U novinama priznao zločin nad Srbima

SARAJEVO - Niset Ramić (36) iz Zimče kod Visokog u pismu „Dnevnom avazu“ obelodanio je imena civila koje je, prema vlastitom priznanju, ubio u leto 1992. godine u selu Hlapčevići kod Visokog. Ramić je priznao da je ubio Srbe Dušanku i Željka Ristića i Danicu i Slavka Damjanovića.

„Do danas nisam nikome dao imena ubijenih“, rekao je Ramić i podsetio da je u novembru prošle godine saslušan u Kantonalnom tužilaštvu u Zenici, a pre toga u kantonalnom MUP-u, ali da se sve izuzetno sporo odvija.

Prema njegovim rečima, tužiocu je dao imena svedoka i očevidaca dešavanja u Hlapčevićima, a zločin je priznao još 2002. godine i od tada ništa nije urađeno.

„Zato sam odlučio da izađem u javnost sa podacima, jer ne mogu mirno da spavam zbog onoga što sam uradio“, kaže Ramić i nada se da će njegova ispovest i priznanje pomoći u razrešenju slučaja, te „da mu nije jasno zašto se ne procesuira slučaj kad je on imao hrabrosti da prizna ozbiljan zločin“.

Tokom 2002. godine Kantonalni sud u Zenici Ramića i još četvoricu pripadnika Armije BiH tretirao je kao razbojnike za pljačke u selu Kalotići u opštini Visoko.

Jedini je pred sudiju doveden Ramić, koji je na izdržavanju 20-godišnje zatvorske kazne zbog drugog krivičnog dela.

U MUP-u i Tužilaštvu Zeničko-dobojskog kantona potvrđeno je da je Ramić ispitan, da su primljeni prijava i priznanje, te da je slučaj u fazi istrage.


Izvor: Blic \ (Srna)

Ceo svet znao za jugoslovensko "ne" Hitleru

Istoričar filma Božidar Zečević za Glas otkriva kako su šefovi predratnog studija Artistik film, tajnim kanalima prosledili u London snimke martovskih antifašističkih demonstracija u Beogradu 1941. godine

Istoričar filma i filmski kritičar Božidar Zečević pronašao je u Filmskim novostima, kući čiji je savetnik, zvučni filmski snimak uličnih demonstracija 27. marta 1941. godine u Beogradu, materijal za koji se verovalo da je izgubljen. Zečević za Glas otkriva kako je ovaj materijal, koji najverovatnije predstavlja i prvi zvučni filmski žurnal proizveden u Srbiji tajnim kanalima, stigao od Beograda do Londona.

- Andrija Glišić i Zarije Đokić, organizatori snimanja, šefovi Artistik filma, prošvercovali su film preko tajnih kanala u Tursku, koja je bila neutralna zemlja. Sve ostale zemlje u okruženju nisu bile neutralne, imale su dobre obaveštajne službe, pa je postojala velika opasnost da materijal bude zaplenjen. Iz Turske, ponovo tajnim kanalima, materijal je prosleđen u Portugaliju. Posle nekoliko dana, sirov tonski materijal stigao je u London, na drugu zaraćenu obalu, gde se nalazila ispostava jedne od najvećih svetskih žurnalističkih kompanija Foks muvi ton njuz. Snimak demonstracija protiv Hitlera u Beogradu prikazivan je u bioskopima u celom svetu kao žurnal pre projekcije filma i najvažniji događaj u svetu, na kome su saveznici insistirali. Nije prošlo ni nedelju dana od pomenutog događaja, a ceo svet je znao da je Jugoslavija rekla "ne" Hitleru.
      

Čemu dva državna arhiva

Kada se kaže Arhiv filmskih novosti, onda se misli "aha, to je Kinoteka". To naravno nije tačno, u pitanju su dva ogromna fonda potpuno nezavisna, koja treba da se ujedine u jedan državni filmski arhiv, kao što učinjeno svim ozbiljnim državama. Suviše smo mala država da bismo imali dva državna arhiva (Kinoteka je srpska, a Filmske novosti savezna ustanova), jer je blago koje poseduju, tvrdim, najvredniji deo baštine srpskog naroda.
      
   
   

O detaljima snimanja upravo otkrivenog materijala, Zečević kaže:
- Izumitelj prve tonske aparature u Srbiji Žarko Grgurov učestvovao je u snimanju demonstracija. Glomaznu tonsku aparaturu sklopio je od delova prikupljenih na raznim krajevima sveta, pa ju je teško bilo pokretati. Jedna od ulica koja je bila krcata demonstrantima bila je Bulevar kralja Aleksandra. U ovoj ulici u broju 93 bilo je smešteno preduzeće Artistik studio, čiji prozori nisu gledali na ulicu. Da bi mogli dobro da snime buku i uzvike "živeo kralj", koji su se orili sa ulice, dovodili su demonstrante u dvorište direkcije da ponovo uzvikuju parole, kako bi sve to mogli kvalitetno tonski da zabeleže. Žarko Grgurov je nešto kasnije snimio i prizore posle bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine. Te snimke su zaplenili Nemci ali su oni, baš zahvaljujući toj činjenici, i sačuvani kao dragoceno svedočanstvo.

Na dan oslobođenja Beograda od granate je stradao Zarije Đokić, a Andrija Glišić je umro 1969. godine.
Zečević je pronašao još jedan materijal iz 1945. godine, na kome je zabeležena velika proslava četvrte godišnjice antifašističkih martovskih demonstracija iz 1941. godine.

- Tito je održao pametan govor. Tada je počeo je da svojata 27. mart, datum drag Beograđanima i Srbima, datum kojim se ponose kao kosovskim žrtvovanjem za carsko nebesko, datum kada su Hitleru rekli prkosno "ne". E, na tom datumu je Tito tada počeo da gradi kapital. Organizovana je velika vojna parada, skupila se ogromna masa sveta. Sve se događalo na istom onom mestu na Trgu kod Spomenika gde su bile demonstracije 27. marta 1941. godine. Na balkonu Narodnog pozorišta pored Broza stajalaa su dvojica ministara iz Simovićeve vlade - Savo Kosanović i Branko Čubrilović. Oni su govorili posle Tita i nisu tu slučajno bili. Namera je bila da se Tito i NOB povežu sa 27. martom. Od tada idu sasvim drugačije interpretacije 27. marta. Materijal koji je snimila Naša filmska hronika (kasnije Filmske novosti) nosi broj tri, a u celini ga je pripremio i režirao Radoš Novaković. Neki od snimatelja tog materijala snimali su i demonstracije 27. marta 1941. godine.

Reč je o materijalu koji nikada do sada nije prikazan, a koji će biti viđen u Zečevićevoj autorskoj televizijskoj emisiji posvećenoj 27. martu.

Filmske novosti, inače, poseduju 27 miliona metara filmske trake, koja se čuva kao dokument o životu svih Jugoslavija. Postoji i ogroman trezor filmova snimljenih tokom Drugog svetskog rata i za vreme Prvog svetskog rata i taj materijal do sada nije bio istražen.

- Kada sam došao u ovu kuću 2000. godine, počeo sam reviziju fonda, koja u svakoj arhivskoj kući treba da se izvodi na dest godina, što ovde nije rađeno. Iako još nije završeno kompletno istraživanje, uveren sam da sam pronašao prve organizovane snimke koje je u Prvom svetskom ratu u periodu između 1916. i 1918. godine snimala filmska sekcija pri Vrhovnoj komandi srpske vojske - rekao je Zečević.


Izvor: Glas Javnosti \ Vesna Milivojević