Propagandni slogani sve su prisutniji i sve agresivniji
Reklamne poruke surogat stvarnosti

Filmovi, fudbalske utakmice, serije, ozbiljne ekonomsko- političke emisije ne mogu se na miru odgledati a da ih non-stop ne prekidaju reklame. Reklame su danas naša realnost, a više se ne postavlja pitanje da li one na nas utiču već kako im ne podleći.

Naravno, svako će priznati da je to teško, jer kako inače objasniti pomamu domaćica za određenim deterdžentom „jer on najbolje miriše, skida fleke, a belina je prosto neverovatno“, ili kako uopšte preživeti dan ili gledanje utakmice bez piva. Reklame su te koje će vam reći da se i krediti mogu uzeti bez ičega - „žiranta, hipoteke“, sve izgleda lako dok ne stigne dan za naplatu.

- Kad odlazim u prodavnicu, 12-godišnji sin obavezno mi traži da kupim određeni džem, pa čak i testeninu jer je to video na TV reklami. Naravno, kao i sve majke u Srbiji, tako sam i ja prošla fazu kad me je sin sa pet godina pitao šta su to ulošci s krilcima sa kojima tako lepo može da se vozi bicikl - priča Ana iz Beograda.

Moderno vreme, a u Srbiji i vreme tranzicije, utiče i na naše reklame, pa ono što su nekada žene krile od svoje dece, a to je njihova intima, sad se bez ikakvog obzira rasipa po TV kanalima. Ima mesta i za etičko pitanje da li u reklamama ima zloupotreba, posebno dece i žena.

- Stiče se utisak da su najbrojnije reklame za banke i za pivo. Te „muške reklame“, primarno pokazuju da „ima se, može se“, odnosno ima se para za skupu produkciju i može da se emituje dok nam svima ne izađe na nos - priča Nadeža Milenković, autor knjige „Kako najlakše da upropastite rođeno dete“.

Jeca Nedeljkov, psiholog, primećuje „da reklame u zemlji Srbiji prema ženama nisu baš tolerantne“.

- Kroz reklame na našim TV kanalima provejava uglavnom patrijarhalni pristup ženi koje se prikazuju ili kao seksualni objekti ili kao domaćice koje ne znaju ništa drugo da rade, sem da ribaju kuću, čuvaju decu ili da primete da im odeća nije dovoljno bela - navodi Jeca Nedeljkov.

Bora Miljanović, direktor „Meken Eriksona PR“, smatra da je poslednjih godina u pravljenju reklama ipak došlo do nekog pomaka.

- Mislim da je došlo do velikog napretka u izradi reklama, posebno u tehničkom smislu. Investiranje u reklame je mnogo veće, a sve češće se angažuju poznati reditelji, glumci. Međutim, danas u pravljenju reklama ipak nedostaje kreativnost. Sve reklame su nekako iste - obično bude dobra produkcija, poznati reditelji ili glumci, i manje-više uspešan geg - priča Miljanović.

On smatra da nema zloupotreba žena u našim reklamama, kao i da postoji određena granica dobrog ukusa koja se u našim reklamama poštuje.

- Ne mislim da u reklamama postoji zloupotreba žena. Tako u jednoj od reklama Gorica Popović svog muža okreće naopačke i pita: „Kad će plata“, možda u ovoj reklami ima zloupotrebe muškarca - navodi Miljanović.

Vinka Filipović, profesor marketinga na Fakultetu organizacionih nauka, za „Blic“ kaže da primećuje da naše reklame često promaše ciljnu grupu potrošača kojoj se obraćaju, a dešava se i da se u reklamama uopšte ne kažu gde i pod kojim uslovima može da se dobije određen proizvod ili usluga, kao što je to slučaj sa reklamiranjem banaka i kredita koje one daju.

- Iz reklama se obično ne vidi šta je njome htelo da se postigne, a često su i neetične, vulgarne, neprimerene, posebno na lokalnim radio stanicama. Tako se može naići na reklamu za određeni restoran u kojoj se simulira pijanstvo - iznosi Vinka Filipović.

Miroslava Cvejić

    Za zakup 95 miliona evra

    Po istraživanju agencije „AGB Nielsen Media Research Serbia“, u 2005. samo za zakup prostora na TV stanicama kompanije su potrošile ukupno 95 miliona evra. Od 2003. do juna 2006. najčešće su reklamirani proizvodi i usluge, na prvom mestu kompanije „Prokter end Gembel“, zatim „Apatinske pivare“, „MB pivare“, „Državne lutrije Srbije“, „Koka- Kole“, „Henkela“, „Bajerzdorfa“ iz Hamburga, „Vrajglija“, „Drenika“ i „Knjaza Miloša“.


Izvor: Blic