Антрополошка анализа моштију светих мученика из Медне код Мркоњић Града, откривених 11. октобра прошле године на локалитету „Црквиште”, показала је да су пронађена четири, а не три скелета, како се претпостављало. Током стручног прегледа посмртних остатака монаха Серафима, Авакума и Мардарија, убијених, највероватније у другој половини 15. века, пронађен је још један скелет, чији се идентитет не зна а дато му је радно име „Марко”, по апостолу и јеванђелисти Марку.
– Обистинило се оно што је побожна Петра Топић предсказала: да ће се прво пронаћи мошти три монаха, а четвртог нешто касније. Приликом антрополошке и палеопатолошке анализе моштију утврдили смо да има четири скелета, али лобања једног била је поломљена и измешана са осталим костима – каже др Србољуб Живановић из Европског института за проучавање древних Словена у Лондону. Живковић је на позив епископа бихаћко-петровачког Хризостома заједно са Данијелом Ђонић из Антрополошке лабораторије Медицинског факултета у Београду 26. маја прегледао мошти медљанских мученика.
Експертиза је показала да су су монаси који су убијени током турског освајања ових простора у другој половини 15. века били стари између 40 и 60 година. На скелетима нису пронађени никакви трагови обољења. „Палеопатолошким прегледом само на једном скелету смо утврдили тачан узрок смрти. На чеоном делу лобање нашли смо повреду од ударца неким чврстим предметом, највероватније неком мотком или полугом”, објашњава професор Живановић.
Да је реч о моштима потврђује и карактеристична жута боја костију. Остали скелетни остаци пронађени недалеко од овог локалитета на гробљу, који су бели или потамнели, потичу из 18. века. Наиме, током ископавања пронађен је један камени крст као надгробни споменик  на којем је уписана 1711. година.
Посмртни остаци откривени су на необичан начин. Док је још као дете чувала стоку на оближњем пропланку, Петри су се „приказала” тројица монаха, саопштили јој своја имена и показали где су убијени и закопани. Деценије су пролазиле, а „виђења” и „ јављања” Серафима, Авакума и Мардарија нису престајала. Али оно што је Петра причала нико није узимао за озбиљно. Епископа Хризостома о својим визијама и порукама први пут је обавестила у лето 2003. године. Владика бихаћко-петровачки је био уздржан, свестан да постоје многи лажни видовњаци и чаробњаци. „Мени су рекли да вама кажем да их извадите из земље”, поручила је тада Петра епископу Хризостому.
Када је прошле године на први дан Духова, идући ка Гламочу, владика Хризостом пролазио поред локалитета „Црквиште” рекао је више за себе: „Па, ако су ту доле, зашто се мени нису јавили већ Петри?” Од тада сваку ноћ прича о свештеномученицима медљанским почела је да га опседа пре него што утоне у сан. Ноћу уочи Мале Госпојине (21. септембар), храмовне славе цркве у Медној, владици Хризостому су се поново „јавили” Серафим, Авакум и Мардарије и затражили да их извади из земље.
Пренувши се из сна владика Хризостом је одлучио да истог дана сврати у Медну и затражи од тамошњег свештеника протојереја Николе Пене  да организује копање на месту за које је Петра тврдила да су закопани убијени монаси. „Ако неко буде питао: шта то радите, кажите да проширујете терен где се врше житне молитве за Светог Николаја (22. маја)”, поручио је владика оцу Николи Пени, не желећи публицитет док се не потврде наводи Петре Топић. 
Првих сат-два копања на локалитету „Црквиште” 11. октобра 2006. године нису дали резултате. И док су протојереј Никола и отац Василије, игуман манастира Клисине, полако постајали забринути да неће ништа пронаћи, Петра их је бодрила: „Само ви копајте, они су ту”.
И кад су већ почели да сумњају, испод корена једног дрвета појавили су се  посмртни остаци преподобномученика медљанских. Док је из земље вадио кости Серафима, Авакума, и Мардарија, како сам каже игуман Василије, осетио је топлоту људског тела. Уз певање васкршњег тропара, мошти новојављених мученика су пренете у оближњу цркву Рођења пресвете Богородице, где су опране у вину. Епископ бихаћко-петровачки у међувремену је одлучио да се на локалитету где су пронађене мошти подигне манастир посвећен светим преподобномученицима медљанским Серафиму, Авакуму и Мардарију. Од тада Медну је посетило на хиљаде поклоника који су дошли да од новооткривених мученика затраже молитвено заступништво и помоћ.
У плану су и обимни археолошки радови на локалитету „Црквиште”. На дубини од шест метара већ су пронађени огромни каменови из темеља цркве која се некада ту налазила, вероватно запаљена, јер су пронађени трагови горења.
Правог одговора још нема ко су и одакле су монаси мученички пострадали у Медној. По једној легенди они су дошли пред најездом Турака из манастира Светог Петра и Павла код Требиња, а по другој су из оближњег манастира у Пецкој.
Миленко Пешић
[објављено: 09.06.2007.]