već neizbežne pregovore sa sindikatima, angažovao je niz mladih stručnjaka koji su reformisali već zastareli pristup proizvodnji automobila. S novim dizajnom i novim modelima motora, ali i omogućavanjem kupovanja automobila na kredit, "Ford" je ponovo bio u vrhu američke industrije.

Novi direktor vozi "Leksus"

Šta se zapravo dogodilo, zašto kompanija danas, kada je svet bogatiji nego ikad, i kada gotovo svako vozi nešto na četiri točka, traži pomoć izvan porodice, pa čak i van auto-industrije? Kratko rečeno: pradedovska teza osnivača kompanije o štetnosti bilo kakvih razgovora sa sindikatima u jednom se delu pokazala tačnom. Budući da je svojevremeno zaposlenima obećao velike penzije i izdašne pakete zdravstvenog osiguranja, poput drugih američkih automobilskih divova, ni "Ford" više ne može da konkuriše novim, jeftinim azijskim proizvođačima.
Tokom poslednjih pet godina, koliko je na čelu "Ford Motors Co." bio Vilijam Ford, udeo korporacije na domaćem, američkom tržištu smanjio se s 25 na 17 posto. Kada se prevede u brojke, to je samo u prvoj polovini ove godine donelo gubitak od 1,3 milijarde dolara. Vol Strit je taj ritam gubljenja tržišta već davno prepoznao kao neodrživ pa je iz dana u dan rastao pritisak deoničara koji su tražili radikalnu smenu u politici vođenja kompanije. Vilijam Ford je prema mišljenju mnogih bio harizmatična figura, osoba koja bi sasvim sigurno bila sposobna da upravlja kompanijom u doba procvata automobilske industrije. Ali, bio je previše mekan i previše opterećen porodičnom tradicijom da bi se prihvatio radikalnih rezova. I sam svestan toga, Ford je kormilo prepustio čoveku izvan porodice i, što je presedan, izvan industrije.
U tu simboličnu ikonografiju odlično se uklapa podatak da se novi šef "Ford Motors Company" na svoju prvu rundu pregovora o prelasku iz "Boinga" u "Ford" dovezao u "leksusu" - "japanskom mercedesu".

Hitlerova pohvala

Uprkos deklarisanoj filantropiji, biznis je Henrija Forda doveo do raznih kontroverznih poteza. Jedan od tih poteza bilo je veliko ulaganje u dnevni list "Dirborn Independent" koji se pokazao kao antijevrejski. Prvi je u Americi objavio već tada odbačene Protokole sionskih mudraca.
Teoretičari i danas raspravljaju o tome je li u Fordovom slučaju bila reč o pravom antisemitizmu ili je za te poteze bio presudan njegov privatni rat s američkim jevrejskim bankarima. Sasvim sigurno, u tim raspravama ne ide mu u prilog to što ga je, "kao uzor samostalnosti od rastuće jevrejske pretnje", pohvalio Adolf Hitler u knjizi "Majn Kampf".
Ipak, Fordove fabrike su tokom oba rata snabdevale američku vojsku borbenim avionima.

Izvor: Press

Ford otpušta 75.000 radnika u SAD
 
Ford će u nastojanjima da preživi trenutnu krizu uzrokovanu padom prodaje morati otpustiti 75.000 radnika u SAD. Prvotni je plan, objavljen u siječnju, sadržavao otpuštanje 34.000 zaposlenika i zatvaranje 14 tvornica kroz narednih sedam godina.

Uz više nego dvostruko povećanje broja otpuštenih, plan će se prema svemu sudeći provesti u znatno kraćem roku, do kraja 2008. Radnicima će biti ponuđene otpremnine i do 140.000 dolara ili prijevremen odlazak u mirovinu. Tvrtka je objavila kako će uz ovaj i brojne druge poteze, biti profitabilna najranije 2009.


Izvor: AutoGodine.hr

uz duzno postovanje prema vlasnicima istih, ali automobili su im zaista i bile krsine

Da, da narocito Focus

šta znam mene dobro služi 

20. septembar 2006.

Kraj dinastije

Da američka autoindustrija prolazi kroz težak period govori i nedavna promena prvog čoveka Forda. Došavši na čelo automobilskog giganta, bivši čovek Boeinga pokušaće da dokaže svetu da proizvodnja u Americi, uprkos svim problemima, i dalje može da bude konkurentna.

