Da li ste razmisljali o ljudima koji menjaju pol? Da li biste se druzili sa njima?
Sto se druzenja sa "polno promenjenim" licnostima tice smatram da ne bih imala neki problem da sednem i porazgovaram sa tom osobom. Ako je u pitanju medicinski ili zdravstveni problem? To jest, postoje deca koja se radjaju sa obe polne karakteristike, na lekarima je da pronadju kojeg hormona ima vise i onda u potpunosti odrede pol. Ili, je neko jednostavno rodjen kao muskarac a citavog zivota se oseca kao zena, i obrnuto, naravno. Hormoni su ti koji prave zbrku u ljudskom mozgu. "Ovo je Balkan" rece Milan Stankovic te sam sklona da pomislim kako smo spremni te ljude da bacimo na giljotinu momentalno. Retki su oni koji bi zapravo tim ljudima dali neke sanse. A sta je sa vezama, prijateljstvima? Sta mislite o tome da li bi postojala mogucnost da osobu koja je promenila pol pustite u svoj zivot, recimo, kao partnera? Smatrate li da su to devijantne licnosti koje treba da posecuju psihijatra i piju lekove sve dokle ne shvate i potpuno prihvate pol po rodjenju?
U krajnjem slucaju zasto zena moze da menja svoje grudi, povecava zadnjicu, uvecava usne a ne moze da menja pol? Sto se drustva u kome zivimo tice najcesce se cuju komentari da te osobe treba ubiti, zatvoriti u ludnicu, desetkovati, streljati... Svasta procitah ovog jutra na internet stranicama. Odakle bilo kome pravo da se igra sa necijim zivotom? Mislim da je njima jos i teze jer su citavog zivota tabu i nepreihvaceni. Kod nas na selu se rodilo dete, preslatko malo stvorenje, za koje doktori ne znaju da li je musko ili zensko. To vec selo zna. Mogu samo da zamislim sikaniranja i osudu naroda prema tom nevinom stvorenju.
Mozda da se povremeno , ako ne i svakodnevno, zapitamo :"Sta bih ja da sam na mestu tog i tog?" Ne zelim da me pogresno shvate, nisam ja neko ko propagira ovakav nacin zivota ili zelju da si neko ko nisi rodjenjem. Ali prosto se zapitam :"Sta ako?" Ipak, nisam ja ta koja odredjuje bilo sta. Opet, da li cemo pre odobravati i prihvatiti "gresku prirode" ili cemo opanjkavati odraslu osobu koja zeli promenu pola? Vrh licemerstva!! Opravdacemo to :"Bog je tako hteo, svi smo mi Bozija deca" i "Bolest!!".
Znam da bi se neki muskarci obesili onog momenta kad bi videli svoga sina kako se sminka ili pusta kosu da bi imao frizuru kao zena. Doskora sam i ja mislila tako. Kako se brzo menja ljudski stav kad imas nekoga u blizini ko je rodjen tako? Kod mene. Verujem da bi se nasli i oni koji bi rekli mnogo drugacije od mene.
Kuba je od 2007. godine odobrila operacije promene pola koje su pokrivene drzavnom zdravstvenom zastitom.
Dobar deo sveta prihvata ove osobe, ne smatra ih ludacima i bolesnicima.
Ono sto mene brine je nase ponasanje u Srbiji. Ne bih mogla da zamislim jedan dan da me neko proganja i da u prolazu posmatram smrknuta lica i odmeravanja, dosaptavanja i diskriminaciju.

Zelimo da u skolama postoji seksualno obrazovanje a opet, niko ne govori o moralu i etici kako bi nasa deca prihvatala osobe koje su drugacije od njih. To su deca koja su rodjena sa hendikepom. I tako ih treba prihvatati.
Uzasno je i pomisliti na pljuvanje i gadjanje, i suze jedne nevine osobe. Mene to kao roditelja jako boli.


Opet, ja izgleda i nisam previse otvorena. Mozda sam sama po sebi kontradiktorna jer nikada ne bih bila sa tim osobama u ljubavnoj vezi. Mislim da nikad ne bih bila na cisto hoce li jednog dana obuci moje cipele i haljinu i odluciti da se vrati polu po rodjenju.

Kakva su vasa razmisljanja?

Ja bih verovatno mogao da podnesem tako nešto do poznanstva, pa i prijateljstva ... Kao partnera nikako, jer, uvek bi bio tu jedan crvić u glavi ..... plus nemogućnost imanja potomstva ....

mislis tvog direktnog krvnog potomka?
uvek postoji neko napusteno dete koje bi usvajanjem dobilo vise ljubavi nego sto neki monstrumi daruju rodjenoj deci.

