Kako reagujemo kada nas iznenadni događaji, snaga nečijih argumenata ili sam život nateraju da promenimo mišljenje i možda krenemo nekim novim putem? Da li se lako prilagođavamo novonastaloj situaciji ili tvrdoglavo guramo po starom, pa kako bude? Čak i kada znamo da grešimo? Nije lako promeniti mišljenje pa onda još i priznati da je do promene u nekom prelomnom momentu i došlo, ali ako se to već desi, nema razloga da se pravimo nevešti i da glumimo da smo mi ipak u pravu iako nas stvarnost u potpunosti demantuje. Treba biti otvoren za svaku situaciju. To je jedini način da budemo za nekoliko koraka ispred drugih.

Doslednost je poslednje utočište ljudi bez mašte, govorio je Oskar Vajld. I možda se u potpunosti treba složiti s njim. Mišljenje treba menjati ukoliko argumentacija govori u korist toga. Kakav to utisak ostavlja na druge? Kakav god da je, do tuđeg mišljenja nam nije stalo. Ili možda ipak nije tako? Možda Vajld nije bio u pravu, možda je doslednost jedna od suštinskih vrednosti koja određuje kredibilitet i čvrstinu ličnosti. Možda je to razlog zbog kog se trudimo da očuvamo svoje navike i pojačamo karakteristike koje određuju našu ličnost, počev od načina odevanja pa sve do političkih ubeđenja. A šta se dešava kada nas određene okolnosti nateraju da posumnjamo u sebe? Najpoštenije je da iskreno posumnjamo i da preispitamo kompletan život ako treba. Fleksibilnost ne isključuje ozbiljnost i pouzdanost, ali odstranjuje krutost.

Promena se ne treba plašiti pod uslovom da za njih postoji dobar razlog. Kada se problem pojavi, treba ga sagledati sa svih strana, a nove ideje treba prihvatiti samo ukoliko iz njih može da se dobije konkretna korist. Da li ćemo onda ispasti proračunati? Možda hoćemo, a možda ćemo u svojim očima biti inteligentan strateg.



Izvor: Krstarica

Mogućnost promene je sastavni deo ličnog usavršavanja i to je veoma važna odlika. Na žalost mnogi vole da se okuju u klišee ili da idu utabanim stazama i ne pokušavajući da vide ima li šta drugo i jel to bolje. Stari filozof iz Grčku je reko 'sve teče, sve se menja' i od tada se nije ništa promenilo na tom polju.

 

sve tece? a sta je s tetkama?   
samo promjenama, pozitivnim, se mozemo poboljsati, usavrsiti i biti bolji - prvo sebi, a zatim i drugima
najveca greska je ocekivati da se drugi promijene ne bi li se uklopili u nase kalupe... od tog nema nista
dok se sami ne promijenimo i prihvatimo stvari onakvima kakve su u stvarnosti nema ni napretka

Čin promene je samo mali delić i ti baš moraš sve grubo da shvatiš. Koja glupost- nikad nisam rekao da promena zahteva uklapanje u nečije kalupe.

Ajd neću da pravim ovde svađu, više zgog Oblačka nego zbog tebe.

 

niti sam ja to igdje rekla
nista nisam shvatila ni grubo ni bukvalno, samo sad da pisem romane i objasnjavam do tancina mi se bas i ne da 
u sustini, nacin razmisljanja je presudan u svemu 

A dobro, izvini, grešan sam  Kažeš pišeše romane, znači i ti si pisac?

Ko se ne menja zivot ga gazi.
Jedino sto je stalno i nepromenjivo - to je promena.

Stvarno nevolim ljude kojima se menja mišljenje kako vetar duva !....

Zasto ? To i nije toliko losa osobina koliko se misli.Ne valja ni kada se drzis svog misljenja ko pijan plota.

eee da... ne valja, upravo takva zadrtost se moze obiti o glavu 
nazalost znam to iz licnosg iskustva