Iako su joj doktori "dali" još tri meseca života Eleanor Jeffery (28) je za jun 2012. zakazala venčanje. Planira da se uda za Toma, čoveka kog obožava, rešena da joj poslednja faza kancera ne "pomrsi" životne planove. Odabrala je predivnu venčanicu, rezervisan je otmeni zamak u Jorkširu, a sa suzama u očima poslate su pozivnice. Svi veruju da neće biti otkazivanja.



Eleanor je crne prognoze saznala početkom ove godine. Stručnjaci su joj saopštili da neće dočekati novogodišnje praznike i da polako gubi bitku sa rakom dojke koja je trajala prethodnih 18 meseci. Ona je želela da sebi da nadu i razlog da živi. Što duže. Ovo je njena životna priča.




FATALNO TUŠIRANJE
 U proleće pre dve godine Eleanor je napipala sitnu grudvicu ispod pazuha. Lekari su rekli, u prvi mah, da je u pitanju "hormonalna promena".
 Preventivo, urađena je biopsija i ultrazvuk grudi. Pregled je pokazao da je, ipak, u pitanju rad dojke. 

- Bio je to šok. Zacenila sam se od plakanja kada sam čula dijagnozu, a Tom je jedva izdržao da se ne sruši u ordinaciji. Oboje smo se veoma uplašili. Naša veza je u tom trenutku bila relativno sveža. Bili smo zajedno godinu dana i nisam znala šta će se dešavati. Ja sam njega obožavala, ali nisam imala pravo da tražim da se vezuje za mene. On mi nije nijednom rekao da me voli - ispričala je ova žena za "Daily mail". 

Dijagnoza je promenila sve. Bukvalno. Taj pregled bio je prekretnica i za Toma (34). Taj dan bio je temelj njihove zajedničke budućnosti, neizvesne i pune jakih emocija.

- Nikada neću zaboraviti sa koliko topline me je hrabrio, šta mi je sve rekao uz obećanje da će biti uz mene. Tada sam shvatila da i on mene voli i bila sam mu zahvalna na tome - rekla je Eleanor.

 

LEČENJE
Osam meseci od saznanja da je bolesna prošlo je u lečenju. Urađena joj je mazektomija, prošla je kroz šest ciklusa hemioterapije, a svakodnevno je išla i na radioterapiju. Sve to bilo je uznemiravajuće, traumatično. Ona se nije predavala i verovala je u pozitivan ishod. Želela je da nastavio karijeru i izgradi brak sa Tomom.

Bol se početkom 2011. javio u predelu leđa. Eleanor tome nije pridavala značaj, jer je mesecima bila "ležeći pacijent". Onkologu je to, ipak, pomenula. Urađen je skener kostiju. Primećene su promene u predelu karlice, ali nije bilo traga od maligniteta.

- Bol nije prestajao. U maju mi je otkriven rak karlice. Bila sam potpuno hladna i smirena kada sam to saznala. Prihvatila sam to kao deo svoje bolesti, ali sam čitala da neki ljudi žive 20 godina sa sličnom dijagnozom. Nisam shvatila vest kao smrtnu presudu. Čak nisam ni razmišljala da pitam kakve su mi šanse. Onda je doktor rekao da izbegava da daje prognoze o ishodu bolesti. To me je trglo. Pitala sam, pa dobro jer ću živeti još šest meseci?

Neočekivano, mladi par je dobio odgovor: malo više od tri meseca. Ostali su nepomični u ordinaciji.

 

ODLAGANJE NEODLOŽNOG
Lekari su odmah predložili hemioterapiju da bi odložili napredak bolesti. Njih dvoje su odlučili da odu na vikend u Suffolk i razbistre misli. Ona nije znala da li da se opet podrvgne napornim tretmanima, nije mogla tri dana da jede, ni da spava. Samo je razmišljala šta da uradi sa sobom i svojim životom. Osećala se poraženo, razočarano. Šetnje i svež vazduh joj nisu pomogli da razbistri misli.

- Želela sam da on nastavi bez mene, da se smiri, skrasi, osnuje porodicu kao što smo nas dvoje planirali. Ali, nisam mogla to da mu kažem. Volela sam ga užasno. Želela sam ga pored sebe, a ni on nije hteo da me napusti. Govorila sam mu da zaslužuje lepšu budućnost, na šta je odgovarao: "I ti".

Njih dvoje su sakupili hrabrosti i počeli su borbu. Eleanor je odlučila sa opet pokuša sa hemioterapijom, a planirali su i venčanje. To im je bio zalog i cilj kome su se oboje nadali.

Kancer se tada već raširio i na jetru i pluća.

U junu je počela terapija. Nije bilo većih tegoba i posle serije tumori su počeli da se povlače. Tom i Eleanor su u avgustu otputovali u Grčku, na zasluženi odmor. Plaže, more, sunce... u svemu su uživali.

 

ROMANTIKA
Jedne večeri, u suton dok je Eleanor posmatrala nebo, sunce kako zalazi i zvezde kako se pomaljaju, potražila je pogledom Toma. On je bio na kolenima. Izvadio ogroman, šareni prsten.

- Pričali smo venčanju, ali nisam mislila da će Tom da uradi tako nešto. Smejala sam se, plakala i vrištala. To je bio znak da ćemo sprmeno čekati zajedničku budućnost.

Po povratku u London buduća mlada je dobila pravi verenički prsten od dijamanata. Iako bi mnogi parovi u njihovoj situaciji otrčali kod matičara sledećeg dana, njih dvoje su želeli da planiraju polako venčanje. Zakazali su ga za 9 meseci.

- Imam novog onkologa koji me je ohrabrio rečima da zna pacijente sa mojim simptomima koji žive godinama uz pomoć hemioterapije. Ako ovo lečenje prestane da daje rezultate pokušaću nešto novo - kaže Eleanor svesna mogućnosti da njen organizam ne izdrži. Ali, za nju mogućnost nije sigurna izvesnost.

 
Eleoanor se nada da će uspeti da dočeka dan kada će rak biti tretiran kao i dijabetes - teška bolest sa kojom se živi. Srećna je što je poznanici sada pitaju da li je izabrala venčanicu, a ne kada ide na zračenje. Ona smelo živi život i nada se i veruje. Najteže joj, priča, padaju trenuci kada pomisli da njen voljeni Tom ostane sam. 

- Plašim se kako će podneti da me jednog dana nema, da dođe u prazan stan. Toliko se trudi oko mene i toliko nade ima, da bi bila veoma nesrećna da ne proživimo zajedno još neko vreme. Ali te misli mi brzo prođu kroz glavu. Onda počnem da maštam o venčanju i medenom mesecu koji planiramo da provedemo u Africi.



............................

koliko vidite smisao ovome?

heroj 

Toliko tuge a toliko jaka zena.

Bice prava steta ako ne dozivi vencanje...

Ja mogu da odem na put oko sveta pa da umrem... ovo mi nije toliko privlacno kao poslednja zelja...