Prijateljstvo-da, naravno pod uslovima koji važe i za sve druge ljude koje smatram prijateljima ili sa kojima tek sklapam prijateljstvo.
Nebitno da li bih tu osobu potencijalno poznavala od pre ili tek nakon promene pola.
Uopšte mi to ne bi smetalo.
Ali da budem u vezi sa nekim ko je operativnim putem postao muško...mislim da su šanse minimalne do nikakve.

Homice mogu ds razumem...  Transeksualce ne mogu...

Kapiram da se sada gura da su pol i rod razlicite stvari, ali trans zena ili muskarac nikad nece moci da budu potpuna zena ili muskarac... Jednostavno, zivotna i fizioloska iskustva muskarca i zene se razlikuju...

Ne znam dal kod nas mozes dobiti takvu operaciju na racun zdravstva, ustvari znam, ovdje ti i uplaljeno slijepo crijevo vade o tvom trosku, ali Beograd je dugo vazio za jedan od centara takve vrste medicine.

Od 80-tih pa na ovamo to je bila jedna od boljih turistickih ponuda glavnoga grada. Tako da mi mogucnost imamo. Treba dobiti i neku potvrdu od psihologa da je to opravdano, ali to je nazalost samo formalnost. Tako da, ako u dzepu imas 50.000 evra, spreman si da odvojis godinu dvije zivota i podneses veliki bol, svako u Srbiji moze promjeniti pol.

Ja sam u Ljermontovoj imala prilike da stojim u redu - sat-dva, pored djevojke koja je nosila sa sobom hrpu papira. Kao hoce da promjeni ime, ono staro joj ruzno. I tako mi se fino ispricasmo, kad policajac prozva Milana S. da udje. Cura ustade udje. Ja udjoh iza nje. Mozete misliti komentara koji su me docekali o onom "bolesniku" koji je tu bio prije mene. Inace, potpuno nevezano, ta promjena pola povlaci sobom toliku papirologiju, da ti se zivot ogadi. Mjenja se sve: ime, krstenica, svjedocanstva, diplome, licna, pasos, zdravstveni karton... Ja bi vec tu odustala...

E sad, ta cura je meni izgledala kao cura. Nista ono isturena jabucica, kvrgava koljena i sl. E sad kakve ticice njoj fijucu po glavi to sami Bog zna.

Sto se tice prijateljstva, druzenja, posla - sve moze, al necemo se intimizirati. Ima u mojoj familiji vec dovoljno ludaka.

Inace, bas ovih dana je izasla (ponovo) prica o jednom od poznatijih slucajeva kada se osoba "zezne" pa pormeni pol...

link

operacija promene pola ne postoji . ono shto se lazno naziva promenom pola je u stvari kastracija , nakon chega dotichna osoba celog zivota mora da prima hormonske inekcije (shto opet ima posledice ) da bi licila na jedan od polova . takodje , nema ni govora o tome da takva osoba posle moze normalno da funkcionishe , ni bioloshki , ni psiholoshki .

Da, znam .... razmišljao sam i o tome ... imam dva sina, i hteo bih jednu šmizlu .... a žena ni da čuje ... ovih dana se spremam da joj pomenem usvajanje ... ima da mi hebe kevu .... ali sam čuo da je zahebano u božju mater ....

Plemenito iznad svega

Prihvatanje. Lepa rec u teoriji, u praksi je to malo teze kao sto smo videli na primeru dece sa posebnim potrabama. Jeste uzasno ali nazalost da bi zazivela neka vrsta prihvatanja morali bi da se edukuju svi (deca, roditelji, nastavnici) a to je malo teza misija

Nego

Imao bih problem jer smatram da osoba koja promeni pol nije previse psihicki zdrava jer je lutala za identitetom odredjeno vreme. Cak stavise to nisu mala lutanja vec ogromna jer je u pitanju zamena muskog za zenski identitet. Ali:

Ako je osoba normalna(moze sa njom normalno da se prica i ponasanja joj nisu ekstremna tj da potencira tu svoju razlicitost) ne vidim problem i mogao bih da se druzim sa njom

ne želim da ih poznajem.

I dalje je Srbija jedna od nekoliko destinacija u svetu gde dolaze ljudi iz celog sveta ne bi li obavili ove operacije... Pregled emisije Kljuc na tu temu

Sirovino jedna balkanska 

Nemam pojma, sta ce mucenici nije im lako uopste, zamisljam evo sebe kako se osecam kao muskarac, a imam ribicu, mislim bas konfuzija teska ...ako bi neko bas trazio moje drustvo, druzila bih se sa takvom  osobom. Naravno ako se pokaze da je peder u dusi - cao spodobo!

tema me potseti na ovo









     

+1