Piše: Aron Arvai


Bill Ford je početkom ovog meseca mesto izvršnog direktora i predsednika upravnog odbora Ford-a ustupio Alan-u Mulally, doskorašnjem izvršnom direktoru Boeingovog ogranka zaduženog za komercijalnu avijaciju. Ukoliko izuzmemo Roberta McNamaru koji je na toj poziciji proveo manje od pet nedelja, ovo je prvi put u istoriji da se na čelu kompanije nalazi neko ko ne nosi prezime slavnog izumitelja pokretne trake i masovne motorizacije.



Ford se već duže vreme nalazi u velikim problemima. Od 1997. godine udeo ove kompanije na američkom tržištu smanjen je sa 25% na trenutnih 15%, a cena akcija je pala na manje od polovine vrednosti iz 2001. Očigledno je kompanija, koja je možda i najviše profitirala u bumu SUV vozila tokom devedesetih, potpuno nespremna dočekala nove zahteve tržišta.

U svom Way Forward planu restruktuiranja predstavljenom početkom ove godine, do 2012. godine predviđeno je zatvaranje čak 14 severnoameričkih pogona i otpuštanje 30.000 radnika. Ove mere trebale su da pomognu Fordu u rezanju troškova kako bi se preživeo period loše prodaje vozila koji je nastao prvenstveno velikim porastom cene goriva u SAD (link). 

Naime, osnovu Fordovih prihoda predstavljaju Ranger i F-serije pick-upova, te SUV modeli. Upravo su ovi visoko profitabilni modeli, tradicionalno omiljeni u Americi, zbog velike potrošnje goriva najteže pogođeni povećanjem cene derivata nafte. U Fordu su se nadali da uz najavljene mere „štednje“ mogu da dočekaju bolje dane.



Međutim, događaji su u poslednjih nekoliko meseci počeli da se odvijaju filmskom brzinom. Prvo je prodaja Toyote po prvi put na američkom tržištu premašila Fordovu, oduzevši mu na taj način drugo mesto na bestseler top listi. Nakon toga objavljeno je, doduše neslužbeno, da Ford namerava da proda premijum brendove Jaguar i Land Rover. Neposredno potom usledio je demanti te informacije uz vest da se zapravo prodaje proizvođač luksuznih modela Aston Martin. Vrhunac svega je bio povlačenje Bila Forda sa svih upravnih funkcija.

U sredu 13. septembra novi šef, koji je na tom mestu sastavio tek prvu celu nedelju, sazvao je hitan sastanak svih odbora da bi se što preciznije utvrdilo tačno stanje u kome se nalazi gigant iz Detroita. Na konferenciji za štampu, koja je usledila dva dana kasnije, konačno je otkriveno do koje mere je Ford  u problemima i na koji način nova uprava misli da ga spasi.

Ono što je usledilo iznenadilo je čak i najveće skeptike. Sveukupan gubitak Forda u ovoj godini iznosiće čak 9 milijardi dolara! Jedini profitabilni ogranci su južnoamerički i evropski. Pogoni koji su prvobitno bili planirani za zatvaranje do 2012. godine i još neki novi, njih ukupno 16, biće zatvoreni do 2008. Osim 30.000 radnika u proizvodnji bez posla će ostati i 14.000 službenika i menadžera, uključujući i tri potpredsednika kompanije.



Ovaj broj predstavlja nešto manje od polovine Fordovog osoblja zaposlenog u tom sektoru. Dodatnih 75.000 radnika dobiće ponudu da odu uz otpremninu koja će iznositi i do 140.000$. Nakon izvršenja svih ovih mera Ford-ovi proizvodni kapaciteti u Severnoj Americi će biti u mogućnosti da proizvedu oko 3,6 miliona vozila. Taj broj će im u najboljem slučaju obezbediti 14-15% tržišnog udela, što znači da će drugo mesto na listi najprodavanijih prepustiti Toyoti na duže vreme. Prema rečima Alan-a Mulally, novog direktora, to je upravo nivo proizvodnje kojim će se zadovoljiti do 2009. godine kada prema planu Ford ponovo treba da postane profitabilna kompanija.

Na njegovu žalost Wall Street ne deli to mišljenje. Vrednost Fordovih akcija i dalje pada, a status im je degradiran sa „ne zadovoljava“ u „prodaj“. Prema mišljenju analitičara plan restruktuiranja ne pruža odgovor na neka od najvažnijih pitanja.

Čak i ako Ford uspe da proda Aston Martina, koji je profitabilna jedinica, nije jasno kakva sudbina očekuje Land Rover koji je nakon ogromnih ulaganja polako počeo da donosi zaradu. Posebno je nejasno šta će se desiti sa najvećim gubitašem Jaguar-om? Da li će novi modeli Jaguara zameniti modele Aston Martina (link) u luksuznoj maloserijskoj proizvodnji, ili se u Fordu još uvek nadaju da će uz pomoć ovih brendova privući Carlos-a Ghosn-a (link) i navesti ga da milijarde kompanije Renault–Nissan uloži kod njih, umesto u konkurentski General Motors?



