Ljubav u porodici



Jedan od glavnih razloga zašto je danas porodica u krizi jeste to što je bolji život tokom druge polovine dvadesetog veka doveo do promene tradicionalnog mentaliteta. Kod onih ljudi koji žive u teškim uslovima – u zoni preživljavanja – postoji jasna svest da time što imaju i neguju pozitivne i čvrste emocionalne veze sa užom i širom porodicom, sa susedima i lokalnom zajednicom, značajno povećavaju svoje šanse da prežive. Zato takve zajednice imaju niz društvenih obreda kojima potvrđuju i učvršćuju društvene veze.

Životna zona kvalitetnog života nastane kada život postane bolji i ljudi prestanu da se plaše da neće preživeti. Pojedinci često ne mere kvalitet svog života time što imaju već prvenstveno time kako se osećaju, koliko imaju udobnosti, ugodnosti i užitka. Dok je čoveku u zoni preživljavanja važno da ne trpi, čoveku u zoni kvalitetnog života je važno da se oseća što prijatnije. Njegov izbor partnera, muža ili žene, sada je zasnovan na tome koliko taj partner može da mu pruži uživanja u prijatnim emocijama kao što su zaljubljenost i ljubav, kao i u seksu. Mnogostruku emocionalnu povezanost između muža i žene iz zone preživljavanja, zamenila je mnogo tanja i slabija povezanost na osnovu uživanja u ljubavi. U ekstremnom obliku to se svodi na narcisoidnost, na nesposobnost narcisoidne osobe da voli druge, na to da su joj drugi važni samo dok ih koristi. Očekivanje da će bračni partneri moći na dugi rok da jedni drugima pružaju onoliko udobnosti i zadovoljstva koliko je potrebno da ostanu zajedno, često se ispostavlja kao nerealno. Ljudi se odlučuju da okončaju vezu ili brak onda kada tokom vremena nisu zadovoljni kvalitetom partnerskog odnosa, a izgubili su nadu da će se veza popraviti.

Promena mentaliteta oslabljuje i emocionalne veze braće i sestara. Rivalstvo i ljubomora često prevladavaju nad bratskom i sestrinskom ljubavlju. Posledica u vidu velikog emocionalnog udaljivanja se često može primetiti tek kada braća i sestre odrastu i posvete se svojim porodicama.

Najveća žrtva promene mentaliteta su odnosi među rođacima koji ne pripadaju osnovnoj porodici. Ukoliko rođaci nisu u takvoj poziciji da mogu biti od koristi, ili nisu veoma zabavni tako da je druženje sa njima izuzetno prijatno, nastaje tolika emocionalna distanca koja rođake pretvara u poznanike.

Dok razni oblici ljubavi u porodicama atrofiraju, jedino ljubav prema deci cveta, često se pretvarajući u nepotrebno i štetno obožavanje deteta. Iskustvo pokazuje da kada razmažena deca odrastu, da ne pokazuju niti zahvalnost niti emocionalnu vezanost za ostarele roditelje.

Sve to je razlog da se setimo dragih rođaka, da obnovimo porodične rituale koji su nas držali zajedno. Jer, šta ćemo ako ekonomska kriza potraje?

Zoran Milivojević

Izvor

________________________________________________________________________________

Pricalo se dosta o ovome po temama a Zoki objavio dosta lep tekst pa resih da stavim. Dakle:

Koliko su promene u drustvu uticale na promene drustvenih i porodicnih veza?
Da li slabljenje porodicnih i drustvenih veza znaci i da smo postali emocionalno "losiji"?
Da li smo zaista postali neko ko sve(pa cak i porodicne veze) gleda kroz interes?

Jake socijelane veze su glavni krivac sto ne mrdamo 30godina nigde....

Inace roditelji su igubili svoj autoritet jel nisu bili sposobni da "provide" za svoju porodicu...

I dobro je sto se to desilo...

Oni koji su to mogli...zadobili su nevidjen autoritet...i zato se kod nas jedni te isti menjaju na vlasti 70godina...