Prolecna napast

Buđenje prirode kod mnogih ljudi dovodi do alergijskih reakcija i izaziva kijanje, curenje iz nosa i svrab oko očiju.



Mnogima vesnici proleća nisu samo visibabe koje označavaju završetak hladnih dana i početak toplijeg vremena. Naime, buđenje prirode mnogi prepoznaju po kijanju, svrabu oko očiju i curenju iz nosa.

Naravno, radi se o alergiji, odnosno peludnoj groznici.

Šta utiče na pojavu alergije?

Ukoliko su roditelji skloni alergiji, deca imaju veću verovatnoću da će oboleti od alergije.Ukoliko je bolestan jedan roditelj, verovatnoća je 30, odnosno 50 odsto ukoliko su bolesna oba roditelja.

Takođe, iako nijedan od roditelja nije sklon alergijskim reakcijama, dete ipak može da bude. Na pojavu alergije utiču i oslabljen imunitet, stres i zagađen vazduh. Ishrana može takođe da bude bitan faktor.



Tako osobe koje su alergične na polen breze pokazuju osetljivost na grašak, kivi, celer, šargarepu i krompir. Alergija na ambroziju povezuje se s medom, dinjom i bananom, dok se reakcija na pelin povezuje s jabukom, celerom i šargarepom.

Kako živeti s alergijom?

Veliki broj lekova, nazalnih sprejova i kapi za oči alergičnim osobama čini život podnošljivim u proleće. Najčešće se koriste antihistaminici, koji se uglavnom konzumiraju u tabletama. Osim njih, primenjuju se i nazalni kortikosteroidi i dekongestivi s kojima treba biti oprezan jer prekomerno uzimanje može da izazove štetne posledice po sluznicu nosa.

Potrebno je izbegavati boravak u području bujne vegetacije, pogotovo ujutru, kada je koncentracija polena najveća. Sušenje odeće na vazduhu treba smanjiti i obavezno pratiti biometeorološku prognozu koja donosi podatke o koncentraciji polena u vazduhu.

Može li alergija da se izleči?

Alergija po pravilu ne može da se izleči. Može da se dogodi da se u pojedinim fazama reakcije smanje ili nestanu, ali ne zbog lekova već zbog promene mesta boravka. Najdelotvorniji način "lečenja" je uklanjanje alergenata iz životnog prostora.

Imunoterapija je metoda koja se često preporučuje i podrazumeva da se malim i rastućim koncentracijama alergena na koje je pacijent osetljiv podstiče njegovo podnošenje.

Izvor: Press

 

Alergični na polen trave od maja u riziku



Osobe alergične na polen trave trebalo bi u maju da počnu sa terapijskom zaštitom, jer se porast koncentracija tih alergena u vazduhu ove godine očekuje ranije, izjavila je danas Tanjugu savetnica Agencije za zaštitu životne sredine Mirjana Mitrović Josipović.

Prema njenim rečima, trenutno je povećana koncentracija polena drveća, ali je zbog blage zime celokupna vegetacija krenula dvadesetak dana ranije nego što je uobičajeno.

Emitovanje polena drveća izraženo je od februara do oktobra, a sada su u vazduhu prisutni polen oraha, duda, vrbe, hrasta.

Polen breze, čija je alergenost velika, prolazi, ali se uskoroočekuje pojava polena lipe, kao i trave, objasnila je Mitrović Josipović.

Ona je ukazala da koncentracije polena, koje se u sektoruvazduha svakodnevno prate, u velikoj meri zavise od klimatskih uslova, pa će u slučaju padavina biti smanjene.

Direktorka Instituta za imunologiju i alergologiju Kliničkog centra Srbije Mira Bogić izjavila je Tanjugu da alergijske bolesti poprimaju epidemijske razmere i da se prema podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2004. godine nalaze na petom mestu po učestalosti obolevanja.

Ona je istakla da je i u našoj zemlji sve više alergijskih oboljenja,kao i da bi primarna zdravstvena zaštita na planu lečenja i prevencije trebalo da dobije veću ulogu.

Bogić je rekla da je oko 450 lekara primarne zdravstvene zaštite pozvano na simpozijum o bolestima disajnih putevakoji će se 25. aprila održati u Beogradu.

Taj skup biće posvećen kvalitetu života ljudi s bronhijalnom astmom, povezanošću te bolesti sa alergijskim rinitisom, kao i primeni najnovije inhalacione terapije.


Izvor: MTS-Mondo

Alergijata e opasna bolest ako na vreme ne ja sprecis doaga do asma a nekogaso smrt.Zatoa treba da se vnimava sto se vnesuva oti doaga do gusenje pa do smrt.

aha... da...