Mišljenja stručnjaka oko prodaje premijum brendova su takođe podeljena. Jedni smatraju da u ovom trenutku Ford treba da se oslobodi svega što dovodi u pitanje opstanak, dok drugi ukazuju na činjenicu da takvi brendovi, čak i ako ne donose profit, veoma povoljno utiču na imidž koji je kod Forda ozbiljno narušen.

Na kraju, ostao je možda najveći problem. Ford je jedna od kompanija koja najlošije odgovara na promene na tržištu i koja najsporije menja i unapređuje svoje modele. Novo rukovodstvo nije najavilo ni jedan projekat koji bi ukazao na to da Ford razvija i u skorije vreme planira proizvodnju manjih i štedljivijih modela koji će sudeći prema stanju na svetskom tržištu nafte biti veoma traženi u narednih nekoliko godina.

Umesto toga oni najveće nade polažu u novu F seriju pick-up i SUV vozila koja će se u prodaji pojaviti krajem 2008. godine. Analitičari upozoravaju da će tada osim sa smanjenom potražnjom morati da se bore i sa obnovljenom gamom takođe veoma popularnih GM-ovih SUV-a kao i novim modelima Nissana i Toyote iz istog segmenta.



Bez obzira što stvari ne izgledaju baš ružičasto, ne treba sumnjati da Ford ima potencijale za oporavak. Pitanje je samo da li će ih Alan Mulally pokrenuti i usmeriti u pravom smeru. Jednom je to već učinio uspevši da spasi Boeing koji je bio u ogromnim problemima nakon terorističkih napada 2001. godine.

Mada dotični gospodin nema nikakvo iskustvo u autoindustriji, veoma je vešt u odnosima sa radnicima i odlično poznaje probleme složenih proizvodnih procesa. Kao što je sam rekao, posao u Fordu je između ostalog prihvatio da bi dokazao da proizvodnja u Americi uprkos svim problemima i dalje može da bude konkurentna.

U vreme dok je ovaj tekst nastajao pojavila se još jedna do skora nezamisliva mogućnost. Američki list Automotive News objavio je pozivajući se na neimenovane izvore da Ford i General Motors već tri meseca vode tajne razgovora o nekoj vrsti udruživanja, pa čak i o ujedinjenju. Prema tim navodima GM-ov direktor finansija Fritz Henderson i njegov kolega iz Forda Don Leclair, lično su se sreli tokom avgusta da bi razgovarali o ovoj mogućnosti.



Obzirom da je Alan Mulally u Ford došao nakon pomenutog sastanka nije još jasno kakav je njegov stav prema navedenoj opciji. Takođe Carlos Ghosn će posle ovog otkrića verovatno imati šta da kaže kolegama iz GM-a. U svakom slučaju veoma smo nestrpljivi da vidimo ko će i kako odigrati sledeći potez.


Izvor: B92-Automobili

Udružuju se vječiti rivali
 
Najnovija glasina u automobilskom svijetu odjeknula je poput bombe. Riječ je o udruživanju dvaju giganata, koji su čitavo prošlo stoljeće smatrani vječitim rivalima: GM-a i Forda.

Oba proizvođača već duže vrijeme ne stoje najbolje pa su stoga navodno i jedni i drugi radili menadžerske studije o svojoj budućnosti na tržištu u slučaju bankrota one druge kompanije. Rezultati su pokazali da bi u slučaju propasti jedne ubrzo propala i druga kompanija iz razloga što imaju većinu zajedničkih dobavljača, koji bi u slučaju propasti jedne kompanije bili prisiljeni znatno podići cijene svojih usluga.

Iako čelni ljudi obaju kompanija negiraju glasine o mogućem udruživanju, izvori bliski tvrtkama tvrde da su se vodeći ljudi obaju kompanija već nalazili nekoliko puta tijekom srpnja i kolovoza.


Izvor: AutoGodine.hr
 

prava steta da takav proizvodjac tako neslavno zavrsi,istina je da su i zadnje vreme dubili na glavi da privuku kupce ali ih je konkurencija pojela na racun slabog kvaliteta auta zadnjih 10-ak godina! mozda se desi ipak cudo pa stanu na noge opet,nije njima evropa jedino trziste...

Ford u evropi i americi nije isto. Focus je itekako dobar auto, ali treba praviti razliku izmedju americkog i evropsko focusa, razlike su i okom vidljive.

ma Ford jeste u finansijskim problemima ali sumnjam da će tek tako propasti.