Proleće je - alergije napadaju! :: Priroda ~ Ljubimci ~ Lepota ~ Zdravlje

Najproblematičnije godišnje doba za osetljive na polen

Proleće je - alergije napadaju!

Ukoliko se ne povede računa alergije mogu dovesti i do ozbiljnijih zdravstvenih problema, pre svega sa disajnim organima

Proleće jeste godišnje doba u kome se rodi najviše ljubavi, ali je ono poznato i po rađanju velikog broja alergija. Ukoliko se ne povede računa, alergije mogu dovesti i do ozbiljnijih zdravstvenih problema, pre svega sa disajnim organima.

Najviše problema sa dolaskom proleća donosi polen. Poleni spadaju u jake, sezonske alergene. Kod nas sezona cvetanja drveća počinje u martu kada cvetaju jova i leska, od aprila do jula "napadaju" trave, a u jesen korovi. Količina oslobođenog alergena u fazi cvetanja je velika, a koliko će se polena rasuti zavisi od klimatskih uslova.

Ukoliko se ne reaguje na vreme, alergije mogu dovesti do nezgodnih i veoma ozbiljnih oboljenja.

- Čim roditelji vide da im dete trlja oči, ili da ga često svrbi nos, da kija po ceo dan, treba odmah da se obrate lekaru. Pravovremenom reakcijom može se sprečiti astma recimo - kaže doktor Petar Stanojević.


POSTUPCI ZA SMANJENJE GRINJA

- uklanjanje nameštaja od mebla, tepiha, zavesa, perjanih jastuka... - njihova zamena drvenim ili plastičnim nameštajem, madracima od penaste gume, sunđerastim ili vakumiranim jastucima;
- jednom nedeljno pranje posteljine, ćebadi, korišćenje usisivača sa vodenim filterima.
- provetravanje u cilju smanjenja vlažnosti vazduha;




Alergeni do organizma dospevaju raznim putevima, preko kože, disajnih puteva, digestivnog sistema, krvi. Osim genetski uslovljene sklonosti i alergena, čitav niz faktora spoljašnje sredine utiče na tok bolesti (aerozagađenje, pušenje, način ishrane, infekcije, psihološki faktori, lekovi).

- Za najveći broj alergijskih bolesti najznačajniji su takozvani inhalacioni alergeni, to jest oni koji do organizma dospevaju putem organa za disanje. Najvažniji od njih su alergeni kućne prašine, poleni, alergeni poreklom od dlake životinja, poreklom od insekata, glodara, buđi - kaže doktor Petar Stanojević.

Najveći značaj svakako ima kućna prašina, koja predstavlja kompleksan i heterogen alergen. Glavni sastojak ovog alergena su grinje, koje se ne mogu videti bez mikroskopa. Grinja je veličine od 0,1 do 0,3mm i hrani se ljudskim epitelom (perut). Osim peruti za razvoj grinja neophodna je i visoka vlažnost, 60 do 70 odsto i temperatura vazduha između 20 i 30 stepeni Celzijusa .

Stanovi predstavljaju idealno stanište za grinje. Osim dovoljno hrane i povoljnih uslova u stanovima se nalazi i mebliran nameštaj, tepisi, zavese što im pruža odlično utočište.

U jako zagađenim stanovima može se naći i 7.000 grinja po gramu kućne prašine. Same grinje nisu alergeni, već njihovi produkti. U našim klimatskim uslovima količina grinja varira u zavisnosti od godišnjeg doba. Period od maja do septembra pruža idealne uslove za njihovo razmnožavanje. Grinje ne žive na nadmorskim visinama preko 1000m.

Važan alergen predstavljaju i dlake kućnih ljubimaca (pas, mačka). Alergen nije sama dlaka već protein iz sekreta koji podmazuje dlaku.

Eliminacija alergena iz okoline predstavlja važan terapijski postupak. Kada je reč o inhalacionim alergenima ukupna eliminacija se teško postiže ali se broj može znatno redukovati.

Izvor: Glas Javnosti \ Katarina Jovanović